Hag proverava Karadžićevu optužnicu

To za B92 kaže portparolka tužilaštva Olga Kavran, koja je objasnila da optužnica protiv Karadžića sadrži 11 tačaka. Optužnica se proverava jer su u međuvremenu odražana mnoga suđenja, pa tužilaštvo traži eventualne nove dokaze koji su prezentovani. Otužnica protiv Radovana Karadžića jedna je od najtežih u Hagu, jer mu se na teret stavlja i genocid u Srebrenici i granatiranje Sarajeva.

Kavranova je podsetila da je prva optužnica protiv Karadžića podignuta u julu 1995. godine, u novembru iste godine dopunjena je optužbom za genocid, a pre osam godina bivša haška tužiteljka Karla del Ponte objavila je optužnicu po kojoj bi trebalo da se sudi.

"Tim Tužilaštva proučava i razmatra optužnicu, koja je poslednji put izmenjena pre osam godina, da bi videli da li postoje eventualni razlozi da se ona izmeni, odnosno uskladi sa sudskom praksom koja je u međuvremenu došla, kao i sa eventualno novim dokazima koji su prikupljeni u međuvremenu", rekla je Olga Kavran.

Ona dodaje da, ukoliko se bude procenilo da treba da se predloži izmena optužnice, "optužnica će ponovo ići sudijama na potvrdu".

Još uvek nepoznat datum izručenja

Prema dosadašnjim najavama, Radovan Karadžić bi Haškom tribunalu mogao biti izručen početkom sledeće nedelje.

Njegov advokat Svetozar Vujačić uporan je u nameri da izručenje što više odloži tako da će, kako najavljuje, sutra u pet do osam, pred sam kraj zakonskog roka, i iz pošte van Beograda Okružnom sudu u Beogradu poslati žalbu na rešenje o ispunjenosti uslova za izručenje Karadžića Haškom sudu. Cilj advokata Vujačića jeste da Karadžić ne bude izručen Tribunalu pre ponedeljka.

Portparolka Okružnog suda Ivana Ramić izjavila je za B92 da će takav redosled događaja uticati na to da žalba na rešenje o izručenju Karadžića Haškom sudu bude razmatrana tokom sledeće nedelje.

"Krivično vanraspravno veće ima rok od tri dana da odlučuje po izjavljenoj žalbi. U ta tri dana, odnosno, čim žalba bude dostavljena, ona se iznosi sudiji izvestiocu koji priprema predmet i u zavisnosti od toga šta je navedeno u žalbi da li je potrebno eventualno nešto pribaviti, će i trajati eventualno samo odlučivanje, odnosno sazivanje veća radi donošenja odluke po izjavljenoj žalbi", rekla je Ramićeva.

Kandićeva: Što stabilnija optužnica

Predsednica Fonda za Humanitarno pravo Nataša Kandić ocenila je za B92 da će se Tužilaštvo sada truditi da napravi što stabilniju optužnicu. Trudiće se da ne ponavljaju stvari koje su, kroz druga suđenja u Hagu, u međuvremenu, postale činjenice, na primer, tokom procesa generalu Radislavu Krstiću i drugim viskokim oficirima Vojske Republike Srpske.

"Hagu ne predstoji veliko vreme za suđenje, nego oni hoće sad da naprave jedno efikasno suđenje, a to i mogu, zato što je, u međuvremenu, dosta činjenica utvrđeno, mnoge tačke optužnice su već dokazane. Ne zaboravimo da ima nekih suđenja i pred sudom BiH u Sarajevu", kaže ona.

"Ja mislim da je to dobro što oni rade, zato što bi suđenje počelo prema jednoj optužnici i odmah bi se pretresno veće sudarilo sa brojnim navodima koji su već dokazani u nekim drugim predmetima", kaže Kandićeva.

Nataša Kandić smatra da će se tokom suđenja Karadžiću doći do novih činjenica o ulozi formacija Republike Srbije u Srebrenici. Ona, čak, ne isključuje mogućnost da se, na osnovu njih, možda i preinači presuda po tužbi BIH protiv Srbije za genocid.

Dženings: Promovisanje nacionalizma

Sajmon Dženings, ekspert za suđenja za ratne zločine na američkom institutu IWPR, zabrinut je da bi i Karadžić mogao da suđenje, na kome bi se eventualno branio sam, iskoristi za promovisanje prikrivenih pobuda.

