Beograd: Sednica kad bude dogovora

Belić je novinarima u Skupštini grada rekao da Liberalno-demokratska partija još nije dala saglasnost na dogovor i dodao da on lično nije dobio ni informaciju da je postignut dogovor liste Za evropski Beograd i socijalista. "Ja bih želeo da se to što pre završi, ali to je politika, odužilo se. Ipak, verujem da će sve biti u redu", rekao je Belić.

On nije želeo da govori o pregovorima, navodeći da je zadužen za vođenje Skupštine grada, a drugi ljudi se bave formiranjem gradske vlade. Rok za izbor gradonačelnika i Gradskog veća ističe 22. avgusta.

Kako B92 saznaje pregovori Demokratske stranke i LDP-a su u toku, ali nema naznaka da će biti brzo završeni.

Predsednik gradskog odbora PUPS-a Milan Krkobabić rekao je da više i nije siguran koliko su liberali bili iskreni u zahtevima za departizaciju vlasti u Beogradu.

On podseća da su DS i koalicija oko SPS već dogovorili da najmanje polovina direktora u javnim preduzećima budu nestranačke ličnosti, sa čim bi po logici LDP mogao da se usaglasi.

On ipak, ne isključuje mogućnost dogovora u poslednjim "sekundama".

"U genetskom kodu srpskog naroda, vi to znate, od fudbalskih utakmica, košarkaških, gde se u psolednjem produžetku daju čuvene trice, gde mi svi dobijemo napad adrenalina, to se prenelo i na politiku. Tako da ništa nije isključeno da i u poslednjem momentu to bude rešeno", rekao je Krkobabić..

On navodi da izbori, što se tiče PUPS-a, mogu da budu rešenje. "Ali, mislim da oni u ovom momentu ne koriste interesima Beograđana", kazao je Krkobabić.

Ukoliko vlast ne bude konstituisana do 22. avgusta, onda neminovno sledi raspisivanje novih izbora. Iako sve partije koje imaju odbornike u gradskom parlamentu tvrde kako se izbora ne boje, analitičar Milan Nikolić kaže da u ovom trenutku ni jednoj od njih ne odgovara novo glasanje.

"Mislim da bi to bio samo rast za DS, ali ni tu veliki. LDP misli da bi nešto dobio, ali i to je veliko pitanje. E sad, da li bi to sad stvorilo situaciju da DS može samo sa njima da napravi koaliciju, teško je sad reći, nemamo ispitivanja javnog mnenja da to procenimo", kaže Nikolić.

On dodaje da je to "sve zajedno jedna taktika koja nosi previše rizika i malo obećava".

"Prema tome, ne verujem da će biti prihvaćena", rekao je Nikolić.

Marko Blagojević, izvršni direktor CeSID-a, kaže da su novi izbori za Beograd mogući tek u februaru i da je teško prognozirati kakvi bi rezultati tih izbora bili.

"Hajde da pretpostavimo da bi Srbija do kraja godine mogla da dobije status kandidata ua članstvo u EU, što jeste realnost. To bi moglo bitno da utiče na rezultat izbora i to je samo jedan od faktora izbornog uspeha ili neuspeha. Vrlo je nezahvalno upuštati se u predviđanja šta bi bilo posle tih izbora", rekao je Blagojević.

Gradski odbor Demokratske stranke, čiji je Belić funkcioner, saopštio je u utorak da su lista Za evropski Beograd i koalicija oko SPS-a utvrdili principe rada gradske vlasti i da očekuju podršku Liberalno-demokratske partije.

LDP je ranije saopštio da je njihova podrška gradskoj vlasti uslovljena principom depolitizacije i departizacije.

Rok do sledećeg četvrtka

Gradonačelnik Beograda i članovi Gradskog veća moraju biti izabrani najkasnije do sledećeg četvrtka, 21. avgusta, do ponoći.

Tada ističe rok predviđen Zakonom o lokalnoj samoupravi ili prestonici slede privremena uprava i ponovni izbori. Prema Zakonu, gradonačelnik i Gradsko veće moraju biti izabrani u roku od mesec dana od dana konstituisanja gradskog parlamenta, što je učinjeno 21. jula, izborom predsednika i sekretara Skupštine grada Beograda.

Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa da, ukoliko gradonačelnik i Gradsko veće ne budu izabrani u zadatom roku, Vlada Srbije uvodi privremenu upravu, na predlog Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Vlada donosi posebno rešenje o imenovanju predsednika i članova privremenog organa, vodeći računa o političkom i nacionalnom sastavu raspuštene skupštine jedinice lokalne samouprave.

Odluku o raspisivanju novih lokalnih izbora u jedinici lokalne samouprave pod privremenom upravom donosi predsednik Skupštine Srbije, i to je dužan da učini u roku od mesec dana od datuma kada je trebalo konstituisati lokalnu skupštinu.

Prema Zakonu o lokalnim izborima, oni moraju biti održani u roku ne kraćem od 45 dana i ne dužem od 90 dana od trenutka raspisivanja.

Datum održavanja sednice Skupštine grada Beograda na kojoj bi trebalo da budu izabrani gradonačelnik i Gradsko veće još nije zakazan. U ovom trenutku jedini kandidat za gradonačelnika je Dragan Đilas sa liste Za evropski Beograd.

Lista Za evropski Beograd i koalicija okupljena oko Socijalističke partije Srbije postigle su juče dogovor o principima i načelima rada gradske vlasti i podeli odgovornosti, a poslednju reč treba da da Liberalno-demokratska partija, na čiju podršku te dve liste računaju.

Skupština grada ima 110 odbornika. Lista Za evropski Beograd ima 45 odborničkih mesta, Srpska radikalna stranka 40, a koalicija Demokratska stranka Srbije-Nova Srbija 12, Liberalno-demokratska partija ima sedam mandata, a koalicija Socijalistička partija Srbije-Partija ujedinjenih penzionera Srbije (SPS-PUPS) šest mandata.

U slučaju novih izbora...

U slučaju novih izbora u Beogradu i uvođenja privremenih mera, iz budžeta Grada biće finansirani samo redovni poslovi, dok će realizacija većih projekata sačekati izbor novih gradskih čelnika.

Doskorašnji vršilac dužnosti gradonačelnika Zoran Alimpić rekao je agenciji Beta da uvođenje privremenih mera ni na koji način ne bi trebalo da ugrozi redovna ulaganja i programe u gradu.

Gradska kasa se, naveo je Alimpić, normalno puni i prazni, u skladu sa budžetom usvojenim prošle godine, i do kraja ove godine neće biti problema.

"Službe, stručnjaci normalno rade na pripremi predloga budžeta za iduću godinu i on će biti spreman za novog gradonačelnika i novu skupštinu, ko god to bude", naveo je Alimpić.

Prema njegovim rečima, već postoji kostur budžeta za iduću godinu, a taj predlog može da usvoji i privremeno veće, ili gradska skupština, u zavisnosti od toga šta odbornici odluče - kojim će putem da krenu.

Prema njegovim rečima, nemogućnost da stranke koje su u gradskoj skupštini naprave izvršnu vlast zapravo bi značilo da nijedan od programa nije dobio dovoljno glasova da se realizuje.

Alimpić, ipak, smatra da bi bilo loše da posle vremena provedenog u kampanji, izborima i u postizbornom pregovaranju ponovo budu izbori, koji, kako navodi, ne bi nešto mnogo promenili.

Privremeno veće, koje imenuje Vlada, vodeći pri tom računa o političkom sastavu, ima sva ovlašćenja Skupštine grada.