Đelić: Srbija kandidat do decembra

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić kaže da nova, socijalno odgovorna, proevropska vlada, koja će sarađivati sa Haškim tribunalom, može da omogući Srbiji da 15. decembra, na poslednjem ovogodišnjem Savetu ministara Evropske unije, dobije status kandidata za članstvo u Uniji.

Đelić je, pre početka javne rasprave o nacrtu Nacionalnog programa za pridruživanje Srbije Uniji, rekao da veruje da će buduća vlada uspeti da obezbedi da Srbija bude potpuno spremna za članstvo u Uniji 2012. godine.

Nacionalni program za pridruživanje Srbije Evropskoj uniji ima oko 1.000 stranica i predstavlja detaljan plan kako da se dostignu svi kriterijumi neophodni da bi država postala članica Unije - od političkih i ekonomskih, do usvajanja zakona i detaljnih standarda u oblastima trgovine, poljoprivrede, zaštite životne sredine, infrastrukture.



Božidar Đelić kaže da je program bio predmet konsenzusa i da su sva ministarstva i svi ministri radili na njemu.

"Mi želimo da upodobimo naš sistem sa sistemom EU, da bi naša zemlja bila konkurentna, da bi se u njoj dobro živelo i da bi bili u stanju da privučemo veliki iznos investicija. Istina je da u našoj zemlji ima sporenja oko SSP-a, mada, kao što veoma dobro vidimo, i neke pozicije ubrzano se menjaju i ono što je bilo predizborna retorika, pretvara se u mnogo ozbiljniju državnu politiku i ja to pozdravljam. Očekujem da u budućem parlamentu Republike Srbije SSP bude usvojen jednoglasno, aklamacijom, na isti način kao što očekujem da bude usvojen sporazum sa Ruskom federacijom, jer to su strateški pravci naše zemlje", izjavio je Đelić.

Đelić je dodao da je program bio predmet konsenzusa i da su svi ministri i sva ministarstva radili na njemu.

Đelić je podsetio i da će u naredna tri dana u Briselu evropskim komesarima predstaviti Nacionalni program za integraciju Srbije u EU i tražiti njihove sugestije kako da on bude usklađen sa očekivanjima Unije.

Direktorka Vladine Kancelarije za evropske integracije Tanja Miščević najavila je da će posle javne rasprave biti "prorađeni" svi komentari i uneti u konačan tekst programa, nakon čega će početkom septembra on biti pred Vladom Srbije.

"Nadamo se da će i novokonstituisana Skupština Srbije ubrzo usvojiti ovaj plan, kao element svoje zakonodavne delatnosti u naredne četiri godine", rekla je Tanja Miščević.

Božidar Đelić naglasio je da će u naredna tri dana u Briselu evropskim komesarima predstaviti Nacionalni program za integraciju Srbije u Evropsku uniju.

Dnevnik: EU neće suspendovati Prelazni sporazum

EU neće suspendovati Prelazni sporazum o trgovini sa Srbijom, koji je potpisan istovremeno kad i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali on neće stupiti na snagu ako naša zemlja ne ispuni uslove saradnje sa Haškim sudom, prenosi Dnevnik.

Prema izvorima tog lista u Briselu, komesar za proširenje EU Oli Ren uspeo je da ubedi zemlje članice i čelnike Saveta EU da odustanu od prvobitnog scenarija prema kojem bi Prelazni sporazum stupio na snagu 1. jula, a posle samo jednog dana bio suspendovan.

"To je vrlo loš scenario kojim bismo poslali veoma lošu poruku Beogradu i građanima Srbije", rekao je Ren, navodeći da je potrebno da EU "drži nizak profil oko Prelaznog sporazuma, sve dok Srbija ne ispuni neophodne uslove da on stupi na snagu i da "tako pomognemo proevropske snage u Srbiji".

Ren je dodao da delovanje EU mora biti "takvo da je svima jasno da je lopta u dvorištu Srbije i da samo od nje zavisi koliko će brzo ići ka Evropskoj uniji".

Prema Dnevnikovim saznanjima, Ren će, u saradnji sa budućim francuskim predsedništvom Unije, sročiti izjavu koja će za Srbiju biti vrlo pozitivno intonirana.

"Ideja je da se omogući da Prelazni sporazum može da stupi na snagu čak i u avgustu, ako Srbija zadovolji tražene uslove", rekao je neimenovani diplomata EU i dodao da to konkretno znači da bi hapšenje bilo kojeg od četvorice haških begunaca stvorilo ambijent da Prelazni sporazum stupi na snagu.