"U slučaju Karadžića više je verovatno da će to biti još jedno pripremanje pozornice za optužene iz Srbije da pričaju o srpskom nacionalizmu i koriste publicitet u svoju korist nego uobičajno suđenje dolično Haškom tribunalu", kaže on.

Portparolka tužilaštva Olga Kavran rekla je da očekuje da će Karadžić biti u Hagu najkasnije do kraja sledeće nedelje. U Beogradu, međutim, bar što se tiče ekstradicije, za sada vlada neka vrsta zatišja jer se čeka na žalbu Karadžićevih advokata, koja je najavljena za sutra uveče.

Optužnica tereti Karadžića za genocid, umešanost u genocid, likvidacije, ubistva, kažnjavanja, deportaciju, nehumane akte i ostale zločine počinjene prema Muslimanima, Hrvatima i ostalim civilima - nesrbima tokom rata u Bosni i Hercegovini.

Karadžić će, nakon dolaska u Hag i saslušanja, imati 30 dana da se izjasni o optužnici. U slučaju da odbije, sudije će automatski prihvatiti izjavu da nije kriv povodom optužbi za koje se tereti. Haški tribunal je 25. jula 1995. godine podigao prvu optužnicu protiv bivšeg predsednika RS i najtraženijeg haškog optuženika Radovana Karadžića i generala bivše vojske RS Ratka Mladića, koja je imala 16 tačaka, od kojih je jedna optužene teretila za genocid, a tri za zločine protiv čovečnosti.

Naredna, druga optužnica, koja se odnosila na zločine u Srebrenici, podignuta je 16. novembra 1995. i imala je 20 tačaka, od kojih ih je jedna teretila za genocid, a devet za zločine protiv čovečnosti.

Pod pritiskom međunarodne zajednice i na insistiranje Slobodana Miloševića i ostalih lidera bosanskih Srba, 30. juna 1996. Karadžić je preneo predsednička ovlašćenja na tadašnju potpredsednicu RS Biljanu Plavšić, povukao se s mesta predsednika SDS-a i iz javnog života, od kada mu se gubi svaki trag.

Haški tribunal je 14. oktobra 2002. otpečatio izmenjenu i dopunjenu optužnicu protiv Karadžića (optužnica je potvrđena 31. maja 2000, ali je ostala zapečaćena), a ona je objedinjavala prethodne dve i razdvojena je od optužnice protiv Mladića.

Nova optužnica ima 11 tačaka, kojima se Karadžiću stavlja na teret genocid i saučesništvo u genocidu, zločini protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja ratovanja.

Ko će braniti Karadžića

Prema najavi Karadžićevog advokata, on će se pred Tribunalom braniti sam, ali u haškom Tužilaštvu kažu da oni to neće dozvoliti, jer je pravni sistem koji koristi Haški triubnal izuzetno komplikovan, posebno za nekoga ko nije pravnik. Ipak, konačnu odluku o tome donosi sudsko veće, koje je do sada napravilo izuzetke u slučaju Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja.

Branilac Radovana Karadžića Svetozar Vujačić izjavio je da će Karadžiću u odbrani pred Tribunalom pomagati dva tima iz Srbije - stručni i pravni.

On je, u izjavi novinarima pred Specijalnim sudom, precizirao da će se u stručnom timu nalaziti profesor Pravnog fakulteta Kosta Čavoški, Smilja Avramov i Milivoje Bata Ivanišević. U stručnom timu za odbranu Radovana Karadžića nalaziće se profesor Pravnog fakulteta Kosta Čavoški, Smilja Avramov i Milivoje Bata Ivanišević, dok će u pravnom osim Svetozara Vujačića najverovatnije biti Toma Fila i Goran Petronijević.

Vujačić je naveo da će predložiti da u pravnom timu, pored njega, budu advokati Toma Fila i Goran Petronijević i ponovio da će se Karadžić pred Haškim sudom braniti sam, uprkos najavama iz Haškog tribunala.

Vujačić je u izjavi za B92 istakao da je pravo Radovana Karadžića da se pred Haškim sudom brani sam.

"On je odlučio da se brani sam, s tim što će u Beogradu imati dva tima: jedan pravni, gde ću biti ja i još dva advokata i tim za činjenične dokaze koji će prikupljati dokaze. Haški sud, ne haški sud, nego prirodno pravo ne može nikome da zabrani da se brani, pa ni Radovanu Karadžiću. Njegovo je iskonsko pravo, da ne govorim pravno, da se brani sam", rekao je Vujačić.

