"Sukob u Gruziji nije iznenađenje"

“Ono što se takođe moglo očekivati to su bili vazdušni napad i po dubini teritorije Gruzije, ali ovaj obim ili ne, to je drugo pitanje, to se moglo očekivati“, kaže Begović koji je do 1. avgusta bio u Gruziji.

“Ono što je delimično iznenađenje i pokazuje da je ruska strana zaoštrila celu stvar, to je pomorska blokada, koja je u ovom trenutku selektivna, ali znate, kada uvedete pomorsku blokadu, vrlo lako možete da je podignete na viši nivo. Puna pomorska blokada znači prestanak izvoza nafte iz regiona Kaspijskog mora, objašnjava on.

Begović smatra da je američka podrška Gruziji prilično hladna, bez obzira na najavu SAD da će Savetu bezbednosti predložiti tekst rezolucije kojom rusku vojnu akciju protiv Gruzije nazivaju neprihvatljivom.

Stojadinović: Atmosfera hladnog rata

Vojni analitičar Ljubodrag Stojadinović ocenio je danas da su nesuglasice SAD i Rusije u Savetu bezbednosti, zbog krize u Južnoj Osetiji, pokazale da se "svet simbolički vraća u atmosferu Hladnog rata".

"To je neka vrsta simboličnog povratka u repliku Hladnog rata i sigurno nije moguće prikrivati neposredni konflikt velikih sila, ali je taj konflikt usmeren na zaštitu svojih interesa", rekao je Stojadinović za Tanjug.

On je objasnio da je za Ameriku Gruzija važna kako bi SAD svoj uticaj ostvarivala na samim granicama Rusije, dok je za Rusiju Gruzija bitna kao "neka vrsta privremene eliminacije NATO-a sa svoje granica".

Na pitanje da li je sukob ukazao da dolazi do novog rasporeda snaga, Stojadinović je rekao da je ta raspodela i dalje bipolarna, nezavisno od toga što se stvaraju nove sile, pre svega Kina i, u njenoj senci, Indija, i islamski svet, koji nema odgovarajući vojnu silu, ali "može da donese velike probleme organizacijom islamskog nasilja".

Stojadinović je dodao da je Rusija deceniju i po bila marginalizovana kao vojna sila, ali da je "Putinova era" ojačala rusku vojnu silu do te mere da može potpuno ravnopravno, ako ne u tehnološkom smislu, onda u smislu raspodele strategijskih sredstava, da se suprotstavi najvećoj sili i najjačoj imperiji na svetu - Americi.

Prema njegivim rečima, pravi odnosi Rusije i Amerike u ovom trenutku i za narednih nekoliko meseci, možda i godina, polako se vraćaju u neku vrstu hibernacije i zato se može očekivati još mnogo teških reči, poteza i diplomatskih rešenja koja mogu da podsete na atmosferu "lupanja cipelama po govornici UN".

"Naravno, u to vreme se ne možemo vratiti, ali to, na neki način, podseća nostalgičare na '60. godine. Ovo je, ipak, 21. vek i teško je očekivati krizu poput one u Tonkiškom zalivu, ali je sigurno da će kriza na regionalnom nivou biti i iz toga će proizilaziti rešenja koja mogu da budu uzrok diplomatskih i jakih političkih sukoba, a u nekim političkim trenucima čak i dramatični", rekao je Stojadinović.

On je dodao da je čitav prostor Kavkaza i Zakavkazja neuralgičan, ali da se ne može očekivati da u ovom trenutku sukob izađe van granica Gruzije.

"To je takva vrsta rata za koji se uglavnom zna kako počinje, ali se nikad ne zna kako se završava. Ne verujem u bilo kakvu ideju o tome da Amerikanci, osim pomoći u oružju, mogu da pruže pomoć Gruziji. Ona je očigledno inferiorna pred ruskom oružanom silom", ocenio je Stojadinović.

On je podsetio i da, za razliku od nekih ranijih dejstava, posebno '80. godina u Avganistanu, ruske trupe sada imaju modernije komandovanje, bolji manevar i bolje rukovođenje tim snagama.

