Ruska štampa: Kosovo podelilo svet

Najveća opasnost od događaja sa jednostranim proglašenjem i priznanjem nezavisnosti Pokrajine je u mogućnosti početka lančane reakcije, piše danas ruska štampa. Dnevnik "Vremja novostej" navodi da je juče svet "počeo da reaguje na bombu koju su aktivirali albanski separatisti" i da je već nekoliko članica Saveta bezbednosti UN i zemalja EU podržalo nezavisnost Kosova.

List dodaje da Rusija traži od UNMIK-a poništenje odluka prištinskih vlasti i usvajanje oštrih mera protiv njih, kao i da Kina izražava duboku zabrinutost.

List "Novije izvestija" piše da su Abhazija i Južna Osetija, autonomije otcepljene od Gruzije, sa nestrpljenjem čekale taj momenat i da su njihovi lideri već najavili da će se u najskorije vreme obratiti Rusiji, zemljama Zajednice Nezavisnih Država i UN, sa molbom za priznavanje nezavisnosti.

"Kosovo je prvi slučaj da su došli spolja na tenkovima i sa automatima i rekli: uvešćemo red i otići. A posle toga, kada je relativni red bio uveden, usledila je druga izjava: ovde će biti nova država", izjavio je za "Vremja novostej" predsednik Instituta za strateške procene Aleksandar Konovalov.

On je dodao da je "prognozirati posledice teško", ali da je već moguće da Kosovo "neće biti taj jedinstveni i unikalni slučaj o kojem vole da govore na Zapadu".

Dnevnik "Rosijskaja gazeta" prenosi stav predsednika Komiteta za spoljnu politiku Saveta federacije Rusije (gornjeg doma parlamenta) Mihaila Margelova da je Kosovo objavilo nezavisnost suprotno međunarodnom pravu i moralu.

"To je opasan presedan", istakao je Margelov i dodao da "danas u svetu nema nijedne zemlje koja nema nacionalne manjine, tako da u latentnom obliku separatizam postoji svugde".

U izjavi istom dnevniku, ekspert nemačkog saveta za spoljnu politiku Aleksandar Rar ističe da nezavisnost Kosova krši principe Vestfalskog mira, koji je funkcionisao u Evropi 300 godina, i da ne isključuje da to označi početak promene svetskog poretka "jer je veoma mnogo nacija koje hoće nezavisnost ", uključujući i Evropu.

"Velike katastrofe od nezavisnosti ne treba očekivati u najskorije vreme, a u dugoročnoj perspektivi mogući su problemi, jer će Abhazija, Južna Osetija, Baski ili nemački Bavarci, to oceniti kao presedan za objavljivanje sopstvene nezavisnosti", napominje Rar.

Prema mišljenju nemačkog stručnjaka, Rusija neće prva priznati nezavisnost Osetije ili Abhazije, već će čekati kada neka druga država to uradi, a potom će se priključiti tom rešenju, kao što rade SAD.

Direktor Centra za etnopolitičke konflikte u Insitutu Evrope Pavel Kandelj upozorio je, međutim, u izjavi za "Vremja novostej" na mogućnost zaoštravanja situacije na Balkanu, jer bi mogli ponovo da počnu albanski pogromi, kada bi se kosovski Srbi obratili "svojoj braći za pomoć".

U takvoj situaciji, vlasti u Beogradu bile bi dužne da preduzmu neke mere za zaštitu sunarodnika na severu Kosova, dok bi snage NATO-a "najverovatnije ponovo pošle protiv Srba i zatvorile oči na pogrome", smatra Kandelj, i dodaje da "treba očekivati i zaoštravanje u Makedoniji, gde Albanci koji žive na severozapadu odavno smatraju da žive u tuđoj državi i žele da postanu deo nezavisnog Kosova".

"U takvim uslovima adut Rusije je odbijanje priznanja jednostranog akta o nezavisnosti i postavljanje pitanja o njegovom protivpravnom i presedanskom karakteru na svim međunarodnim forumima i nivoima", istakao je ruski ekspert.