"Da se konačno reši status Kosova"

On je dodao da su diplomatske aktivnosti u vezi sa Kosovom u toku, ali da Vašington i dalje zagovara nadziranu nezavisnost. "Diplomatija nije stala, nastavljamo je", kazao je on. "Upoznati smo sa stavovima srpske vlade i da je to emotivno i osetljivo pitanje. Razumemo to. Ali, kao što smo ukazivali ranije, važno je da donesemo konačni zaključak o statusu Kosova", rekao je Mekormak.

Prema nejgovim rečima, administracija SAD veruje da će "neki oblik nadzirane nezavisnosti voditi mirnijem, stabilnijem regionu". Mekormak je takođe rekao da administracija SAD i pored neslaganja s Beogradom oko Kosova, veruje da bi Srbija trebalo da ima evropski horizont.

"Ohrabrivali smo EU i Srbiju da sarađuju", kazao je portparol Stejt departmenta.

Povodom najava da bi Rusija na proglašenje nezavisnosti Kosova mogla da reaguje priznavanjem nezavisnosti gruzijskih regiona Abhazija i Južna Osetija, Mekormak je rekao da Kosovo nije presedan "za druge situacije, bilo da je to Abhazija ili neka druga oblast".

Rojters: Pet mogućih scenarija

Agencija Rojters je u dužem tekstu analizirala nekoliko mogućih scenarija, koji su, prema njihovoj oceni, mogući u narednih nekoliko dana.

Premijer Srbije Vojislav Koštunica održao je juče konferenciju za novinare, koju je prenosila nacionalna televizija, kako bi pripremio građane Srbije na moguće proglašenje nezavisnosti Kosova, koje Beograd neće prihvatiti, ocenjuje Rojters. Srbija bi, prema jednoj od verzija, ukoliko SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija priznaju nezavisnost koju bi kosovski parlament mogao da proglasi u nedelju, mogla da odgovori povalačenjem svojih ambasadora iz tih država.

Vlasti u Beogradu, ocenjuje Rojters, neće u tom slučaju u potpunosti prekinuti diplomatske odnose, ali će povući svoje ambasadore.

Rojters navodi da Kipar, Grčka, Rumunija, Bugarska, Slovačka i Španija neće priznati nezavisnost, ali da će odluka o slanju misije Evropske unije "stupiti na snagu u petak u ponoć".

Prema toj verziji, Kosovo će usvojiti svoju zastavu, himnu i druge nacionalne simbole, ali će formalna proslava uslediti dve sedmice po proglašenju nezavisnosti i ceremoniji će prisustvovati šefovi država i drugi inostrani zvaničnici iz zemalja koje budu priznale nezavisnost.

Drugi mogući scenario je, prema Rojtersu, da oko 120.000 kosovskih Srba odbaci secesiju Kosova uz podršku Beograda.

U tom slučaju, moguće je da će Srbi sa severa Kosova formirati sopstveni parlament, dok će vlasti u Beogradu nastojati da ojačaju paralelne veze sa njima, pružajući administrativnu i drugu podršku.

Srbi s Kosova bi, prema toj varijanti događaja, odbacili svaku saradnju s misijom Evropske unije na Kosovu, ali, najverovatnije, ipak neće zatražiti od trupa NATO-a da napuste Kosovo.

Zapad, piše Rojters, ne očekuje veliko iseljavanje Srba, ali je moguće da će manji broj njih ipak želeti da ode s Kosova, kao što su to činili i prethodnih devet godina.

Treći scenario, piše Rojters, otvara mogućnost da Beograd preduzme kontramere prema novoproglašenoj državi Kosovu.

To bi, prema ocenama analitičara, moglo da znači zatvaranje granica, trgovinski embargo i neprihvatanje novih pasoša građana Kosova.

Vlasti u Beogradu mogle bi, takođe, da ometaju i isporuku električne energije, snadbevanje vodom, kao i telefonske i internet servise, ali se isključuje bilo kakvo vojno uplitanje.

Četvrti scenario predviđa moguću političku krizu unutar vladajuće koalicije u Srbiji u slučaju gubitka Kosova.

Rojters podseća da je premijer Koštunica već pozvao na odbacivanje svih sporazuma s Evropskom unijom koji se tiču evrointegracija, dok, s druge strane, predsednik Boris Tadić odbacuje takvu mogućnost.

Agencija podseća da će u maju u Srbiji biti održani lokalni izbori, ali da bi oni mogli da budu povod i za novi referendum oko evropskog puta Srbije ili okretanja ka Rusiji.

Istovremeno, Srpska radikalna stranka nastaviće da jača svoju poziciju kao najveća stranka u Srbiji.