Stojadinović je kazao da su oklopne jedinice ruske armije uspele samo za nekoliko dana da potpuno izbace gruzijske snage iz prostora Juže Osetije iako su te snage imale oklopna sredstva slična ili bar u rangu onih koje imaju sami Rusi.

Prema njegovim rečima, rat će za sada biti kontrolisan na teritoriji Gruzije, i najverovatnije se neće širiti prema Tbilisiju i drugim delovima.

"Možda će Rusi i dalje bombardovati neke vitalne tačke, kao što su vojni aerodromi, fabrike oružja ili neka druga komandna čvorišta, ako ne bude potpisano primirje i ako ne bude gruzijska vlada donela dekret o povlačenju iz Južne Osetije, ali ne verujem da bi se rat na ovom nivou mogao proširiti na neke druge zemlje u regionu", naglasio je Stojadinović.

Šta je čija interesna sfera?

Bivši šef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanović ocenio je da oružana kriza u Južnoj Osetiji pokazuje da rešenje problema Kosova treba tražiti u Evropskoj uniji. Svilanović je rekao Tanjugu da "Gruziju sada doživljava" kao "rusku interesnu sferu" koja angažmanom na terenu to i pokazuje i dodao "da će to ubrzo biti potpuno jasno svima i u Rusiji i Gruziji i u zemljama u okruženju".

"Isto tako je Kosovo u stvari 'evropska interesna sfera' i bilo bi dobro da mi to što pre shvatimo", rekao je Svilanović, navodeći da je "uloga Vašingtona, kao i uloga Rusije od danas, pa za ubuduće, mala u poređenju sa ulogom koju imaju države članice EU, ne samo po pitanju statusa, već i u pogledu pitanja kako će se živeti i raditi na Kosovu.

"Naš ključni partner, kad je u pitanju Kosovo, su članice EU i sa njima moramo da tražimo dijalog da bi situaciju u Pokrajini pomerili sa mrtve tačke", ističe bivši šef jugoslovenske diplomatije.

S druge strane, direktor Foruma za etičke odnose Dušan Janjić smatra da SAD, koje žele da rešenja problema i Kosova i Južne Osetije prepuste EU, neće u tome uspeti zbog stava Rusije.

Janjić je ocenio juče da će oružani sukobi u Južnoj Osetiji vrlo brzo stati, jer se Rusija nalazi u povoljnoj situaciji, zbog blokade u Savetu bezbednosti UN po pitanju Kosova, a u suštini po pitanju rusko-američkih odnosa.

"Bušova administracija u drugom mandatu ne želi sa Rusijom da raspravlja o pitanjima kao što je Kosovo, Gruzija... Kao što ste videli i sada prepušta taj problem Evropskoj uniji", rekao je Janjić Tanjugu.

On je dodao i da je očigledno da Rusija ne želi da dozvoli da se SAD "lako izvuče iz obe krize, koje će ona pretvoriti u globalne krize upravo zbog blokade u Savetu bezbednosti UN".

"Rusija je pripremala 'kosovsku platformu' tako da je može iskoristiti i sada i trenutno niko ne spominje Kosovo, ni Sergej Lavrov, ni Kondoliza Rajs, ali to je zato što se podrazumeva da ono postoji", rekao je Janjić.

Po njegovim rečima, pitanje Kosova za Rusiju je presedan - pravilo koje može da koristi ako želi da prizna Južnu Osetiju i Abhaziju, regione sa proruskim većinskim stanovništvom koji su proglasili otcepljenje od Gruzije.

"Što se tiče britanskih i američkih komentara u kojima se insistira na teritorijalnom integritetu, "to je slučaj za sebe". Ostaje ona stara podela, ali je sigurno da u pozadini postoji ono što smo stalno ukazivali - da Rusija nema loše rešenje za kosovsku krizu", zaključio je Janjić.

