Rusija se zahvalila Srbiji

On je podsetio na žrtve koje su pale u sukobu gruzijske vojske i osetijskih i ruskih snaga. Ambasador Konuzin je, povodom otvaranja knjige žalosti zbog humanitarne katastrofe u Južnoj Osetiji, naglasio je da Rusija neće voditi rat protiv naroda Gruzije.

“Pre svega, ja bih hteo da se zahvalim vašoj televiziji (B92) zato što ste došli ovde u rusku ambasadu. Takođe bih hteo da iskoristim ovu priliku da se obratim srpskoj javnosti", rekao je on.

"Srbi, veliko vam hvala za razumevanje situacije koja je nastala u regionu Južne Osetije; za ono saosećanje koje vi iskazujete Rusima i građanima Rusije u vezi sa humanitarnom katastrofom koja je zadesila taj region, kao rezultat zločinačke politike Vlade Gruzije”, rekao je Konuzin.

“Nama je jako drago da vi dobro razumete situaciju i da niste poverovali u propagandnu prevaru, koja pokušava da predstavi agresiju gruzijske vojske na sopstvene građane kao sukob između Gruzije i Rusije", kaže on.

"Rusi nikada neće ratovati protiv Gruzina, kao što Rusi nikada neće ratovati protiv Srba. Hvala što razumete celu situaciju i što u svojim pismima i usmenim obraćanjima u ruskoj ambasadi izražavate saosećanje sa ovom tužnom situacijom. Hvala vam puno”, poručio je ambasador Rusije u Beogradu.

U ambasadi Rusije otvorena je knjiga žalosti. Svoje saučešće sa stradalima u ratu u Gruziji prvi je izrazio ministar policije i zamenik premijera Srbije Ivica Dačić.

U toku prepodneva više desetina građana Srbije upisalo se u knjigu žalosti. Žaljenje nad žrtvama kavkaskog sukoba izrazili su članovi udruženja i političkih stranaka. Mnogi od njih za sukobe u Južnoj Osetiji krive zapadne sile:

“Sva je sreća da scenario Zapada koji su proveli progonom nad Srbima u Krajini, Bosni i Kosovo i Metohiji, nije uspeo, zahvaljujući Velikoj Rusiji. Živela Velika Rusija! Smrt fašizmu Zapada!“

“Ovaj suludi pokušaj onog Sakašvilija. On je to izvršio po nagovoru Amerikanaca. Meni je jako žao svih tih Rusa koji su izginuli na pravdi Boga, ali svi će oni otići tamo gde treba.“

Rusija smatra da slučajevi Kosova i Osetije nisu isti, i da je zvanična Moskva imala pravo da interveniše u Gruziji.

“U proteklih 10 godina Gruzija je u više navrata ratovala sa narodom koji živi na teritoriji te republike. I mi ne možemo da ignorišemo tu činjenicu. U ovim uslovima vidimo da se tu praktično događa genocid nad pripadnicima nacionalne manjine“, kazao je ambasador Konuzin.

On smatra da su tačke mirovnog ugovora koje su usaglasili predsednici Rusije i Francuske, Medvedev i Sarkozi, samo polazna tačka za dalje pregovore, koji će, po njemu, biti teški jer se primirje, navodno, ne poštuje.

“Čak ni potpisani principi nisu garancija da će doći do prekida vojnih akcija. Mi imamo informacije prema kojima gruzijski vojnici i dalje pucaju po civilnim naseljima i koriste diverzione metode. Prva stvar ovog trenutka je uspostavljanje efikasnog prekida vatre“, navodi Konuzin.

Opširnije o sukobu u Južnoj Osetiji i situaciji na Kavkazu u emisiji Uvećanje u petak na TV B92 .

Kesić: Srbija trebalo da se oglasi

Politički analitičar iz SAD Obrad Kesić zamerio je vlastima u Srbiji što se nisu oglasile povodom sukoba u Južnoj Osetiji.

On je u autorskom tekstu u "Politici" ocenio da su zvaničnici Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova imali "i moralnih i političkih razloga da se oglase" čim je sukob počeo. "Ćutanje zvanične Srbije poslužilo je kao znak prećutne podrške ruskom kažnjavanju Gruzije", kaže on.

"Principijelno, saopštenje Srbije moglo je malo da iznervira Moskvu, ali ne i da izazove osudu, osim ako Moskva nije bila neiskrena kada je dosledno potvrđivala teritorijalni integritet i suverenitet Gruzije", navodi Kesić.

On je ocenio da su zvaničnici i lideri Srbije "možda suviše neiskusni da bi shvatili da su imali priliku da uverljivo dokažu da je njihov argument bio ispravan i da će priznavanje Kosova destabilizovati mnoge druge države i regione u kojima će separatisti, ohrabreni ovom odlukom, daleko odlučnije slediti svoje ambicije za nezavisnost".

"Takođe su propustili priliku da razgolite praznoću izjave Amerike i EU da je slučaj Kosova 'jedinstven'. Konačno, propustili su priliku da reafirmišu svoj glavni argument da, kada se zaobiđu međunarodno pravo i Povelja UN, pobeđuje zakon džungle", ocenio je Obrad Kesić.

Prema Kesićevoj oceni, Srbija bi samo povećala svoje šanse da uspešno lobira za podršku u Generalnoj skupštini UN za postupak pred Međunarodnim sudom pravde da je istakla "licemerje Bušovih izjava o potrebi očuvanja suvereniteta Gruzije u svetlu njegove politike prema Kosovu".

"Imam utisak da je ovo još jedan slučaj prekomernog opreza da se ne uradi ništa što bi možda uznemirilo nekog u EU i što bi imalo za posledicu produženje liste uslova koji se od Srbije očekuju za članstvo u EU", ocenio je Obrad Kesić.

Prema njegovim rečima, ukoliko lideri Srbije i njena vlada ne budu dosledni u svojoj odbrani međunarodnog prava, "kako onda bilo ko može ozbiljno da veruje da je ova vlada odlučna i predana u svojoj borbi za Kosovo".

Džuda: Gruzija usporava priznavanje Kosova

Sukob u Gruziji bi mogao da negativno utiče na događaje vezane za Kosovo, odnosno mogao bi da uspori proces priznavanja nezavisnosti, ocenio je britanski analitičar za pitanja Balkana Tim Džuda.

"Mislim da bi ova situacija mogla još više da obeshrabri zemlje koje još uvek nisu priznale nezavisnost Kosova, a koje to žele da učine. Bilo je tendencija za poređenje Kosova i separatističkih regiona u Gruziji", rekao je Džuda, a prenose prištinski elektronski mediji.

On smatra da je usporavanje procesa priznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova verovatno i zbog najave Srbije da će tražiti da u septembru Generalna skupština UN zatraži od Međunarodnog suda pravde u Hagu odgovor da li je nezavisnost Kosova proglašena u skladu sa međunarodnim pravom, kazao je Džuda.

Prema njegovoj oceni, situacija na Kosovu i u Gruziji su slične.

"Naravno da postoji poređenje, bez obzira da li nam se to sviđa ili ne. Kosovo, Južna Osetija i Gruzija su bile delovi republika u komunističkim državama i zbog toga postoji zakonsko i političko poređenje. Svi oni: Abhazi, južni Oseti ili kosovski Albanci se bore sa istim problemom, a to je sukob između dva principa međunarodnog prava - prava