Austrija: Potpisano priznanje

Portparol Ministarstva spoljnih poslova Peter Lauski-Tifental izjavio je da će pismo biti predato sledeće sedmice vlastima u Prištini, kada će zvanično stupiti na snagu austrijsko priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Takođe, u pismu koje je potpisala ministarka inostranih poslova Austrije stoji odluka o uspostavljanju diplomatskih odnosa s vlastima u Prištini.

Pismo će biti upućeno predstavništvu Austrije u Prištini, koje će ga predati tamošnjim vlastima. Predsednik Austrije Hajnc Fišer potpisao je sinoć zahtev austrijske vlade za priznavanjem nezavisnosti Kosova.

Austrijska vlada je još prošle srede donela odluku o priznavanju nezavisnosti Kosova i zatražila od predsednika Fišera da ovlasti Plasnikovu da uputi zvanično pismo o priznavanju.

Filipov i Cukjati o priznavanju

Slovenačko priznavanje nezavisnosti Kosova u Srbiji neće biti shvaćeno kao znak prijateljstva, rekao je ambasador Srbije.

Ambasador Srbije u Sloveniji Predrag Filipov u sredu je razgovarao sa predsednikom slovenačkog parlamenta Francom Cukjatijem o više otvorenih tema, a fokus razgovora je bio na pitanju mogućeg slovenačkog priznavanja nezavisnosti Kosova.

S druge strane, iako još nije priznala Kosovo, Bugarska će od marta početi da izdaje vize za građane Kosova u svojoj kancelariji u Prištini.

Ambasador Filipov je Cukjatiju rekao i da srpski ambasadori svim državama koje priznaju nezavisnost Kosova uruče protestnu notu, a Srbija ih opozove iz tih država.

Filipov je ovom prilikom naveo i da približavanje Srbije EU neće biti primerena kompenzacija za gubitak dela njene teritorije.

Predsednik slovenačkog parlamenta France Cukjati je ambasadoru Srbije objasnio i da će parlament Slovenije o predlogu slovenačke vlade da se prizna nezavisno Kosovo odlučivati kada za to budu ispunjeni uslovi iz poslovnika parlamenta, istovremeno izrazivši žaljenje da, povodom Kosova, nije došlo do dogovora Beograda i Prištine.

"Za nas je situacija, kakva je sada, neprijatna. Slovenija želi da neguje prijateljske odnose sa svim državama na području bivše Jugoslavije", rekao je Cukjati.

Cukjati je izrazio i žaljenje zbog incidenata do kojih je došlo u slovenačkoj ambasadi u Beogradu, ukazavši da ti incidenti negativno odjekuju u Sloveniji.

Tim povodom, ambasador Filipov je rekao da je napad na slovenačku ambasadu bio delo nasilnika, koji su osudili predsednici Vlade i Skupštine Srbije.

Filipov je obećao i da će nasilnici biti traženi i kažnjeni.

Ambasador Srbije je naveo i da Srbija priprema odgovor na zahtev Slovenije da joj se nadoknadi šteta nastala u slovenačkoj ambasadi.

Povodom sklapanja sporazuma o socijalnom i zdravstvenom osiguranju između Srbije i Slovenije, predsednik slovenačkog parlamenta je ambasadoru Filipovu objasnio da je predlog pomenutog sporazuma još uvek na raspravi u nadležnom odboru slovenačke vlade.

Španija protiv nezavisnosti

Španija ne može da prizna jednostranu nezavisnost Kosova iz pravnih, ali i iz principijalnih razloga, jer je otcepljenje južne srpske pokrajine izvršeno na osnovu etničkih razloga, naveo je španski državni sekretar za spoljne poslove Bernardino Leon Gros.

"Rezolucija 1244 potvrdila je princip suvereniteta i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije, princip iz Završnog dokumenta iz Helsinkija. Osim ovog opšteg principa, i za razliku od novih republika koje su nastale kao posledica raspada Jugoslavije, Kosovo nije bilo savezna republika, nego pokrajina u okviru Srbije", navodi se u Grosovom tekstu koji danas objavljuje NIN.

"Zbog svega ovoga, odluka kosovskog parlamenta kojom se jednostrano proglašava nezavisnost u suprotnosti je sa već pomenutom rezolucijom koja je i dalje na snazi, sa Poveljom UN i Završnim dokumentom iz Helsinkija", dodao je on.

Gros je istakao da je ovo proglašenje, pored pravnih razloga, u suprotnosti "svemu što je međunarodna zajednica proklamovala na Balkanu još od tužnih događaja devedesetih godina".

"Španija ne može da prizna Kosovo, i to ne samo zbog pravnih razloga, nego i zato što je pozivanje na čisto etničke osnove u suprotnosti sa našim principima. Španija je ove argumente predočila, povela diskusiju i doprinela da se prošlog ponedeljka usvoje Zaključci Saveta za opšte poslove i spoljne odnose EU, prema kojim zemlje članice EU imaju suvereno pravo da odluče o priznavanju nove države, čime je ustanovljen princip da EU nije nadležna na planu priznavanja država", naveo je on.