O. Ivanović: Inspirisano Kosovom

Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo Oliver Ivanović ocenio je da su ratna razaranja i humanitarna katastrofa u otcepljenoj gruzijskoj autonomnoj oblasti Južnoj Osetiji direktno inspirisani priznavanjem jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

Kosovo inspirisalo sukob u Južnoj Osetiji, smatra Oliver Ivanoviæ (Beta, arhiv)

Da nije bilo "kosovskog presedana", kako su priznavanje otcepljenja jednog dela teritorije Srbije opravdavale najveće zemlje sveta, na čelu sa SAD, ne bi bilo ni rata u Južnoj Osetiji, rekao je Ivanović u intervjuu Blicu.

On smatra da će u Ujedinjenim nacijama ponovo, kao i u slučaju Kosova, izaći na videlo politika duplih standarda i da zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova sada traže argument u tome da je Kosovo "poseban slučaj", što je, kako kaže, potpuna besmislica.

Kući: Kosovo nema veze s Osetijom

Zamenik premijera Kosova Hajredin Kući izjavio je danas da je Kosovo slučaj "sui generis" i ono ne može da bude uzrok nijednog sukoba u svetu.

Kući je, kako su preneli prištinski elektronski mediji, odbacio tendencije povlačenja paralele između Kosova i Južne Osetije.

On se, istovremeno, usprotivio i tendencijama stvaranja ideje u javnom mnjenju o podeli Kosova.

"Slučaj Kosova je 'sui generis' i ne može da se poredi ni sa jednom drugom zemljom na svetu. Logika uravnoteživanja sličnih slučajeva u svetu preko nasilja pripada prošlosti. Pripadala je Hladnom ratu i nema veze sa ovim ratom. Nama je žao zbog incidenta i oružanog sukoba bilo gde da se dese. Borimo se da svuda na svetu zavladaju mir, spokoj, razvoj i dobrobit građana", rekao je Kući.

On se usprotivio i bilo kakvoj ideji o podeli Kosova, odbacujući tendencije za stvaranje klime prihvatljive za eventualne modele podele.

Dinstbir: Kosovo je adut Rusije

Nekadašnji izvestilac UN za ljudska prava u bivšoj Jugoslaviji Jirži Dinstbir ocenio je da Zapad nema načina da vrši pritisak na Rusiju i zaustavi sukob u Gruziji jer Moskva ima jak adut - to što Zapad nameće priznavanje Kosova, preneo je danas Dojče vele.

Češki diplomata je, u komentaru za današnje "Pravo", upozorio da na Kavkazu, kao i na Balkanu, trenutno nema mnogo smisla baviti se istorijskim okolnostima.

"Zajedničko problemima na Balkanu i Kavkazu jeste, pre svega, to što su u obe oblasti o sporovima tamošnjih naroda odlučivale velike sile, crtale su granice u skladu sa svojim potrebama, ili, eventualno, prema ishodu ratova koje su tamo vodile", konstatovao je Dinstbir.

Prema njegovim rečima, proglašenje nezavisnosti Kosova učvrstilo je Južnu Osetiju i Abhaziju u nameri da ne ostanu u Gruziji.

Basesku: Integritet iznad prava manjina

Predsednik Rumunije Trajan Basesku je danas rekao, upoređujući krizu u Gruziji i na Kosovu, da "kolektivna" prava manjina ne mogu biti stavljena iznad integriteta zemlje i izneo kao negativni primer za to Kosovo, javila je DPA pozivajući se na lokalnu novinsku agenciju Mediafaks.

"Na Kosovu su takozvana kolektivna prava stavljena iznad integriteta zemlje", naglasio je Basesku i dodao: "A sada gledajte šta se dešava na južnom Kavkazu".

"Teritorijalni integritet je pregažen u ime zaštite prava manjina", izjavio je Basesku i zaključio da "tako ne može".

Rumunija i još pet drugih članica Evropske unije - Grčka, Kipar, Portugal, Slovačka i Španija - odbijaju da priznaju protivpravno proglašenu nezavisnost Kosova.