Jeremić: Put napred je kompromis

Šef srpske diplomatije je dodao da se priznavanjem jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova legitimiše taj čin secesije. "Priznavanjem jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova od Srbije, pravo na samoopredeljenje se transformiše u otvoreno pravo na nezavisnost i daje se legitimitet iznuđenoj podeli međunarodno priznatih, suverenih država", naveo je Jeremić u autorskom članku za "Njujork tajms".

Jeremić smatra da se tim činom daje legitimitet doktrini nametanja rešenja u etničkim sukobima, podsećajući da nepriznavanju Kosova ne ide u prilog samo rezolucija 1244 Saveta bezbednosti, kojom se potvrđuje suverenitet Srbije nad Kosovom, već i stav da je međunarodni sistem, kao posledica ovog neprijateljskog čina kosovskih Albanaca, postao "nestabilniji, nesigurniji i nepredvidljiviji".

Šef srpske diplomatije je istakao da se jednostrano proglašenom nezavisnošću južne srpske pokrajine i njenim priznanjem krši posvećenost miroljubivom i dogovornom rešavanju sporova u Evropi, dok se "etničkim i verskim grupama, koje imaju razloge da se žale na svoju prestonicu, sada daju uputstva kako da ostvare svoj cilj".

Uprkos činjenici da su temeljni principi međunarodnog poretka - suverena jednakost država, poštovanje teritorijalnog integriteta i nepovredivost međunarodno priznatih granica, Jeremić podseća da je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost, a da su taj ilegalni akt do sada priznale "Bušova administracija i neke evropske zemlje, uključujući Veliku Britaniju, Francusku i Nemačku".

"Ostali u Evropi, među njima Grčka, Rumunija i Španija, uzdržali su se od priznavanja, kao i većina drugih vodećih globalnih i regionalnih aktera, uključujući Brazil, Kinu, Egipat, Indiju, Izrael, Rusiju i Južnoafričku Republiku", naveo je srpski ministar.

Prema njegovim rečima, na osnovu sadašnje situacije, oko 40 zemalja će priznati nezavisno Kosovo, ali "velika većina od skoro 200 članica UN, pored Srbije, to neće učiniti".

"Istorijska nepravda prema Srbiji"

Jeremić dalje navodi "da je priznavanjem nelegalnog čina kosovskih Albanaca naneta istorijska nepravda jednoj evropskoj zemlji, koja je savladala više prepreka posle svrgavanja Slobodana Miloševića 2000. godine nego većina drugih zemalja u mnogo dužem vremenskom periodu.

"Priznavanje Kosova zapravo znači da srpska demokratija mora da bude kažnjena zato što je tiranin, onaj koji je počinio gnusna dela nad kosovskim Albancima devedesetih godina, ostao nekažnjen", ocenio je Jeremić i dodao da će se zbog takve pogrešne osvete "možda neki osećati bolje, ali međunarodnom sistemu će svakako biti gore".

Šef srpske diplomatije smatra da postupanje na osnovu lažnog moralnog imperativa, kako bi se ispravila navodna istorijska nepravda, neće doprineti ni međunarodnoj bezbednosti, niti šansama da region uđe u Evropsku uniju.

"Vreme je da se zastane i da se prouči naneta šteta. Ako možemo da nađemo kreativan način da uzmaknemo od ambisa, tj. jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, ne samo što bismo mogli da spasemo kredibilitet međunarodnog sistema, već i da ga osnažimo potvrđivanjem pridržavanja njegovih osnovnih principa", istakao je Jeremić.

On se osvrnuo i na mirne proteste skoro pola miliona ljudi u Beogradu protiv proglašenja nezavisnosti Kosova i podsetio da su napadi "nekoliko stotina huligana" na ambasade nekoliko zemalja naišli na osudu srpske vlade.

"Put napred leži u zajedništvu i postizanju dogovora između dveju strana: kompromisno rešenje budućeg statusa Kosova koje obuhvata legitimno pravo na samoupravljanje za kosovske Albance, i očuvanje demokratske Srbije koja je cela i slobodna, integrisana u Evropu, a odnose sa svetom uspostavlja državničkom mudrošću", istakao je Jeremić.

"Neki kažu da je suviše kasno da se duh vrati u bocu. Ne verujem da je to tačno jer nikada nije kasno da se stvori prosperitetna budućnost koju će svi deliti", poručio je Jeremić, koji je prvi srpski političar koji je napisao tekst za otvoreni uvodnik "Njujork tajmsa".