Obnovljene borbe u Južnoj Osetiji

Da priča o prekidu vatre ne funkcioniše u praksi pokazuju poslednji izveštaji Rojtersovog reportera koji prenose da je šest gruzijskih borbenih helikoptera bombardovalo ciljeve u područjima oko južnoosetijskog glavnog grada Chinvalija. Reporter je javio da su helikopteri došli s gruzijske strane i napali ciljeve u neposrednoj blizini granice s Južnom Osetijom, ostavljajući za sobom gust dim.

I ruski i južnoosetijski izvori navode da su tokom popodneva gruzijske snage bombardovale Chinvali.

Ministarstvo odbrane Rusije saopštava da Gruzija ponovo vodi borbe u Južnoj Osetiji, uprkos saopštenjima iz Tbilisija o namerama za prekid vatre.

Predstavnica službe Vlade Južne Osetije za informisanje Irina Gaglojeva izjavila je Interfaksu da je kasno po podne obnovljena vatra po naseljenim punktovima Južne Osetije iz različitih vidova oružja, dok je predstavnik južnoosetijskog ministarstva odbrane saopštio da je predveče ponovo obnovljena paljba iz raketnog sistema "grad" po Chinvaliju. Predsednik skupštine Južne Osetije Znaur Gasijev izjavio je da se u gradu čuje artiljerijska paljba, ali da nema pokušaja pešadije i oklopne vojske Gruzije da uđe u Chinvali.

Iz Tbilisija, ruski mediji prenose izjavu gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija da teži miru ali da će gruzijske oružane snage nastaviti da vode borbe.

"Još se borimo, ali želimo mir", rekao je Sakašvili u obraćanju naciji.

Sakašvili je, istovremeno, pozvao Gruzine da "brane slobodu i nezavisnost Gruzije".

Gruzija ne ratuje sa Rusima, ali će "štititi otadžbinu do poslednje kapi krvi", rekao je gruzijski predsednik.

Inicijativa za primirje u Gruziji

Mediji su ranije danas javili da je potpisan dokument o prekidu vatre koji je Gruzija izradila zajedno sa šefovima diplomatije Francuske i Finske.

Prema informaciji agencije Novosti-Gruzija, ministri Bernar Kušner i Aleksandar Stab će sa tim dokumentom danas otputovati u Moskvu, gde će ga ponuditi predsedniku Rusije Dmitriju Medvedevu.

Ranije danas, Bernar Kušner izjavio je da je gruzijski predsednik "prihvatio skoro sve predloge" EU i OEBS-a za okončanje sukoba sa Rusijom.

"Potrebno je da ponovo zavlada mir, kako bi civilno stanovništvo bilo zaštićeno. U tom smislu je predsednik Sakašvili prihvatio skoro sve predloge koje smo mu izneli", rekao je šef francuske diplomatije u Tbilisiju.

Kušner je najavio humanitarnu pomoć za ugrožene krajeve i ocenio da je ključ rešenja problema u političkom dijalogu, a ne u vojnim sukobima.

"Prvo, uspostaviti primirje. Drugo, pomoći nastradalima. Treće, da obe strane povuku svoje trupe. To podrazumeva da nam trebaju posmatrači koji će nadgledati taj proces, i četvrto, kao najvažnije, da se vratimo političkom procesu u kojem bi posredovali EU i OEBS, a videćemo za Ujedinjene nacije da li će se priključiti. Moramo pronaći ključ problema, i to dijalogom, a ne vojnim sukobom. To su četiri tačke koje vode do rešenja", naveo je ministar spoljnih poslova Francuske Bernar Kušner. Kušner je, tokom sastanka, rekao da su avioni sa humanitarnom pomoći spremni i da će biti upućeni i u Gruziju i u Rusiju, odnosno Severnu Osetiju, gde se nalazi veliki broj izbeglica.

On je naveo i da će francuski predsednik Nikola Sarkozi sutra možda da otputuje u Moskvu, u nastojanju da se "finalizuje" sporazum o prekidu vatre.

Sarkozi je juče predložio plan rešavanja krize u tri tačke: zajedničko povlačenja snaga na stanje od 6. avgusta, okončanje oružanih sukoba i prisustvo mirovnih snaga u zoni konflikta.

"Ako predsednik Sarkozi sutra ide (u Moskvu), što će biti potvrđeno u toku dana, možda ću sačekati predsednika" kako bismo se sastali sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevim, kazao je Kušner.

Ministar spoljnih poslova Francuske je rekao i da EU mora da bude u prvim redovima u rešavanju rusko-gruzijskog konflikta, jer su "SAD na izvestan način deo konflikta".

"Govorite o Amerikancima, očigledno je da su oni deo konflikta na izvestan način, zato treba u prvi plan staviti prisustvo i snage EU", rekao je on.

