Prisutna neka vrsta podele Kosova

Misija EU povukla je i mali broj osoblja koje je bilo razmešteno na tom prostoru. Zbog toga se sve češće pominje da na terenu vlada neka vrsta podele Kosova, iako zvanično niko od predstavnika tamošnjih Srba to ne želi da potvrdi. Petnaest odsto teritorije, na koje se često u priči o nezavisnosti Kosova pozivao zvanični Beograd, sada na neki način opet može biti aktuelno, i to na samom Kosovu.

Na tolikoj teritoriji u ovom trenutku na severu Kosova žive Srbi, koji već od 1999. pa do danas ni na koji način nisu integrisani u ostatak Kosova.

Zbog toga često položaj tog dela Kosova neki od zvaničnika Srba, poput Olivera Ivanovića, porede sa statusom Republike Srpske.

Ivanović smatra da će takvo stanje trajati ne mesecima, nego godinama, odnosno sve dok se ne uvidi potpuna nefunkcionalnost pravnog i političkog sistema koje nudi Kosovo.

Marko Jakšić, međutim, tvrdi da su to "najobičnije gluposti", što za B92 na sličan način ocenjuje i jedan od čelnika Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova Nebojša Jović.

"Niti nam je cilj, niti će ikada biti da delimo Kosovo, i ako bi delili, to bi bila poslednja opcija, znate ono - ako dajete deo onoga što je oduvek bilo vaše, ako neko treba da dobije deo onoga što nikada nije bilo njihovo. Ružno je pričati o procentima, ali to bi bilo 75 prema 25 procenata u našu korist, ali opet napominjem, nemamo pravo nijednog dela teritorije da se odreknemo, a ovo trenutno ne bih nazvao podelom već nekim realnim stanjem na terenu", rekao je on.

Ideja o podeli najviše bi uticala na Srbe koji žive u enklavama. Jedan od njih, Dejan Baljošević iz Orahovca, za B92 kaže da bi podela značila priznanje nezavisnosti Kosova u delu južnom od reke Ibar.

"Mi sever Kosova doživljavamo kao našu logističku podršku u ovom trenutku. Vi znate da su naše institucije najviše smeštene u severnom delu, mi svoje pacijente šaljemo u bolnicu u Kosovskoj Mitrovici, tako da svi ovi konvoji koji vode, vode u Kosovsku Mitrovicu. Ako oni se odvoje, na neki način dođe do podele, mi ćemo tu jedinu vezu, tu vrpcu sa najvećom srpskom sredinom preseći, i tako još smanjiti uslove za naš opstanak na ovim prostorima", kaže on.

Analitičar iz Prištine Škeljzen Malići ocenjuje za B92 da je realno što zvanična Priština ne insistira na momentalnoj integraciji severa Kosova, odnosno na njegovom povezivanju sa zvaničnim kosovskim institucijama.

"Imaćemo, umesto velikog protektorata, jedan manji protektorat, odnosno da će na severu biti potrebno veće prisustvo Kfora, da će se preko tih privremenih organa komunicirati sa centralnom vlašću u Prištini", rekao je on.

On dodaje da - ako se nastavi ovakva vrsta etničkog inžinjeringa, definisanja svih teritorija kao etničkih poseda - onda to "može da potraje još jednu generaciju, još 10 godina".

"Ali, mislim, to je kao u Bosni, kao Mostar ili Brčko, koji ostali podeljeni, ali opet - to je jedna celina", kaže Malići.

Tokom skoro dvogodišnjih pregovora o statusu Kosova vrlo često se kao ideja javljala podela Kosova.

Ta ideja odmah u startu je odbačena, i to kroz principe Kontakt grupe, koja je podelu Kosova, kao i stanje pre '99. godine i pripajanje nekoj drugoj zemlji, ocenila kao neprihvatljive.

"Podela Kosova nije dobra ideja"

Rada Trajkoviæ (FoNet, arhiva)

Potpredsednica Srpskog nacionalnog veća Kosova Rada Trajković ocenila je da podela Kosova ne bi bila dobra ideja, jer bi Srbi koji žive u enklavama bili izloženi šikaniranju.

"Ako bi bilo podele, Albanci ne bi imali nikakvog razloga da Srbima obezbede uslove za život. Došlo bi do institucionalnog, ali i vaninstitucionalnog šikaniranja Srba samo da se odsele s tih prostora. Pri tom mislim i na fizičko šikaniranje", kazala je p Rada Trajković za današnji novosadski Građanski list.

Prema njenim rečima, u severnoj Kosovskoj Mitrovici nema mesta da se nastani svih 80.000 Srba koji žive u enklavama, jer je to mesto "sa četiri ulice, i to ne cele".

Ona je ocenila da raspoloženja za podelu Kosova nema ni u međunarodnoj zajednici, kao i da bi podela otežala povratak Srba na Kosovo.

"Razgovaralo se o jačanju institucija"

Predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova Milan Ivanović rekao je da su predstavnici Srba sa severa Kosova sa ministrom za Kosovo i Metohiju Slobodanom Samardžićem razgovarali o jačanju i boljoj organizaciji institucija.

On je rekao da je na sastanku sa Samardžićem bilo reči o radu pavosuđa i policije na tom području, ali i o nedavnim dešavanjima na administrativnoj liniji.

Ivanović kaže da je ministar informisan o susretu koji su predsednici opština sa severa Kosova imali sa šefom UNMIK-a Joahimom Rikerom.

Samardžić je sinoć u Kosovskoj Mitrovici rekao da ne postoji nikakav pravni osnov da misija Evropske unije bude u južnoj srpskoj pokrajini, ali da će srpske vlasti nastaviti da sarađuju sa UNMIK-om.

Prenoseći stavove iz razgovora sa Rikerom u Prištini, Samardžić je naveo da misija EU nema nikakav pravni osnov da postepeno preuzima ovlašćenja UNMIK-a.