S druge strane, portparolka Haškog tužilaštva Olga Kavran je najavila da zbog složenosti optužnice sud neće dozvoliti da se Karadžić sam brani, kako je najavljivao, već će mu biti dodeljen branilac po službenoj dužnosti.

Kavranova dodaje da smatra pogrešnom nameru da se u procesu brani sam uz pomoć tima pravnih savetnika. "Tužilaštvo je protiv samostalnog nastupanja u ovakvim slučajevima jer su naročito kompleksni", kaže ona.

"Oni uključuju dosta dokaza i dokumentacije, a procedura obuhvata mešavinu standardnog i civilnog prava, tako da i advokati moraju biti kvalifikovani da razumeju oba", kaže ona.

"Ponavljam, stav tužilaštva je da, u interesu pravosudnog sistema, optuženi za takve optužbe ima kvalifikovanog branioca", navodi ona.

Novinarima je pred Specijalnim sudom odgovarao i profesor prava i novi član tima odbrane Karadžića, Kosta Čavoški, koji je rekao da Haški tribunal nema nikakvih razloga da Karadžiću ospori pravo da se sam brani, "osim straha tužilaštva i suda da će ta odbrana biti uspešna".

Ističući da Haški tribunal ima loše iskustvo sa odbranama Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja, "koji su se sami branili i pokazali uspešnim", on je rekao da nije na sudu da procenjuje kakav je interes optuženog.

"Kad se čovek sam brani, on rizikuje da ne bude uspešan u svojoj odbrani, ali će barem biti zadovoljan", objasnio je on.

Kosta Èavoški (FoNet, arhiva)

Čavoški je ukazao da, prema pravilima Haškog tribunala, "optuženi može da se brani sam" i "jedini je vlastan da odlučuje o svojoj sudbini".

"Sud može da odredi branioca optuženom ukoliko zaključi da optuženi nije u stanju da se brani sam, ali takvu odluku može da donese samo u njegovom interesu", podsetio je on.

Povodom tvrdnji da bi Karadžiću pravo da se sam brani moglo biti uskraćeno zato što nema pravničko obrazovanje, Čavoški je rekao da u ovom slučaju nisu bitni pravni razlozi, već faktografija, "a u faktografiju niko nije bolje upućen od samog Karadžića".

Prema njegovim rečima, pripreme za suđenje će "potrajati", jer će najverovatnije tek sada započeti istraga, pošto haško tužilaštvo "ima običaj da prvo optužuje, pa tek onda vodi istragu".

"Očekujem da će optužnica protiv Karadžića biti dopunjena i delimično izmenjena tako što će koristiti navode iz dosadašnjih presuda optuženima i izmeniti razloge nekih optužbi", naveo je on.

"Tribunal će raditi dok traju suđenja"

Portparolka Haškog tribunala Nerma Jelačić izjavila je da se rokovi koji su predviđeni za okončanje rada Haškog tribunala ne odnose na naknadno uhapšene begunce, kao što je Radovan Karadžić.

"Tribunal ne bi trebalo da zatvori svoja vrata dok ne procesuira sve optužene, uključujući i Ratka Mladića i Gorana Hadžića", rekla je Jelačić, odgovarajući na pitanje šta će se dogoditi ukoliko se suđenje Karadžiću i drugim optuženima čiji procesi su u toku ne okončaju do kraja ove godine.

"Konačnu odluku o tome kada će Tribunal okončati rad doneće, svakako, Savet bezbednosti UN", rekla je portparolka suda u Hagu.

Jelačićeva je ukazala da se strategija ispunjenja mandata Tribunala, dogovorena sa Savetom bezbednosti - da se prvostepeni postupci završe do kraja 2008, a žalbeni do 2010. godine - odnosila na u tom trenutku započete postupke.

"Ti rokovi ne odnose se na naknadno uhašpene begunce", tvrdi Jelačićeva.

"I pre ovih poslednjih hašenja (Stojana Župljanina i Karadžića), Tribunal i njegovi čelnici počeli su da rade sa Savetom Bezbednosti na pronalaženju mehanizma koji će ostati da završi ona suđenja koja nisu obuhvaćena prvobitnim rokovima", ukazala je Jelačićeva i navela da se "ne može desiti da Tribunal zatvori vrata u sred nekog suđenja".

I u haškom Tužilaštvu navode da za sada nema indikacija o zatvaranju Haškog tribunala pre nego što okonča svoje postupke i ukazuju da se čeka rezolucija Saveta bezbednosti kojom će biti određen tačan datum kada će Tribunal zatvoriti svoja vrata.