Kako piše Frans pres, SAD su vrlo prisutne u Gruziji, bivšoj sovjetskoj republici, gde od 2002. godine obučavaju i snabdevaju gruzijsku vojsku.

Agencija je javila, pozivajući se na izvore u Kušnerovoj delegaciji, da će ministar posetiti gruzijski grad Gori i obići žrtve oružanog sukoba.

Kušner ide u Gori, grad nedaleko od Južne Osetije koji je ruska avijacija bombardovala u više navrata, rečeno je u delegaciji.

Šef finske diplomatije Aleksandar Stub, koji sa je sa Kušnerom juče doputovao u Tbilisi, najavio je susret s ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevom i šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom.

Kušner i Stub, čije zemlje predsedavaju EU i OEBS-u, trebalo bi danas iz Tbilisija da otputuju za Moskvu.

Izveštaj o rezultatima pregovora Kušner će predstaviti šefovima diplomatije Unije na vanrednom sastanku koji će se održati u sredu u Briselu.

Rusija: Misiju ćemo dovesti do kraja

Misija æe biti dovedena do kraja, poruèuje Putin (FoNet, arhiv)

Rusko rukovodstvo saopštilo je danas da ruske snage drže pod kontrolom glavni grad Južne Osetije i poručilo je da će svoju mirovnu misiju u toj oblasti dovesti do "logičnog završetka".

Ruski premijer Vladimir Putin rekao je da će "mirovna misija" Rusije u Južnoj Osetiji biti dovedena do kraja. Otvarajući zasedanje Predsedništva Vlade, Putin je kazao da je Rusija upozoravala zapadne partnere "da se gruzijska strana sprema na agresiju" i da "reši taj stari konflikt uz pomoć oružja".

"Niko nas nije slušao, i evo rezultata. Dočekali su. Ipak, Rusija će dovesti do logičnog kraja svoju mirovnu misiju", naveo je Putin.

Po njegovim rečima, Moskva će težiti da izgradi "radne odnose" sa svim učesnicima u konfliktu, uključujući i Gruziju.

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je na sastanku sa ministrom odbrane Anatolijem Serdjukovom kazao da su pripadnici ruskih mirovnih snaga u Južnoj Osetiji završili značajan deo operacije.

"Završen je značajan deo operacije da se prinude Gruzija i gruzijske vlasti na mir u Južnoj Osetiji. Chinvali je pod kontrolom pojačanog ruskog mirovnog kontingenta", kazao je Medvedev na sastanku sa Serdjukovom, u Kremlju.

Medvedev je rekao da ruske vlasti "imaju u vidu" pripadnike ruskih mirovnih snaga i da će "ubuduće preduzimati sve kako bi zaštitile živote i i dostojanstvo" ruskih građana.

Zamenik načelnika ruskog generalštaba Anatolij Nogovicin saopštio je da je Rusija je u konfliktu sa Gruzijom izgubila 18 vojnika, ranjena su 52 vojnika a 14 je nestalo, i izgubila je i četiri aviona.

Ruska vojska iz Abhazije u Gruziju

Gruzijsko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da su ruski vojnici danas ušli i u drugi grad na zapadu Gruzije, blizu separatističke oblasti Abhazije.

Portparol ministarstva Šora Utiašvili rekao je da su ruske snage ušle u grad Zugdidi blizu Abhazije i zauzele tamošnju policijsku stanicu.

Ruski i gruzijski zvaničnici ranije danas su rekli da su ruske snage zauzele gruzijsku vojnu bazu u gradu Senakiju, koji se nalazi nešto istočnije od Zugdida, na oko 40 kilometara od Abhazije.

Novo razmeštanje snaga usledilo je nakon pretnje Rusije da će njene snage ući na zapad Gruzije ako gruzijska vojska odbije da položi oružje.

Napad na ciljeve oko Tbilisija

Istovremeno, Gruzija je saopštila da su ruski avioni gađali više ciljeva nedaleko od glavnog grada te zemlje, Tbilisija.

Ruski vojni avioni bombardovali su vojnu bazu i radare, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Gruzije.

(FoNet, arhiva)

"Bilo je dva bombardovanja. Jedno je bilo usmereno na vojnu bazu Kojori i drugo na oblast Mahata. Koliko mi je poznato, u napadima nema žrtava", rekao je portparol gruzijskog ministarstva unutrašnjih poslova Šota Utiašvili.

Do napada oko Tbilisija došlo je pošto je šef francuske diplomatije Bernar Kušner doputovao u pregovaračku misiju, ali nije poznato da li je on bio u glavnom gradu u vreme bombardovanja.

Rusija je pojačala i svoje vojno prisustvo u Abhaziji, drugoj separatističkoj gruzijskoj oblasti, tako da je sada tamo više od 9.000 vojnika i 350 blindiranih vozila.

