Lideri pozivaju na prekid vatre

Predsednik SAD Džordž Buš izjavio je da je u razgovoru sa ruskim premijerom Vladimirom Putinom rekao da je duboko zabrinut zbog "nesrazmerne reakcije" Rusije na situaciju u Južnoj Osetiji. Evropski zvaničnici pozivaju na prekid vatre, dok NATO optužuje Rusiju za prekomernu silu. Šefovi diplomatija Francuske i Finske pripremili su i dokument o prekidu vatre koji je već potpisao gruzijski predsednik.

Američki predsednik Džordž Buš je, u intervjuu za En-Bi-Si Sports, koji je dao poslednjeg dana boravka na Olimpijskim igrama, izjavio da je u petak u Pekingu razgovarao sa Putinom.

"Ovo nasilje je neprihvatljivo", navodno je Buš rekao Putinu.

Buš je naveo i da je od Putina zatražio da povuče trupe i vrati situaciju na stanje od 6. avgusta, odnosno "status kvo".

"Bio sam vrlo čvrst sa Putinom", kazao je Buš i naveo da je slične komentare izneo i u telefonskom razgovoru sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevom. Kristina Nađ, portparol evropskog komesara za proširenje Olija Rena, ponovila je danas apel Evropske unije za što hitniji prekid neprijateljstava u Gruziji i povratak pregovorima.

"Ostajemo veoma zabrinuti zbog nastavka nasilja u Gruziji i ponavljamo poziv za što hitniji prestanak neprijateljstava i vraćanje pregovorima", rekla je ona na konferenciji za novinare u Briselu.

Kristina Nađ je pozvala sve strane na uzdržanost, ocenivši da su ruske snage prelaskom gruzijske granice "promenile dimenziju konflikta".

Nemačka kancelarka Angela Merkel telefonirala je gruzijskom predsedniku Mihailu Sakašviliju i pozvala na prekid svih neprijateljstava, izjavio je u Berlinu zvanični portparol Tomas Šteg, dodajući da "integritet Gruzije treba biti poštovan".

Istovremeno, predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE), Luis Marija de Puč, izrazio je duboku zabrinutost zbog razmera vojnih operacija između dve članice PSSE - Gruzije i Rusije.

Prema njegovim rečima, objavljivanje ratnog stanja u Gruziji jeste još jedan korak u ovom sukobu. On je izrazio žaljenje zbog velikog broja žrtava i izrazio zabrinutost zbog ruske vojne akcije koja prevazilazi odgovornosti Moskve u okviru mirovnog mandata.

Ministar spoljnih poslova Velike Britanije Dejvid Miliband osudio je ruske vojne akcije u Gruziji, navodeći da su poslednji napadi proširili borbe daleko izvan otcepljene gruzijske pokrajine Južne Osetije.

Miliband je rekao i da je rano jutros razgovarao sa svojim "kolegama iz inostranstva", među kojima je "široko rasprostranjena zabrinutost zbog širenja nasilja u Gruziji."

"Britanski predstavnici na terenu i mediji izvestili su da je Rusija danas proširila borbe daleko izvan Južne Osetije i napala gruzijsku luku Poti i mesto Gori, dok je vojska Abhazije gađala gruzijske pozicije u dolini Gornji Kodori. Osuđujem to", naveo je Miliband u saopštenju.

Britanski ministar je pozvao Rusiju da prihvati ponudu gruzijske vlade o primirju, koju je opisao kao "veoma dobrodošlu".

Kuba, pak, podržava ruski stav povodom krize u Južnoj Osetiji i traži povlačenje gruzijskih trupa iz zone sukoba u toj nepriznatoj republici severnog Kavkaza.

"Tvrdnje da gruzijski vojnici brane nacionalnu suverenost nisu istinite", navodi kubanska vlada u saopštenju koje je potpisao predsednik Raul Kastro i dodaje da je "Gruzija poslala svoje vojnike u region uz prećutno odobrenje američke administracije".

U saopštenju se naglašava da Kuba podržava "zahtev ruskih vlasti da se povuku okupacione sile".

NATO: Prekomerna sila Rusije

Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer optužio je danas Rusiju da u sukobu u Južnoj Osetiji koristi "prekomernu silu" i krši teritorijalni integritet Gruzije. "On je ozbiljno zabrinut što Rusi upotrebljavaju prekomernu silu i ne poštuju teritorijalni integritet Gruzije", izjavila je Sheferova portparolka Karmen Romero.

Južna Osetija smatra da bi trebalo da dobije nezavisnost od Gruzije na osnovu kosovskog presedana.

NATO i EU, međutim, smatraju da je otcepljenje Kosova od Srbije bio "jedinstven slučaj", koji se ne može ponoviti nigde drugde u svetu.

G-7 pozvala Rusiju na primirje

Ministri inostranih poslova zemalja Grupe 7, posle međusobnih telefonskih konsultacija, zatražili su danas od Rusije da se složi sa sporazumom o neodložnom prekidu vatre sa Gruzijom i da poštuje teritorijalni integritet te zemlje, navodi se u saopštenju Stejt departmenta.

Potparol Stejt departmenta je, govoreći o situaciji u Gruziji i Južnoj Osetiji, izrazio podršku SAD naporima koje sprovodi francuski ministar inostranih poslova Bernar Kušner, kao i njegov finski kolega Aleksander Stab, prenela je agencija Rojters.

"Ministri zemalja članica G 7 pozvali su Rusiju da odmah prihvati prekid vatre. Oni su izrazili duboku zabrinutost za civilne žrtve i nastavak napada na civilne lokacije", ističe se u saopštenju Stejt departmenta.