Portparol Haškog tužilaštva Olga Kavran takođe je danas objasnila da su i sud i Tužilastvo u više navrata ukazivali da će suđenja trajati i 2009, a žalbeni postupci i tokom 2011. godine, zalažući se za produženje mantada Tribunalu.

"Strategija ispunjenja mandata Tribunala je u jednom trenutku govorila o tome da će se prvostepeni postupci završiti do kraja 2008, a žalbeni do 2010. godine", navela je Kavranova, ukazujući da je sasvim izvesno da će ti rokovi biti "probijeni".

Predsednik Tribunala Fausto Pokar je u više navrata obavestio Savet bezbednosti da će suđenja trajati i 2009, a žalbeni postupci i 2011. godine i zatražio da Haški tribunal nastavi sa radom dok preostali begunci ne stignu u Hag, navela je Kavranova.

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc takođe je više puta ponovio da "ne može da zamisli situaciju u kojoj će se Tribunal zatvoriti pre nego što se svi preostali begunci privedu pravdi", rekla je ona.

Rusija insistira da Tribunal prestane sa radom do 2010. godine.

"Rusija smatra da je potrebno da prelazimo sa jednokratnih privremenih sudskih organa prema radu na univerzalnoj osnovi, na osnovi sudskih procedura koje se izrađuju putem međunarodnih konvencija", rekao je u sredu šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

Međunarodni sud za krivično gonjenje osoba odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine (Haški tribunal) formiran je, na osnovu poglavlja VII Povelje Ujedinjenih nacija, Rezolucijom Saveta bezbednosti 827 od 13. maja 1993. godine.

Haški tribunal je prvi međunarodni sud za ratne zločine posle Drugog svetskog rata - njegovi prethodnici bili su "ad hoc" sudovi u Nirnbergu i Tokiju, na kojima je suđeno nekima od počinilaca zločina tokom poslednjeg svetskog sukoba.

Nadležnost i pravila rada Haškog tribunala definisani su Statutom tribunala, koji je donet u maju 1993. godine, a pretrpeo izvesne izmene 1998. i 2000. godine.

Tribunal ima nadležnost nad pojedincima odgovornim za krivična dela genocida, kršenja ratnog prava i zločine protiv čovečnosti, učinjena na prostoru nekadašnje SFRJ, počev od 1. januara 1999. godine.

Krivična prijava zbog otmice

Ranije, advokat Vujačić je rekao da je zameniku tužioca za ratne zločine Dragoljubu Stankoviću predao krivičnu prijavu protiv NN osoba zbog "otmice i nezakonitog držanja Karadžića od 18. do 21. jula".

Advokat Radovana Karadžića Svetozar Vujačić najavio je danas da će podneti krivičnu prijavu protiv NN osoba zbog "kidnapovanja i nezakonitog držanja Karadžića od 18. do 21. jula". "Radovan je od mene tražio da odmah podnesem krivičnu prijavu protiv NN lica koja su ga kidnapovala 18. jula u večernjim satima na autobuskoj stanici blizu Batajnice kod naselja '13. maj'", rekao je Vujačić novinarima ispred Specijalnog suda posle posete Karadžiću.

Ponovivši da je Karadžić uhapšen u petak, 18. jula, Vujačić tvrdi da za te navode odbrana ima svedoke. "U toku dana javila su nam se tri svedoka, koji su bili putnici u tom autobusu i koji su svemu tome prisustvovali", rekao je Vujačić.

On očekuje da će visoki predstavnik međunarodne zajednice za BiH Miroslav Lajčak u toku dana članovima Karadžićeve porodice odobriti da napuste BiH i posete uhapšenog, a preneo je i apel Karadžića da sada kada je uhapšen, “vlasti prestanu da maltretiraju njegove prijatelje i porodicu“.

Bivši tužilac zadovoljan

Bivši glavni tužilac Haškog tribunala Ričard Goldston, koji je bio na toj funkciji kada je 1995. podignuta prvobitna optužnica protiv Radovana Karadžića, zadovoljan je njegovim hapšenjem.

"Ovo je veoma važno za uspeh suda, pogotovo nakon nesrećne i iznenadne smrti Miloševića. Nikad nisam mislio da ću biti zabrinut za Miloševićevo zdravlje, ali jesam, i žao mi je što nije dočekao kraj suđenja. Te činjenice ovo predstojeće suđenje čine još važnijim“, ocenio je Goldston.