"Pomoć Moskve - politička odluka"

To je saopštio odlazeći ruski ambasador Aleksandar Aleksejev. Međutim, kosovski lideri tvrde da ta pomoć mora biti distribuirana preko kosovskih institucija, na šta Rusija, po oceni tamošnjih analitičara, neće pristati. Pomoć od Rusije u lekovima, medicinskoj opremi, namirnicama i sredstima za higijenu tražila je Vlada Srbije.

Na to je ruski predsednik odgovorio incijativom da taj zahtev treba prihvatiti i da u ovom slučaju treba razdvojiti političku od humanitarne situacije na Kosovu.

Međutim, Genadij Sisojev, urednik lista Komersant, smatra da je takva odluka ipak političke prirode.

"Rusija ovim činom pokušava da podvuče još jednom svoj stav koji je izražavala i ranije, da je za Moskvu nezavisnost Kosova nelegitimna, odnosno da Moskva to ne priznaje. To je više politički gest, a ne humanitarni gest", kaže Sisojev.

Humanitarna pomoć nije problem, ali je problem kako će ona biti distribuirana u srpske enklave na Kosovu.

UNMIK je već rekao da je spreman da pomogne Rusiji, a na to je spremna i zvanična Priština, ali insistira da da slanje pomoći ide preko kosovskih institucija.

Tradicionalno, zvanična Priština veoma oprezno i sa uzdržanošću komentariše ruske stavove o Kosovu, izbegavajući da uđe u otvoreni konflikt sa Moskvom zbog ruske podrške Srbiji.

Ovaj pristup bio je očigledan i u reagovanjima na vest da je ruski predsednik Vladimir Putin predložio slanje ekonomske pomoći kosovskim Srbima.

Genadij Sisojev navodi za B92 da Tačijev zahtev da pomoć ide preko kosovske vlade neće biti prihvatljiv za Rusiju.

"To za Rusiju neće biti prihvatljivo jer Rusija ne samo da ne priznaje odluku o proglašenju nezavisnosti Kosova, nego samim tim ne priznaje ni vlasti u Prištini kao vlasti posebne države. Varijanta da ta humanitarna pomoć ide preko centralnih vlasti u Prištini, za Rusiju ne dolazi u obzir. Ja mislim da će Rusija insistirati da to ide preko UNMIK-a i UN, i ja mislim da će to na neki način biti izvodljivo; teško može da se zamisli da UNMIK odbije humanitarnu pomoć", rekao je Sisojev.

Iz Rusije je stigla još jedna ideja.

Bivši šef ruske diplomatije Jevgenij Primakov izjavio je da Srbi iz južnih delova Kosova treba da se presele u severni deo, a onda da se pripoje Srbiji.

I dok Genadij Sisojev smatra da na to treba gledati kao na probni balon, UNMIK tvrdi da nema dovoljno detalja oko toga i da zato ne želi da iznosi svoj stav.

Međutim, iz UNMIK-a, tačnije od portparola Aleksandra Ivanka i dalje stižu ocene predloga ministra Samardžića o funkcionalnom razdvajanju Srba i Albanaca.

"Na prvi pogled, prema našem mišljenju, u Samardžićevom predlogu postoje delovi koji izgleda da nisu na liniji Rezolucije Saveta bezbednosti 1244. Naravno, stvar je sada u rukama stručnjaka i pravnika u Njujorku da razmotre predlog i da nam u vezi sa tim daju upustvo za delovanje. Mi ćemo vas obavestiti o tom stavu odmah nakon što ga budemo dobili. Ja ne znam koliko će trajati razmatranje tog predloga u Njujorku", kazao je Ivanko.

UNMIK se u međuvremenu bavio i prisustvom MUP-a Srbije na Kosovu.

Tako, prištinski dnevnik Koha ditore tvrdi da su obaveštajne službe UNMIK-a identifikovale na Kosovu 10 kancelarija MUP-a Srbije, od kojih su osam na severu Kosova, od čega tri u severnom delu Mitrovice.

"Pomoć da ide preko vlade Kosova"

Hašim Tači izjavio da je protiv slanja pomoći iz Rusije kosovskim Srbima bez koordinacije sa kosovskim institucijama.

Kako piše prištinski dnevnik na albanskom "Zeri", premijer Kosova Hašim Tači pozvao je Rusiju da o tome razgovara sa Prištinom ako želi da pomoć stigne.

"U ovim okolnostima Kosovo je nezavisno, suvereno, ima legitimne institucije. Srbi su građani Kosova, deo su legitimnih i demokratskih institucija i sve treba da ide preko institucija Kosova, posle dogovora koji se može postići", rekao je Tači.

Ruski predsednik Vladimir Putin najavio je da će kosovskim Srbima Rusija uskoro poslati humanitarnu pomoć.

Prema izjavi odlazećeg ambasadora Rusije u Beogradu Aleksandra Aleksejeva, u toku su razgovori sa Vladom Srbije oko definisanja liste potrebnih stvari.

"Pre svega se radi o onome što je najpotrebnije, kao što su lekovi, medicinska oprema, sredstva za higijenu. Mislim da će biti najbolje da se pomoć dopremi preko Srbije i o tome ćemo razgovarati sa UNMIK-om", rekao je Aleksejev.

Predstavnik za štampu UNMIK-a Aleksandar Ivanko izrazio je spremnost Misije UN da pomogne Rusiji prilikom najavljenog pružanja humanitarne pomoći srpskim enklavama na Kosovu i Metohiji.

"Mi smo spremni da pružimo pomoć Rusiji po tom pitanju", rekao je Ivanko ruskoj agenciji Interfaks.

Predstavnik UNMIK-a je, međutim, dodao da Misija UN još nije dobila nikakav zvaničan zahtev Moskve.

Bubalo: Nismo tražili posebnu pomoć

Ministar trgovine Predrag Bubalo izjavio je danas da Srbija u ovom momentu nije tražila nikakvu posebnu humanitarnu pomoć od Rusije za Kosovo i naveo da su Rusi sami videli da tamo ima teških slučajeva po enklavama, pa su pokrenuli tu inicijativu.

Bubalo je ukazao da naša vlada konstantno šalje pomoć onom stanovništvu koje priznanje državu Srbiju, navodeći da je prilikom posete Osojanu i sam video šta je najneophodnije i obezbedio tri traktora pomoći za tu enklavu.

On je kazao da, prilikom dostavljalja pomoći, postoje problemi sa carinom UNMIK-a.

"Nama je bitno da vlada funkcioniše tamo gde ima srpskog življa, kao i nealbanskog koje priznaje ovu državu, pa tako nastojimo da preko tržišne inspekcije i bezbednosnih satruktura obezbedimo urednu snabdevenost tog stanovništva, a dodatna sredstva se obezbeđuju i kroz NIP", ukazao je Bubalo.