Gros je istakao da je Španija "izrazila čvrstu privrženost regionu i građanima" potvrdivši učešće u misiji NATO.

Ta misija, prema Grosovim rečima, ima jasnu pravnu osnovu u Rezoluciji 1244, podržana je i formalnim zahtevom koji je Vlada Srbije obnovila prošlog decembra i ima za zadatak da garantuje bezbednost teritorije i građana, bez obzira na krajnji status Kosova.

"Na istoj osnovi odlučeno je da učestvujemo u civilnoj misiji EU, koja je odobrena pre jednostranog akta kosovske skupštine", dodao je državni sekretar za spoljne poslove Španije.

“Slovačka će pratiti dešavanja oko Kosova”

Slovački predsednik Ivan Gašparovič ocenio je u susretu sa studentima Slovačkog tehničkog univerziteta u Bratislavi da ta zemlje ne bi trebalo da prizna Kosovo već da treba da prati šta će se dalje dešavati.

Studente je od međunarodnih tema pored viza za putovanja u SAD najviše zanimalo Kosovo, a predsednik je na nekoliko njihovih pitanja odgovorio da je Kosovo bilo i da će i dalje biti veliki problem, javlja slovačka agencija SITA.

"Situacija na Kosovu može da dovede do nereda i u drugim zemljama. Reč je o problemu pre svega sa aspekta međunarodnog prava", kazao je Gašparovič.

On je podsetio da je do tog problema doveo i "niz pogrešnih koraka još iz vremena vladavine Slobodana Miloševića".

"Sada ne bi trebalo da priznamo nezavisnost Kosova. Trebalo bi da pratimo kako će se stvari razvijati dalje", zaključio je slovački predsednik.

Slovačka je odmah po proglašenju nezavisnosti Kosova objavila da ne vidi načina kako bi mogla da prizna tako jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

Šef slovačke diplomatije Jan Kubiš najavio je da će pratiti razvoj zbivanja i za četiri meseca proceniti da li ima povoda da Slovačka menja svoj čvrsti stav.

Bugarska: Od marta vize za Kosovo

Diplomatsko predstavništvo Bugarske u Prištini počeće tokom marta da izdaje vize, izjavio je šef bugarske kancelarije u Prištini Nikola Koljev.

On je agenciji "KosovaLive" rekao da će njegova kancelarija u martu početi da izdaje vize u Prištini i da je formiran poseban sektor koji će se time baviti.

"Imenovan je konzul, koji na Kosovo treba da dođe tokom marta, kako bi počela procedura izdavanja viza", rekao je Koljev.

Za RS i Rusiju neprihvatljiva nezavisnost Kosova

Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Igor Radojičić i ruski ambasador u BiH Konstantin Šuvalov ponovili su danas u Banjaluci da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova neprihvatljivo.

Radojičić je novinarima rekao da BiH ne može priznati Kosovo kao nezavisnu državu, dodajući da je ruskog ambasadora upoznao s nedavnim protestima u RS održanim povodom secesije Kosova.

Predsednik parlamenta je izrazio žaljenje što je posle protestnog skupa došlo do incidenata, u kojima su neke od meta bila i diplomatsko-konzularnim predstavništvima.

Radojičić je ocenio i da je nedavno usvojena skupštinska rezolucija o neprihvatanju nezavnosti Kosova i opredeljenju RS izazvala prenaglašene reakcije dela međunarodne zajednice.

Prema njegovim rečima, Savet za implementaciju mira u BiH, koji je zasedao juče u Briselu, u svom saopštenju o rezoluciji je "dao ocenu s merom".

Radojičić je još kazao da je Savet za implementaciju mira "jače nego ranije izražio privrženost Dejtonskom sporazumu i neupitnosti entiteta u BiH".

Ambasador Ruske Federacije u BiH Konstantin Šuvalov rekao je da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i priznanje te nezavisnosti "kršenje međunarodnog prava, a ne stvaranje novog prava".

On je istakao da je uloga Rusije da stane u zaštitu međunarodnog prava, dodajući da je međunarodno pravo u BiH predstavljeno Dejtonskim sporazumom.

Prema njegovim rečima, poštovanje Dejtonskog sporazuma naglašeno je i u deklaraciji Saveta za implementaciju mira.

"U tom dokumentu potvrđen je stav da treba nastaviti rad na tranziciji i predaji ovlašćenja političarima BiH. To se mora desiti u najskorije vreme", istakao je Šuvalov.

Ruski ambasador je kazao i da "jednostrano proglašenje nezavnosti Kosova nije stavilo pravo na samoopređeljenje do otcepljenja na dnevni red međunarodnog prava".