Istorijat sukoba na Kavkazu

Taj region na jugu Kavkaza, koji se nalazi u okviru međunarodno priznatih granica Gruzije, proglasio je nezavisnost posle rata 1991. i 1992. godine. 16 godina od završetka gruzijsko-južnoosetijskog rata, Gruzija je sinoć započela vojnu operaciju širokih razmera radi "obnavljanja ustavnog poretka" na svojoj teritoriji. U te sukobe, inače, uključena je i druga sporna oblast - Abhazija.

Istorijski podaci govore da je Osetija još 1843. godine podeljena na Severnu i Južnu, od kojih je Južna ušla u sastav Tbiliske gubernije kao Osetinski okrug.

U februaru 1921. godine Gruzija se našla u Sovjetskom Savezu, a 20. aprila 1922. formirana je Južnoosetijska Autonomna Oblast u sastavu Gruzijske SSR.

Južna Osetija, u kojoj su počeli sukobi koji prete da zapale Kavkaz, nemirno je područje u sastavu Gruzije koje već skoro dve decenije istrajava u nameri da se odvoji od Tbilisija.

Kada se devedesetih godina Gruzija otcepila od tadašnjeg SSSR-a, Južna Osetija je maja 1992. donela odluku o proglašenju nezavisnosti od Gruzije.

Oružani sukobi tim povodom okončani su sporazumom iz juna iste godine, izmedu Borisa Jeljcina, tadašnjeg predsednika Rusije, i Eduarda Ševarnadzea, šefa gruzijske države.

U zonu konflikta uvedene su mešovite mirovne snage sa po 500 pripadnika iz Rusije, Gruzije i Severne Osetije.

Nezavisnost Južne Osetije nijedna zemlja nije priznala, ali Gruzija nije uspostavila kontrolu nad tom teritorijom. Gruzijski predsednik Mihail Sakašvili se nakon stupanja na vlast 2003. godine trudi da ponovo stekne kontrolu nad Južnom Osetijom, kao i nad takođe seperatističkom Abhazijom.

Južna Osetija je teritorija veličine 4.000 kvadratnih kilometara, udaljena oko 100 kilometara od gruzijske prestonice Tbilisija, na južnim padinama Kavkaza.

U Južnoj Osetije živi više od 75.000, od kojih 95 odsto ima državljanstvo Ruske Federacije. Oni govore sopstevni jezik, sličan persijskom, i koriste rublju kao svoju valutu.

Tokom referenduma koji je bio održan 1992. godine i u septembru 2006. godine, velika većina stanovništva glasala je za nezavisnost te republike, smatrajući da su pod sovjetskom vlašću prisilno pripojeni Gruziji.

U bivšem Sovjetskom Savezu, Abhazija je imala status autonomne republike, a Južna Osetija status autonomne oblasti u okviru Gruzije.

Južna Osetija je u julu ove godine odbila preglog EU za pregovore sa Briselom o rešavanju svog sukoba sa Gruzijom.

Zamenik premijera u parlamentu Južne Osetije Boris Čočijev izjavio je tada medijima da je "vlada odbila predlog EU jer ona nije pozvala predstavnike Severne Osetije (susednog regiona koji je deo Rusije) da učestvuju u pregovorima".

Novi sukobi izmedu gruzijskih snaga i separatističkih jedinica u Južnoj Osetiji naveli su Evropsku uniju da izrazi duboku zabrinutost zbog situacije u regionu.

Lideri Abhazije i Južne Osetije su juna prošle godine pozvali Ujedinjene nacije da, posle Kosova, priznaju i njihovu nezavisnost.

Savet bezbednosti UN se oktobra prošle godine ponovo založio za teritorijalni integritet Gruzije i pozvao sve strane da se uzdrže od nasilja i provokacija. Rusija je nagovestila da će intervenisati ako se njeni građani u Južnoj Osetiji nađu u opasnosti.

Hronologija drugih važnih događaja

- 10. novembra 1989. godine Savet narodnih deputata Južnoosetijske Autonomne Oblasti proglasio je autonomiju u sastavu Gruzijske SSR, na teritoriji koja je obuhvatala blizu 40.000 kvadratnih kilometara, sa oko 85.000 ljudi - približno 67 odsto Osetina, 25 odsto Gruzina i drugih nacionalnosti oko osam odsto. Vrhovni Savet Gruzije ocenio je da je zahtev Južne Osetije nelegalan i počinje prvi konflikt, koji je trajao do januara 1990.

- 20. septembra 1990. godine skupština Oblasti usvaja Deklaraciju o suverenitetu, proglašivši se za demokratsku sovjetsku republiku i deputati se obraćaju Moskvi sa molbom o priznaju suverene republike u sastavu SSSR-a.

- 10. decembra 1990. godine skupština Gruzije ukida autonomiju i proglašava teritoriju Južne Osetije administrativnom jedinicom Gruzije, "Chinvalskim regionom". U decembru te godine počinje drugi gruzijsko-južnoošetijski konflikt, završen u julu 1992. godine. U borbama je poginulo približno 1.200 Južnoosetina i 700 Gruzina. U Severnoj Osetiji nalazi se blizu 40.000 izbeglica.

- 19. januara 1992. godine u Južnoj Osetiji je sproveden referendum o ujedinjenju Severne i Južne Osetije i prisajedinjenju Rusiji, kada je 99 odsto upisanih birača glasalo "za". Nezavisnost Južne Osetije diplomatski nije priznala nijedna članica UN.

- 29. maja 1992. godine skupština Južne Osetije usvojila je Akt o državnoj nezavisnosti

- 24. juna 1992. predsednik skupštine Gruzije Eduard Ševarnadze, predsednik Rusije Boris Jeljcin i predstavnici Južne Osetije potpisali su u Dagomisu kod Sočija sporazum, na osnovu kojeg je sukob prekinut. U Južnu Osetiju uvedene su mirovne snage od po 500 pripadnika iz Rusije, Gruzije i Severne Osetije, koje se i danas nalaze u nepriznatoj republici.

- 2. novembra 1993. usvojen je Ustav Republike Južne Osetije.

- 30. novembra 1996. godine bili su održani prvi predsednički izbori, na kojima je izabran Ludvig Čibirov.

- 6. decembra 2001. godine na predsedničkim izborima pobedio je Eduard Kakojti, koji od Rusije traži u martu 2002. godine priznanje nezavisnosti i prisajedinjenje Rusiji.

- 12. novembra 2006. održan je drugi referendum o nezavisnosti, koji je opet podržala ogromna većina stanovnika. Izjašnjavanje je nadzirao tim od 34 međunarodna posmatrača iz Nemačke, Austrije, Poljske, Švedske. Ni ovaj referendum nisu priznali UN, Evropska unija, OEBS, NATO i Ruska Federacija, jer na njemu nisu učestvovali etnički Gruzijci i jer bez priznanja centralne vlasti u Tbilsiju nije mogao imati legalnost.