"Posledice odlaganja Skupštine"

"Pre svega, nisu ratifikovani sporazumi o dobijanju kredita od međunarodnih finansijskih institucija i raznih evropskih banaka. To znači i odlaganje radova koji bi se finansirali iz tih kredita", izjavio je Arsić Tanjugu i podsetio da je taj novac bio potreban za obnovu mostova, infrastrukture, modernizacije kliničkih centara...

"Velika je i šteta zbog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju čijim bi usvajanjem preuzeli obavezu da čitav niz reformskih zakona usvojimo. Već sada ima veliki broj zakona koji su pre godinu i po dana upućeni u Skupštinu i koji nisu došli na dnevni red", kazao je Arsić.

Prema njegovim rečima, ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju bila bi pozitivan signal stranim investorima. Arsić je ocenio da investitore sada sve što se događa može navesti da sumnjaju u političku stabilnost u zemlji.

"Nemogućnost rada Skupštine povlači pitanje da li je ta većina tako čvrsta", objasnio je Arsić.

S druge strane, prema njegovoj oceni, prekid zasedanja neće ugroziti gasni aranžman s Ruskom Federacijom jer je on dosta povoljan za Ruse.

"Ne postoji neka opasnost za njegov raskid sa njihove (ruske) strane", tvrdi Arsić.

On je naveo da ruska strana jedino može da strahuje da se mi "ne izvučemo oko aranžmana u vezi prodaje NIS-a", ali i da je to "posao čija realizacija nije toliko hitna sa stanovišta nekih konkretnih aktivnosti koje bi usledile posle ratifikacije".

"Ta ratifikacija je bila potrebna da se mi, eventualno, ne bi povukli i postavili dodatne zahteve", rekao je Arsić.

Stoiljković: Karakteristično za parlamente

Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković kaže za B92 da opstrukcija rada skupštine nije tipična samo za Srbiju, da se to dešava i u parlamentima drugih država. On dodaje i da tu pojavu treba posmatrati iz ugla interesa partija, a ne građana.

"Parlamentarci nemaju dovoljno samostalnosti i predstavljaju produženu ruku šefova poslaničkih klubova, odnosno partijskih centrala, kada se radi o partijama vlasti. Opozicioni predstavnici svi sede u parlamentu jer time smanjuju troškove funkcionisanja stranke, odnosno poslaničkim platama", kaže on.

"I to je onda nešto što parlamentu često daje karakter parlamentarne pričaonice, odnosno neke vrste cirkuske šatre, koja je neprepoznatljiva sa stanovišta interesa građana, ali sa stanovišta interesa partija i političkih struktura ovo što se dešava u parlamentu je dosta logično“, smatra Stoiljković.

Jedini izlaz iz ovakve situacije, kaže Stojiljković, jeste da se postigne dogovor među predstavnicima poslaničkih grupa i da se iscrpi mogućnost blokiranja rada skupštine pozivanjem na povredu poslovnika.

Nikolić: Opoziciona opstrukcija parlamenta

Politički analitičar Milan Nikolić ocenio je danas, povodom prekida sednice Parlamenta na dve nedelje, da je reč o opozicionoj opstrukciji ili sabotaži rada parlamenta, što je legitimno jer to Poslovnik i zakoni dozvoljavaju, a nije strano ni drugim zemljama sa dužom demokratskom tradicijom.

"Preterivanjem u opstrukciji i sabotiranju rada Skupštine ulazi se u oštećenje opšteg javnog interesa ili interesa većine građana Srbije i to onda nije legitimno, čak i onda kada je zakonski dozvoljeno", rekao je Nikolić Tanjugu.

Do oštećenja interesa građana, kako je rekao, dolazi kad poslanici "iz razloga liderskih taština ili partijskih interesa preteraju sa opstrukcijom u parlamentu".

"Građani plaćaju te poslanike kroz poreze, ali oni ih ne plaćaju da bi njihovi politički predstavnici dangubili u parlamentu i da bi se borili samo za svoje liderske i partijske interese, već da bi donosili određene zakone i kroz njih pomagali da život u zemlji bude bolji i kvalitetniji i da se odgovori na određene potrebe građana", istakao je Nikolić.

Prekid i uticaj na gasni aranžman

Prekid skupštinskog zasedanja od dve nedelje neće uticati na realizaciju energetskog sporazuma sa Ruskom Federacijom, ali će svakako poslati negativnu sliku u svet kada je reč o političkoj stabilnosti u zemlji, ocenili su ekonimisti u izjavama Tanjugu.

Eneregetski stručnjak Zorana Mihajlović - Milanović podsetila je da ratifikacija energetskog sporazuma sa Rusijom nije bila obavezujuća i da je to trebalo da bude samo čin koji bi pokazao dobru volju srpske strane.

"Bez obzira da li je bila ratifikacija ili da će da bude na primer za dve, tri, četiri nedelje, to ne bi trebalo da ima nikakav uticaj u smislu budućeg ugovora vezano za NIS. Dakle, jedno je ratifikacija koja nije obavezna, a drugo je ugovor koji tek treba da sledi. Što se nas tiče mi moramo sada da budemo mnogo brži i mnogo agresivniji u tim pregovorima koje vodimo, posebno vezano za privatizaciju NIS-a", kazala je Mihajlović-Milanović.

Ona je dodala da se pregovori nastavljaju, bez obzira na sve okolnosti, i da se po najavama ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića može videti da će ti pregovori verovatno biti vođeni i na jesen.

Ekonomista Vladana Hamović smatra da je rad parlamenta namerno prekinut i da će poslanici iskoristiti taj predah da se dogovore o energetskom sporazumu i zakonima, kojima bi bili regulisani kreditni aranžmani s međunarodnim finansijskim institucijama.

Prema njenim rečima, obe stvari su vrlo važne i oko njih se digla određena prašina, a sada bi o tim stvarima trebalo odlučivati u novom sazivu parlamenta.

Sekretar Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo Privredne komore Srbije Miroslav Ignjatović ocenio je da odlaganje sednice parlamenta za dve sedmice neće bitno uticati na energetski sporazum sa Rusijom.