EU spremna da se angažuje

Šefovi diplomatija zemalja članica Evropske unije naveli su da je za to neophodna rezolucija Saveta bezbednosti UN. Kako je na konferenciji za novinare nakon vanrednog sastanka u Briselu izjavio predsedavajući Savetu za opšte poslove EU Bernar Kušner, "mora se ići kroz Ujedinjene nacije". Generalni sekretar UN Ki Mun Ban izjavio je da je spreman da doprinese sprovođenju mirovnih akcija.

Ministri zahtevaju od strana u sukobu da poštuju mirovni sporazum koji je juče zaključen između Moskve i Tbilisija, kao i da obezbede da se on sprovodi efikasno i u dobroj veri. U nacrtu završne deklaracije piše da su ministri inostranih poslova "izrazili spremnost da se angažuju i na terenu, kako bi se podržali svi napori, uključujući one koje čine UN i OEBS - za mirno i trajno rešenje sukoba u Gruziji".

Takođe, Unija je voljna da pruži humanitarnu pomoć, kao i spremnost da se identifikuju potrebe za obnovu razrušenog u sukobu.

Evropska komisija je pozvana da ministrima podnese izveštaj o tome na sastanku zakazanom za 15. septembar.

"Odlučni smo da delujemo na terenu. Mnoge zemlje su rekle da su spremne (za slanje). Da li se to zove vojska ili mirovnjaci – sigurno ne, Zovemo ih monitori, kontrolori i medijatori, ali ime ništa ne znači. Ohrabreni smo akcijama koje smo videli jutros ovde, ali mora se ići kroz UN. Predsedavanje Savetu bezbednosti UN je belgijsko, o tome smo razgovarali jutros", rekao je on.

Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijer Solana zadovoljan je brzom reakcijom EU na sukob u Gruziji, podsetivši da je primirje postignuto uz posredovanje Francuske, koja predsedava Uniji.

Evropski komesar za proširenje Oli Ren rekao je da Evropska komisija u potpunosti podržava francusko predsednistvo EU, kao i finsko predsedništvo OEBS-a u naporima da se pronađe trajno rešenje i da se okončaju sva neprijateljstva u Gruziji.

"Prvi cilj je da se osigura efikasno i trajno primirje, da se okonča patnja civila i obezbede sredstva za humanitarnu pomoć i obnovu", rekao je Ren, dodajući da je već u nedelju izdvojeno milion evra za pomoć Gruziji.

Ren je naveo da je neophodno da sve strane poštuju međunarodne humanitarne zakone i omoguće pristup području u sukobu.

Kušner je, odgovarajući na pitanja novinara, rekao da su obavljeni razgovori sa Rusijom o slanju evropskih posmatrača.

Šef britanske diplomatije Dejvid Miliband upozorio je da EU treba narednog meseca da odluči da li da nastavi pregovore o uspostavljanju bližih veza sa Rusijom, u svetlu ruske vojne akcije u Gruziji.

"Mislim da je veoma važno da pošaljemo poruku da su vremena kada su Evropu delili ovakvi sukobi i upotreba sile, prošlost. Neprihvatljivio je da Rusija probleme na granici rešava vojnim putem", rekao je Miliband.

Na pitanje o konsekvencama koje bi Rusija trebalo da snosi, što je predložio Dejvid Miliband, Kušner je odgovorio da "ne bi trebalo da dajemo ocene rata". "Mi smo zainteresovani za zaustavljanje rata, posle toga daćemo ocene."

"Ne pitajte nas ko je dobar a ko loš. Mi ćemo se umešati da zaustavimo rat. Za kasnije ostaju politički razgovori", rekao je šef francuske diplomatije.

On je kazao da će EU pitanje odnosa sa Rusijom razmatrati u septembru.

Izveštaj Kušnera

Diplomate iz EU saslušale su izveštaj francuskog ministra spoljnih poslova Bernara Kušnera, koji je u protekla dva dana boravio u Rusiji i Gruziji. Više članica Evropske unije izjasnilo se pozitivno o ideji o učešću u misiji održanja mira u Gruziji, nakon što je najavljena obustava ruske ofanzive u toj zemlji.

U ime zemlje koja predsedava Uniji, Bernar Kušner je rekao novinarima da postoji mogućnost da se u Gruziju pošalju evropski "kontrolori".