Prema rečima generala ruskih mirovnih snaga Aleksandra Novickog, cilj tog pojačanja jeste da se izbegne situacija sa kojom su mirotvorci bili suočeni u Chinvaliju.

Ratno stanje i u Abhaziji

I u drugoj otcepljenoj gruzijskoj republici Abhaziji uvedeno je desetodnevno ratno stanje.

Skupština Abhazije odobrila je juče ukaz predsednika Sergeja Bagapša o uvođenju desetodnevnog ratnog stanja u nekoliko oblasti te autonomne republike, kao i o proglašenju delimične mobilizacije rezervista.

Ukaz kojim je od danas uvedeno delimično ratno stanje, podržan je jednoglasno na vanrednoj sednici skupštine održanoj juče iza zatvorenih vrata.

Podsetimo, ratno stanje u subotu proglasila je i Gruzija, u trajanju od 15 dana.

Bagapšovim ukazom predviđeno je desetodnevno ratno stanje u Galskoj, Očamčirskoj, Tkvarčelskoj i Gulripškoj oblasti Abhazije, kao i u planinskim delovima oblasti Suhumi, saopšteno je agenciji Itar-tas u službi abhaske vlade za informisanje.

Te mere su, kako je istaknuto, usvojene "u vezi sa oružanom agresijom Gruzije protiv Južne Osetije i neposrednom pretnjom Abhaziji".

Predsednik Abhazije je, takođe, proglasio delimičnu mobilizaciju rezervista oružanih snaga republike, a svi organi te nepriznate republike prevedeni su na "ratni režim" rada.

Bagapš je ranije rekao da Abhazija ima obaveze prema narodu Južne Osetije i da ih ispunjava, a moguće je da će radi postizanja tog cilja "morati da naruši" Moskovski sporazum o prekidu vatre i razdvajanju snaga iz 1994. godine.

"Međutim, nismo mi prvi počeli da ga kršimo", rekao je on.

Ruski mediji su izvestili da su abhaske snage već krenule prema zoni bezbednosti na reci Inguri, koja razdvaja tu republiku od centralne Gruzije, a od jutros su nastavljeni napadi iz vazduha i sa zemlje na gruzijske snage u Kodorskom klancu, čiji gornji delovi predstavljaju jedino područje Abhazije koje kontroliše Tbilisi.

Abhazija od gruzijskih vlasti traže povlačenje svih oružanih formacija iz tog klanca, uključujući graničare i pripadnike "marionetske vlade" tzv. Abhaske Autonomne Republike, rekao je danas Bagapš na konferenciji za novinare u Suhumiju. Predsednik Abhazije je rekao da se u Kodorskom klancu, gde se od juče vodi operacija protiv gruzijskih snaga, "sve odvija po planu" i da "dejstvuje abhaska avijacija i artiljerijska oruđa", a da "Gruzija ima još vremena" i da od Gruzije zavisi dalji razvoj situacije.

"Kada počne glavna faza te akcije, saznaćete", rekao je Bagapš, dodajući da će Suhumi akcije voditi samostalno, koordinišući ih sa ruskim mirovnjacima koji su u zoni bezbednosti.

Pri tom je dodao da je Abhazija spremna da obezbedi koridor za izbeglice iz, kako je rekao, "zapadne Gruzije", kao i za žitelje planinskih sela Kodorskog klanca, kako bi mogli preći na abhasku stranu.

"Nikada nismo ratovali protiv žena i dece", rekao je Bagapš.

Zamenik načelnika Generalštaba Oružanih snaga Rusije Anatolij Novicki izjavio je u Moskvi da Rusija ne namerava da "inicira eskalaciju" stanja u zoni abhaskog konflikta.

Abhazija, koja je u bivšem Sovjetskom Savezu imala status autonomne republike u sastavu Gruzije, proglasila je nezavisnost 1992, a u avgustu iste godine izbio je oružani sukob u kom je, prema procenama, blizu 7.000 ljudi poginulo, a više od 200.000 ljudi, pretežno Gruzina, izbeglo.

Sukob je u maju 1994. okončan Moskovskim sporazumom i u Abhaziji su raspoređene mirovne snage sa mandatom Zajednice Nezavisnih Država i posmatračka misija Ujedinjenih nacija.

Ukazom predsednika Rusije od 9. juna 1994. naloženo je učešće ruskog vojnog kontingenta u operaciji u Abhaziji i raspoređivanje vojnika završeno je 21. juna te godine.

Snage su raspoređene u skladu sa Moskovskim sporazumom o prekidu vatre i razdvajanju snaga, a trenutno se u zoni konflikta nalazi približno 2.500 pripadnika mirovnog kontingenta.