Poslednji mogući scenario, prema Rojtersu, jeste izbijanje nasilja na jugu Srbije u takozvanoj Preševskoj dolini u kojoj živi veliki broj Albanaca.

Oni bi, ocenjuje agencija, mogli da pokušaju da ojačaju svoje odnose sa Kosovom, što su neki lokalni albanski lideri već najavljivali u slučaju podele Kosova.

Iako je većina pripadnika Kosovske oslobodilačke armije predala svoje naoružanje posle 1999. godine, procenjuje se da na Kosovu još ima oko 400.000 komada ilegalnog oružja, od čega je većina u posedu kriminalnih grupa.

Ipak, ocenjuje Rojters, 16.000 pripadnika NATO trupa na Kosovu predstavlja garanciju da do nasilja neće doći.

Zapadna štampa: Opasnosti od nezavisnosti

Zapadne sile, koje su prilikom iračke invazije na Kuvajt 1990. godine insistirale na zaštiti suvereniteta i međunarodno priznatih granica, danas insistiraju na nezavisnosti južne srpske pokrajine i kršenju istih principa koje su nekada zastupale, piše danas londonski "Gardijan".
"Kada je Sadam Husein anektirao Kuvajt, zapadne sile insistirale su na zaštiti suvereniteta i granica utvrđenih i zaštićenih međunarodnim pravom i UN. Isti ti samoproklamovani čuvari međunarodnog prava sada izvrću svoje argumente kako bi osigurali odvajanje Kosova od Srbije", navodi "Gardijan".

List dodaje da će, u slučaju da se na Kosovu "nešto neverovatno ne dogodi u naredna 72 sata, Velika Britanija, Amerika i većina članica EU svim snagama stati iza rasparčavanja jedne malene, suverene zemlje", piše londonski list.

"Gardijan" ocenjuje da je priznavanje nezavisnosti Kosova najveći "skok u nepoznato" u Evropi i ekstremni primer škole intervencionizma bivšeg britanskog premijera Tonija Blera.

"Delimično odobrena 'ad hoc' secesija Kosova dugoročno gledano imaće nesagledive posledice na druge podeljenje države kakve su Gruzija, Bosna i Kipar", navodi list.

"Fajnenšel tajms" piše da će će realnost nezavisnog Kosova, kada se završi slavlje, postati nelagodna čak i za one koji su se to borili.

"Najviše će zavisiti od ekonomije u najsiromašnijem delu nekadašnje Jugoslavije, u kojem tek 47 odsto muškaraca i 10 odsto žena ima posao", naveo je list.

"Fajnenšel" ukazuje da primer Kosova može da posluži Rusiji u nameri da izgradi imidž zemlje koja brani međunarodno pravo, nasuprot zapadnim silama koje su se pozicionirale kao zaštitnici demokratije u raznim delovima sveta.

"Sukob na liniji Istok-Zapad u bliskoj budućnosti sprečiće najjednostavniji put za rešenje kosovskog problema, a to je povratak pod okrilje UN", dodaje list.

I "Vašington tajms" danas piše o mogućem proglašenju nezavisnosti Kosova, ističući da "čak i najzadrtije pristalice nezavisnosti, predvođene SAD, strahuju od onoga što bi moglo da se desi nakon proglašenja".

"Srbija, koju snažno podržava Rusija, tvrdi da će se boriti protiv gubitka Kosova i region je u opasnosti od daljih diplomatskih sukoba, a možda čak i od nasilja", piše list, citirajući bivšeg specijalnog izaslanika UN za Kosovo Jesen-Petersena koji, iako podržava nezavisnost, ističe da strahuje od rezultata.

"Nema sumnje da će proces biti komplikovan, biće teško. U tako osetljivom okruženju nije potrebno mnogo da se izazove incident koji se može oteti kontroli", rekao je Jesen-Petersen.

Uprkos tome, međutim, danski diplomata veruje da je sada vreme za akciju, jer "Srbija nikada neće prihvatiti nezavisnost Kosova, a kosovski Albanci nikada neće pristati da ostanu deo Srbije".

Pariski "Figaro" u analizi situacije oko Kosova navodi da otcepljenje Kosova od Srbije ne predstavlja samo diplomatski izazov, nego i podsticaj za druge separatističke procese u Evropi.

"Bilo da se radi o Španiji, koja se suočava sa baskijskim separatizmom, ili Kiprom čiji je sever anektirala Turska, kosovska nezavisnost mogla bi biti podsticaj separatistima", navodi "Figaro", dodajući da bi "zbog toga Madrid ili Nikozija, kao i Bratislava ili Bukurešt, mogli da oklevaju u priznavanju nezavisnosti ili čak odbiti da to urade".

"Za razliku od njih, Pariz, London i Berlin trebalo bi da budu pioniri u priznavanju kosovske nezavisnosti", tvrdi pariski list.