Tad bi pojedine članice EU mogle da počnu proceduru ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kazao je taj diplomata napominjući da u tom slučaju "ratifikacija SSP-a u srpskom parlamentu nije obavezna, ali bi mogla da se donese pozitivna odluka".

Nađova: Sve je kristalno jasno

Portparolka evropskog komesara za proširenje Olija Rena, Kristina Nađ, izjavila je u Briselu da je situacija u vezi primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Privremenog sporazuma "kristalno jasna", navodeći da će Privremeni sporazum biti primenjen onda kada Srbija ostvari punu saradnju s Haškim tribunalom.

"Ne želim da komentarišem špekulacije neimenovanih izvora", izjavila je Nađova povodom pojavljivanja navodnih Renovih citata u novosadskom "Dnevniku" o primeni Privremenog sporazuma.

Novosadski je objavio, pozivajući se na neimenovane izvore u Briselu, da EU neće suspendovati Prelazni sporazum o trgovini sa Srbijom, koji je potpisan istovremeno kad i SSP, ali da on neće stupiti na snagu, ako naša zemlja ne ispuni uslove saradnje sa Haškim sudom.

Prema izvorima tog lista u Briselu, komesar Oli Ren je uspeo da ubedi zemlje članice i čelnike Saveta EU da odustanu od prvobitnog scenarija prema kojem bi Prelazni sporazum stupio na snagu 1. jula, a posle samo jednog dana bi bio suspendovan.

"Situacija po pitanju primene SSP-a je kristalno jasna, kao što i stoji u zaključcima Saveta ministara EU od 29. aprila usvojenih u Luksemburgu", kaže Nađova.

Ona podseća da u tim zaključcima stoji da su se "ministri dogovorili da pošalju SSP svojim parlamentima na ratifikaciju", i da je doneta odluka da se "Privremeni sporazum primeni čim Savet odluči da Srbija u potpunosti sarađuje s Haškim tribunalom".

"Neophodni pravni aranžmani su napravljeni da bi se primenila ova odluka. Ohrabrujemo Srbiju da uskoro ispuni uslove kako bi i čitav SSP i Privremeni sporazum mogli da stupe na snagu", stoji u zakljčcima na koje podseća Nađova.

"Srbiji neophodan konsenzus"

Srbiji je neophodan opšti konsenzus da su uslovi koje EU postavlja u procesu pridruživanja dobri za nas same, izjavila je predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht.

"Svaki građanin treba da shvati da se to hoćemo li imati čistu pijaću vodu, dobre puteve, železnicu i niz ostalih pogodnosti tiče nas samih, i te uslove ne ipunjavamo Evrope radi, nego sebe radi" , rekla je ona na promociji prvog broja časopisa Evropske sveske.

"Niko nije lako savladao proces evropskih integracija. Pošto smo mi na kraju, a ne među prvima koji su ušli, nama će biti mnogo teže, jer oni koji su već u Uniji stavljaju sve ozbiljnije zahteve pred nove članice da bi očuvali Uniju", rekla je Sonja Liht.

Predsednik Foruma za međunarodne odnose Ivo Visković je objasnio da nije lako postići kosenzus u duboko podeljenom srpskom društvu, ali da su se građani ipak u osnovi opredelili za EU.

"Čak i u sadašnjem delikatnom trenutku, kada je pitanje Kosova više nego aktuelno, građani su ipak shvatili da se ta pitanja ne smeju rešavati po principu 'ili- ili', jer onda se jedno gubi, a možda i oboje" , istakao je Visković.

On je očekuje da će to uticati i na političke elite i ocenio da je dobro da se krenulo u dobrom pravcu.

"To se vidi i po blagim pomeranjima pojedinih stranaka koje su do juče bile izričito protiv ratifikovanja SSP-a, a pod pritiskom osećaja šta ljudi ipak žele, pomeraju svoju poziciju ka tome da se SSP ne poništava, pa onda, eventualno i da se ratifikuje", rekao je Visković.

Predsednik Evropskog pokreta Živorad Kovačević je naveo da što budemo kooperativniji, naročito u ispunjavanju obaveza prema Haškom tribunalu, moći ćemo da sa više prava i moralnog razloga tražimo od EU da bude inicijativnija prema Srbiji.

"Ako izuzmemo slučaj Kosova, gde se i sama EU našla u neugodnoj situaciji, EU u poslednje vreme sve više pokazuje spremnosti da pomogne Srbiji" , rekao je Kovačević.