U skladu sa sporazumom, prostor od 24 kilometra sa obe strane reke Inguri, koja deli sukobljene strane, predstavlja zonu bezbednosti, koju kontrolišu Kolektivne snage za podršku miru sa mandatom ZND, i u kojoj imaju pravo da se nalaze samo policijski organi strana, naoružani vatrenim oružjem.

Rusija skuplja dokaze o genocidu

U međuvremenu, ruski predsednik Dmitrij Medvedev izjavio je da je Rusija oformila državnu istražnu komisiju koja će otputovati u Južnu Osetiju i skupiti dokaze o genocidu koje je počinila gruzijska vojska.

Ruske snage preuzele su kontrolu nad Chinvalijem, a gruzijska vojska se povlači ka administrativnoj granici te otcepljene autonomne oblasti sa Gruzijom.

Ruski predsednik postavio je na čelo državne istražne komisije Aleksandra Bastrikina. Komisija bi trebalo da skupi dokaze o zločinima gruzijskih snaga.

"Akcije koje je preduzela gruzijska strana ne mogu se nazvati nikako drugačije sem genocidom, jer je imala masovni karakter usmeren na civilno stanovništvo i mirotvorce, koji su držali situaciju pod kontrolom. Informacije koje smo dobili svedoče da su počinjeni strašni zločini. Mislim da treba da uložimo maksimalan trud da skupimo sve dokaze koji će biti potrebni za krivično gonjenje počinilaca ovih nedela i razumevanja za naše akcije od strane inostranih činilaca", rekao je Medvedev.

Ruske novinske agencije prenele su i da će francuski predsednik Nikola Sarkozi, početkom ove nedelje, otputovati u Rusiju, a telefonom je već razgovarao sa ruskim predsednikom Dimitrijem Medvedevom. Glavni zahtev Medvedeva, kako prenosi dopisnica Bete Zorana Bojić iz Moskve, jeste da se gruzijska vojska potpuno povuče iz Južne Osetije.

Crveni krst: Teška humanitarna situacija

Humanitarna situacija u Južnoj Osetiji i Gruziji je vrlo teška, saopštio je Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK).

MKCK priprema pošiljku od 15 tona lekova i medicinskog materijala koju će uputiti u Gruziju.

"Kako se nasilje širi van Osetije, MKCK je primio informacije o povećanju gubitaka među civilima", navodi se u saopštenju te međunarodne organizacije.

Šefica delegacije MKCK-a u Gruziji Dominik Lijengme rekla je da je humanitarna situacija na tom području i dalje vrlo teška.

"Tim MKCK-a za procenu situacija, koji je pokušao da uđe u gruzijski grad Gori, potvrdio da je su mnoge osobe pobegle. Dobili smo, takođe, informacije o mnogobrojnim premeštanjima stanovništva u celom regionu", dodala je ona.

Dominik Lijengme rekla je da za sada MKCK ne može da uđe u Južnu Osetiju, ali je dodala da je ulazak u tu oblast "prioritet" za tu organizaciju.

"Borbe su suviše intenzivne da bismo mogli da dođemo tamo i podelimo pomoć, i zato nastavljamo da tražimo bezbedan i neograničen pristup svim zonama zahvaćenim sukobom", rekla je ona.

MKCK takođe pokušava da poseti osobe koje su pritvorene u okviru sukoba, uključujući dva ranjena ruska pilota koje su zarobili
Gruzini.

Ta organizacija je navela i da pokušava da vrati u domovinu telo ruskog pilota koji je poginuo u borbama.

MKCK je saopštio da u Severnoj Osetiji sarađuje sa ruskim vlastima u distribuciji pomoći raseljenim osobama koje su pobegle iz Južne Osetije.

U saopštenju se podseća da su "nasumični i direktni napadi na civile strogo zabranjeni međunarodnim pravom" i da "bolesni i ranjeni imaju pravo na medicinsku brigu".

Medicinska pomoć MKCK-a biće upućena avionom početkom nedelje i namenjena je ranjenim osobama. U okviru pošiljke biće upućen i sistem za preradu vode koji može da obezbedi vodu za piće za oko 20.000 osoba.

Humanitarna pomoć civilima

Evropska komisija obezbedila je million evra za humanitarnu pomoć civilima pogođenim ratom u Južnoj Osetiji, saopštio je evropski komesar za pomoć i razvoj Luj Mišel.

Pomoć uključuje lekove, vodu, hranu i neprehrambene proizvode, poput odeće, prekrivača i šatora.

"Evropska komisija je izuzetno zabrinuta zbog sukoba i žali zbog gubitka života i ljudske patnje", izjavio je Mišel.

"Zahtevamo hitan prekid nasilja. Na hiljade civila, žena i dece zarobljeno je u sukobu u Južnoj Osetiji i oko nje", naveo je on.

Evropski komesar je istovremeno zatražio poštovanje međunarodnog humanitarnog prava i bezbednost za humanitarne radnike.