"Priznaćemo, uz brigu za Srbiju"

Tusk je istovremeno najavio da će Poljska pokazati više podrške Srbiji. "Nije istina da nemam dileme oko priznavanja Kosova", kazao je danas Tusk gostujući na televiziji TVN24, ali je dodao da "iz ugla poljskih interesa gledano, nije toliko važno šta se dešava na samom Kosovu koliko povodom njega".

"Poljska je zemlja zapada i povremeno moramo da polažemo za nas neprijatne ispite. Tako i u ovom slučaju (Kosova). To je jedan od momenata kada mislim da Poljska treba da potvrdi (zapadu): s vama smo, zajedno smo", objasnio je poljski premijer. Donald Tusk prihvatio je inicijativu svog vicepremijera, lidera koalicionog partnera u vladi Poljske narodne stranke Valdemara Pavlaka da zvanična Varšava mora da pruži ruku Srbiji.

"Sada Srbiji treba pružiti veću brigu. Treba Srbima pokazati da u Poljskoj imaju prijatelje", kazao je danas Tusk i naglasio da je "nužno zadržati za Srbiju evropsku perspektivu".

Vicepremijer Pavlak zatražio je da još pre priznavanja Kosova visoki zvaničnik vlade ili kancelarije šefa države otputuje u posetu Beogradu i predložio da to učini on sam.

Poljska je u očekivanju sutrašnje odluke vlade da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova zamolila srpske vlasti da pojačaju obezbeđenje njene ambasade u Beogradu, koja se nalazi u blizini američke.

Crna Gora: Bez ishitrenih odluka

Predsednik Crne Gore Filip Vujanović izjavio je u Briselu da će se Crna Gora, po pitanju nezavisnosti Kosova, rukovoditi svojim "državnim interesom", shodno unutrašnjoj situaciji, dobrim odnosima s Beogradom i Prištinom i nužnosću očuvanja stabilnosti regiona.

Vujanović je, posle razgovora sa visokim predstavnikom Evropske unije Havijerom Solanom, naveo da ga "veoma raduje što je Solana imao puno razumevanje za ono što je državni odnos Crne Gore, koji je veoma detaljno izložen shodno i našoj internoj situaciji, isto kao i našem odnosu s Prištinom i Beogradom".

Predsednij Crne Gore je rekao da je taj "državni odnos" prema pitanju Kosova uslovljen i "potrebom da se, čuvajući unutrašnju stabilnost, doprinese ukupnoj stabilnosti regiona".

Pitanje nezavisnosti Kosova je osetljivo pitanje za Srbe i Albance koji žive skladno u Crnoj Gori, koja je multietnička država, kažu u crnogorskoj delegaciji koja je posetila Brisel.

Pored dobrih odnosa s Prištinom i Beogradom, Podgorica, kako je rečeno, želi da uspešno napreduje ka Evropskoj uniji i NATO-u.

To je stav koji je nedavno u Briselu izneo i šef crnogorske diplomatije Milan Roćen.

Takvo objašnjenje će Vujanović večeras izneti i u susretu s generalnim sekretarom NATO-a Japom de Hopom Sheferom. Zbog osetljivosti te situacije, kako je objašnjeno, Crna Gora neće donositi nikakvu ishitrenu odluku.

Od pomenuta tri elementa zavisi kako će se Crna Gora ponašati dalje, a sigurno će se ponašati tako da ne remeti nijedan od tih odnosa.

Jer, ako bi se to poremetilo, dovelo bi do nestabilnosti unutar Crne Gore, a to bi se odrazilo i na region.

Sanader: Nije nam svejedno

Nije nam svejedno šta se sa Srbijom događa, jer želimo dobro našim susedima, izjavio je premijer Hrvatske Ivo Sanader.

"Dobri i stabilni odnosi sa Srbijom su u našem interesu", istakao je Sanader u emisiji Hrvatskog radija "Kako vlada Vlada", preneli su hrvatski mediji.

Govoreći o dubokoj podeli koja je zavladala svetskom politikom posle proglašenja nezavisnosti Kosova, Sanader je rekao da "nije dobro da se u bilo kakvom obliku ponavlja stanje iz hladnog rata".

Sanader smatra da nastaju nove podele u svetskom poretku zbog snažnih razilaženja između SAD i zapadne Evrope, s jedne i Rusije, s druge strane.

Hrvatska, rekao je Sanader, neće priznati Kosovo sve dok to ne učini većina zemalja Evropske unije.

Sanader je dodao da je očekivao nerede koji su nastali posle osamostaljenja, ali i da očekuje da će se situacija ubrzo smiriti.

Jermenija neće žuriti

Jermenija neće žuriti sa priznavanjem nezavisnosti Kosova, izjavio je danas jermenski ministar inostranih poslova Vardan Oskanjan.

"Trenutno razmatramo to pitanje. Jedno mogu da kažem prezicno - mi nećemo žuriti sa priznavanjem ili nepriznavanjem Kosova. Doći će vreme i Jermenija će saopštiti svoj stav", rekao je Oskanjan na konferenciji za novinare, a prenela ruska agencija RIA Novosti iz Jerevana.