Dodao je da te snage ne bi zvao "mirovnim", već pre "evropskim kontrolorima", rekavši da "misli da će Rusi to prihvatiti".

Ministar inostranih poslova Švedske Karl Bilt izjavio je da su Rusi strana u sukobu, a ne snaga za održanje mira. Da bi se postigao mir koji je prihvatljiv za sve, potrebno je da bude uravnotežen, dodao je.

Velika Britanija okarakterisala je vojni upad ruskih snaga u Gruziju kao "bezobzirnu agresiju" i upozorila je da će se Moskva suočiti sa političkim posledicama ukoliko ne poštuje svoje međunarodne odgovornosti.

"Prizor ruskih tenkova kako ulaze u delove suverene zemlje u susedstvu sigurno je izazvao žmarce niz kičmu kod mnogih ljudi. To apsolutno nije način na koji se vode međunarodni odnosi u 21. veku", izjavio je za Bi-Bi-Si britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Milibend.

Milibend je dao ovu izjavu pred početak sastanka ministara spoljnih poslova članica EU u Briselu posvećenog posledicama sukoba u Gruziji, javio je Rojters.

Šef britanske diplomatije je dodao da bi trebalo da Rusija shvati da u međunarodnom sistemu ima pravo, ali i odgovornost. Ukoliko Rusija ne vodi računa o tim odgovornostima, onda će za nju biti političkih posledica, istakao je Milibend.

Povodom činjenice da je G7, grupa sedam najrazvijenijih zemalja sveta, u nekoliko poslednjih dana održala sastanke bez Rusije o situaciji u Gruziji, Milibend je ukazao da je to bez presedana od kada se Rusija pridružila grupi, koja je postala G8, i da bi Moskvi trebalo da bude "veoma jasno da postoje političke posledice".

Britanski ministar nije odbacio mogućnost da EU pošalje mirovnu misiju u region, ali je dodao da bi UN i OEBS trebalo da imaju vodeću ulogu.

UN: Spremni da pošaljemo mirovnu misiju

Generalni sekretar UN Ki Mun Ban izjavio je da je spreman da doprinese sprovođenju mirovnih akcija i organizovanju pregovora u gruzijskim separatističkim regionima Južne Osetije i Abhazije.

Šef UN pozdravio je odluku Rusije i Gruzije da prihvate prekid vatre prema mirovnom planu koji je predložio francuski predsednik Nikola Sarkozi, uz ocenu da "rezolucija o konfliktima u Gruziji zahteva detaljan i zajednički pristup međunarodnih snaga".

UN se, kako je naveo, pre svega zalažu za rešenje koje je zasnovano na punom poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Gruzije.

Generalni sekretar UN rekao je da je zabrinut zbog humanitarne situacije u kavkaskom regionu, zahtevajući od Rusije i Gruzije da omoguće "pun i bezbedan pristup humanitarnim organizacijama u tim regionima".

Zabrana za ruske brodove

Ukrajinski predsednik Viktor Juščenko izrazio je podršku Gruziji izdavanjem deklaracije kojom se ruskim brodovima zabranjuje povratak u bazu Sevastopolj bez prethodne saglasnosti Kijeva.

Prema toj deklaraciji, ruska crnomorska flota bi, pre povratka u bazu, trebalo da podnese zvaničan zahtev, deset dana unapred, ukoliko želi da se njeni brodovu vrate u Sevastopolj, luku na teritoriji Ukrajine.

Od 1997. Sevastopolj je zajednička baza ruske i ukrajinske crnomorske flote, a za zakup ove luke, Rusija godišnje plaća Ukrajini 97 miliona američkih dolara.

Strani lideri na mitingu u Tbilisiju

Svoju podršku Guziji već su izrazile neke članice EU. Naime, lideri Ukrajine, Poljske, Litvanije, Letonije i Estonije podržali su sinoć na mitingu u Tbilisiju Gruziju i političko rukovodstvo te zemlje povodom Južne Osetije. "Gruzija nije sama, sa njom je ceo civilizovani svet", izjavio je na višečasovnom mitingu ispred zgrade parlamenta pred oko 20.000 ljudi predsednik Estonije Tomas Ilves, prenela je agencija Interfaks.

"Gruzija je naš prijatelj, Gruzini su naši prijatelji", rekao je ukrajinski predsednik Viktor Juščenko, dodajući da Gruzija "ima pravo na slobodu i nezavisnost".