SB UN opet bez odluke

Savet bezbednosti UN, četvrti put u nekoliko dana, nije doneo odluku o sukobu u Gruziji. Članovi Saveta bezbednosti UN prekinuli su sinoć sastanak nakon tri časa, s namerom da se ponovo sastanu tokom današnjeg dana.

I èetvrti put bez odluke - Savet bezbednosti UN (FoNet, arhiv)

Američki ambasador u UN Zalamaj Halilazad optužio je Rusiju da ometa pokušaje da se postigne mir, kao i da pokušava da promeni režim u Tbilisiju, što je ruski ambasador Vitalij Čurkin negirao.

Nakon sednice, Halilzad je novinarima rekao da se situacija u Gruziji pogoršala u poslednja 24 časa i da postoji "opasnost da je Rusija preterala" tražeći promenu režima u Tbilisiju. Sukob je počeo kada je Gruzija pokušala da stavi Južnu Osetiju pod kontrolu, a potom se suočila s reakcijom ruske vojske.

"Promena režima je čisto američki izum", odogovorio je Čurkin obraćajući se novinarima. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u Moskvi je takođe negirao da Moskva traži smenu gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija.

Lavrov je rekao da je njegov telefonski razgovor s američkom državnom sekretarkom Kondolizom Rajs pogrešno protumačen. Prema njegovim rečima, Moskva smatra da Sakašvili ne može biti njen partner, ali da odlazak s vlasti gruzijskog predstavnika nije preduslov za rešenje krize.

SAD pripremaju nacrt rezolucije u kojem se traži trenutan prekid vatre i osuda ruskih akcija u Gruziji. Francuska takođe radi na nacrtu rezolucije, a SAD i članice Saveta bezbednosti iz Evrope planiraju da se kasnije sastanu kako bi koordinisali svoje nastupe. Sednica je počela kao zatvorena, a potom nastavljena kao otvorena. Na današnjoj zatvorenoj sednici više članica Saveta bezbednosti je stalo uz Gruziju, dok su Kina i Južna Afrika iskazale određenu podršku Rusiji, rekao je zvaničnik UN.

Gruzijski ambasador Irakli Alasanija rekao je da Rusija namerava da "izbriše gruzijsku državnost, da istrebi gruzijski narod".

Čurkin je, međutim, optužio Tbilisi da sprovodi "genocid" protiv naroda Južne Osetije i rekao da će Rusija postupati samo u "samoodbrani".

"Recimo jasno da smo spremni da okončamo taj rat, da ćemo se povući iz Južne Osetije, da ćemo potpisati sporazum o neprimenjivanju sile", predložio je Čurkin.

Diplomate, međutim, kažu da se velike borbe nastavljaju u više oblasti. Brodovi ruske mornarice su blizu obale Abhazije, takođe separatističke oblasti u Gruziji, a njena avijacija je bombardovala predgrađa Tbilisija.

Gruzijsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da se vojska pridržava naređenja predsednika Mihaila Sakašvilija o prekidu vatre i da je o tome obavešten ruski izaslanik u Tbilisiju.

"Spremni su za trenutne pregovore s Ruskom Federacijom", rekao je američki generalni podsekretar za političke poslove Lin Pesko na brifingu u Savetu bezbednosti. On je rekao da i će će gruzijski "humanitarni koridor" za civile, izbeglice i vojnike pomoći pregovorima.

Čurkin: Zar da bežimo kao neki?

Ruske mirovne snage nalaze se u Južnoj Osetiji u skladu sa sporazumima iz 1992. godine, izjavio je sinoć na sednici Saveta bezbednosti UN stalni predstavnik Rusije pri Svetskoj organizaciji Vitalij Čurkin, navodeći da su u toj oblasti otcepljenoj od Gruzije bili izloženi direktnom napadu stanovništvo, koje je većim delom sa ruskim državljanstvom, i mirovnjaci.

Bez reakcije Rusije ponovila bi se Srebrnica, tvrdi Vitalij Èurkin (FoNet, arhiv)

"Šta su očekivali? Da će se naši mirovnjaci razbežati kao svojevremeno što su se neki mirovnjaci razbežali u Srebrenici?", upitao je Čurkin i naveo: "Mi to nismo mogli dopustiti i ostaviti u nevolji i stanovništvo i mirovnjake."

Šef ruske misije pri UN tvrdi da je Gruzija "svetski rekorder po povećanju vojnog budžeta, koji je poslednjih godina porastao 30 puta", preneli su ruski mediji.

"Sada shvatamo zašto se to radilo", rekao je on i naveo da sve što se dešava "nije slučajno i neočekivano". Čurkin je rekao da ne čudi što se sednica Saveta bezbednosti UN održava na inicijativu Gruzije i SAD, jer se zna "koliko su postale bliske veze među rukovodstvom te dve zemlje".

Prema njegovim rečima, sada u Gruziji radi 127 američkih vojnih savetnika iz Pentagona, a "da se ne govori o ostalima".

Ruski diplomata je ukazao da su se 7. avgusta, upravo na dan kada su pokrenuta vojna dejstva Gruzije protiv Južne Osetije, završile velike američko-gruzijske vojne vežbe, u kojima je učestvovalo oko 1.000 američkih vojnika.

"Obučeni i naoružani u znatnoj meri od američkih kolega, njihove gruzijske kolege su hitno iskoristile pripremu koju su dobili", rekao je Čurkin, dodajući da "ne želi da misli" da su SAD dale "zeleno svetlo" tim "avanturističkim akcijama gruzijskog rukovodstva".