Pre pet dana vlasti Azerbejdžena upozorile su Jerevan da ne priznaje Kosovo, a zamenik azerbejdžanskog ministra inostranih poslova Araz Azimov istakao je da je priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti srpske pokrajine suprotno međunarodnim normama i da ne predstavlja presedan za konflikt oko Nagorno-Karabaha.

"Ako Jermenija prizna nezavisnost Kosova, to će biti još jedan potez suprotan međunarodnim normama. Takav potez ne bi me mnogo začudio, ali takva situacija stvoriće probleme pre svega samoj Jermeniji, a ne nama", rekao je Azimov televiziji ATV, preneli su ruski mediji.

Azimov je zatražio od Jermenije da prizna teritorijalnu celovitost Azerbejdžana.

Sukobi u Nagorno-Karabahu između Azerbejdžanaca i etničkih Jermena od 1988. rasplamsali su se pošto je jermensko stanovništvo 10. decembra 1991. proglasilo nezavisnost od Azerbejdžana i osnivanje Republike Nagorno-Karabah.

Usledio je rat između azerbejdžanskih snaga i vojnih trupa iz Jermenije, u kojem je poginulo oko 35.000 ljudi, a stotine hiljada izbeglo je sa te teritorije koju kontrolišu jermenske snage.

Od 12. maja 1994. godine, posle potpisivanja sporazuma o primirju, prekinuta su ratna dejstva u zoni konflikta, a od 1992. godine do danas vode se bezuspešni pregovori o mirnom rešavanju sukoba u okviru Grupe Minsk OEBS-a, u kojoj su kopredsednici iz SAD, Rusije i Francuske.

“Nezavisnost Kosova opasan presedan”

Rumunski ministar spoljnih poslova Adrijan Čorajanu izjavio je, u danas emitovanom intervjuu izraelskom radiju, da Rumunija nije priznala jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova jer bi se time mogao stvoriti presedan u regionu koji preti da dovede do nemira u Evropi i drugim područjima.

"Mi nismo priznali nezavisnost pokrajine Kosovo i nećemo je priznati u nastupajucehm periodu jer postoje određene stvari koje nas sprečavaju da to uradimo", rekao je Čorojanu i naveo da je Rumunija zabrinuta da će jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova stvoriti presedan u regionu, posebno sa stanovišta činjenice da ohrabruje kolektivna prava manjina.

"To je zaista osetljiv koncept koji mi ne podržavamo i koji nema opravdanja u trenutnoj međunarodnoj političkoj praksi. Rumunija i druge države podržavaju prava manjina, ali ne kolektivna prava za manjine. Ako takva kolektivna prava steknu status u političkoj praksi, verujemo da će doći do nemira u Evropi i drugim područjima", upozorio je Čorojanu u telefonskom intervjuu za radio Glas Izraela, nakon posete toj zemlji pre nekoliko dana.

Naglasivši da je stav njegove zemlje izražen jasno od samog početka, Čorojanu je rekao da je uveren da taj stav shvataju svi partneri i saveznici Rumunije u Evropskoj uniji, NATO-u i van tih organizacija.

Rumunski ministar je istakao da se Rumunija izjasnila protiv priznavanja samoproglašenja nezavisnosti Kosova, zabrinuta za države poput Bosne i Hercegovine, Moldavije, Gruzije, Makedonije i Crne Gore.

"Želim da kažem da kada se Rumunija izjasnila protiv priznavanja nezavisnosti Kosova, mi nismo mislili na Transilvaniju, mađarsku manjinu u Rumuniji, ni na istorijske ili naše današnje odnose sa Mađarskom. Rumunija i Mađarska su sada države EU i problem secisionističkog radikalnog pokreta u Transilvaniji ne dolazi u obzir", naglasio je on.

"Mi smo zubrinuti za presedan koji bi Kosovo moglo da stvori u područjima kao što su Bosna i Hercegovina, u Republici Moldaviji ili Gruziji, ili zašto ne, Makedoniji i Crnoj Gori. Postoji čitav niz regija u našoj blizini u kojima presedan Kosovo može da izazove dodatne probleme i, iskreno, ja ne mislim da su nam potrebni", rekao je Čorojanu.

Albanija poklonila Kosovu zgradu za ambasadu

Vlada Albanije poklonila je Vladi Kosova zgradu za ambasadu u Tirani koja se nalazi između ambasada Srbije i Rusije, piše prištinski dnevnik na albanskom "Lajmi".

Vila broj 6, kako se u Tirani zove ta zgrada, dodeljena je Vladi Kosova besplatno i u njoj će, kako je saopštila Vlada Albanije, biti smeštena kosovska ambasada Kosova.

U toj vili je do pre izvesnog vremena bila smeštena misija OEBS-a, koja je sada prešla u hotel "Šeraton" u Tirani.

Ministar kulture Kosova Skender Hiseni, koji se nezvanično pominje kao kandidat Demokratskog saveza Kosova za novog ministra spoljnih poslova, tokom prošlonedeljne posete Tirani obišao je zgradu nove ambasade Kosova i u ime kosovske vlade zahvalio Albaniji na poklonu.