EU i jednostrana nezavisnost Kosova

Oni će, na samitu u Briselu, oceniti da je Unija spremna da preuzme glavnu ulogu u okončanju procesa i primeni rešenja, stoji u nacrtu zaključaka samita u koji je Tanjug imao uvid. U nacrtu se ne spominje kada i kako EU smatra da može da okonča proces rešavanja statusnog procesa, kako bi rešenje trebalo da izgleda niti, pak, kako očekuje da to rešenje primeni.

Šefovi država ili vlada će se zahvaliti trojci Kontakt grupe na neumornom istraživanju svih opcija u traganju za dogovornim rešenjem.

A kako prenosi agencija Beta, šefovi diplomatija EU verovatno će u februaru "primiti k znanju" jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova. Oni će primiti k znanju za tada očekivanu jednostranu nezavisnost i prepustiti svakoj članici da sama donese odluku o njegovom priznavanju, rekli su Beti evropski diplomatski izvori u Briselu.

Takav "scenario" za rešenje statusa Kosova zamišljen je na osnovu postupka u slučaju proglašenja smostalnosti Crne Gore, navode izvori.

Zvaničnici Saveta ministara EU, međutim, dodaju da je veoma važno šta će se događati u Savetu bezbednosti UN i da Evropska unija još nije blizu takvog scenarija.

Pored Kipra, koji odlučno odbija priznavanje takvog jednostranog kršenja Povelje UN, i Španija, Rumunija, Slovačka i delom Grčka, takođe su na mogućnost takvog čina stavili ozbiljne zamerke na zasedanju šefova diplomatija evropske dvadesetsedmorice u ponedeljak.

Španski ministar Migel Anhel Moratinos poručio je tada da "za Španiju jednostrano proglašavanje nezavisnosti nije pozitivno i da će zato nastojati da se to ne dogodi".

On je rekao da Madrid "poštuje međunarodno pravo i jedinstvo Evropske unije", ali je istakao i da "nikad u istoriji gaženje prava nije bilo dobro".

Međutim, ako se postigne zajednički stav EU, a to bi moglo da znači da se u usvojenoj odluci ne pominje izričito reč "nezavisnost", onda bi, kako se tvrdi, svaka članica EU, jer to "kolektivno" ne može EU, odlučila da li će priznati otcepljenje Kosova od Srbije i formiranje nove države.

Ali i za usvajanje zajedničkog stava bilo bi nužno jedinstvo, odnosno, kako se to zamišlja, da se Kipar i još neke zemlje "konstruktivno uzdrže" da ne bi blokirale takvu odluku.

Slovenačko predsedništvo EU zakazalo bi u februaru vanredni sastanak Saveta ministara sa ciljem da se članice Unije izjasne i postupe na takav način, u očekivanju da "ubrzo dvadesetak zemalja EU prizna Kosovo".

To će svakako učiniti i SAD, neki susedi na zapadnom Balkanu i više "muslimanskih zemalja".

Ipak, ceo postupak mogao bi da se otegne mesecima i zato je vrlo važno za EU da na Kosovu počne da razmešta svoju misiju "vladavine prava", koja bi u roku od 120 ili 90 dana zamenila UNMIK, čime bi počeo da se sprovodi "oštro ograničen" plan Martija Ahtisarija, što znači uspostavu "nadzirane nezavisnosti".

Ovakvi nagoveštaji su "u opticaju", rekli su ovi izvori, ali su predočili da je još "dug put do takvog raspleta" jer "tek treba postići unutrašnji zajednički stav, na kojem će morati da se radi pošto je stanje složeno".

"Savet bezbednosti da nametne rešenje"

Savet bezbednosti UN bi trebalo da prevaziđe razlike i nametne rešenje s obzirom da nije postignut kompromis o budućem statusu Kosova, ocenio je Komitet za politička pitanja Parlametarne skupštine Saveta Evrope (PACE).

"Mogućnosti za pronalaženje kompromisa između Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova su iscrpljene. Savet bezbednosti UN bi sada trebalo da prevaziđe postojeće razlike i nametne rešenje", navodi se u nacrtu rezolucije Političkog komiteta koja je juče usvojena.

U nacrtu rezolucije se ocenjuje i da u slučaju da "nije moguće postići jedinstven stav, 'ne bi trebalo isključiti' mogućnost da Kosovo jednoglasno proglasi nezavisnost.

U tom slučaju, Evropska unija bi, kako se dalje navodi, trebalo da "pokuša da postigne zajednički stav" o takvom proglašenju.

U pratećem memorandumu, izvestilac Lord Rasel-Džonston naglasio je da "u odsustvu obostrano prihvatljivog rešenja, nezavisnost je jedino održivo rešenje".

On je rekao da nije nerazumno dovoditi u pitanje "moralno pravo" Srbije da upravlja Kosovom s obzirom na njenu "katastrofalnu politiku" u prošlosti.

Šef delegacije Srbije u PACE Miloš Aligrudić je rekao da je "prerano donositi zaključke da su pregovori zauvek propali".

"Ne smemo odustati od napora da se nađe kompormis u okviru međunarodnog prava", rekao je Aligrudić i najavio da će njegova delegacija dati mišljenje suprotno izveštaju.

Bliskost stavova SAD i Italije

Američki predsednik Džordž Buš je sinoć o situaciji na Kosovu razgovarao sa svojim italijanskim kolegom Đorđom Napolitanom.

Nakon sastanka, kako javlja Glas Amerike, Napolitano je novinarima rekao da su «posebno u razgovoru o Kosovu, potvrdili bliskost stavova u vezi sa načinom na koji se treba suočiti sa nezavisnošću Kosova, imajući u vidu komplikovanost opšte situacije u regionu”.

Istovremeno je u Stejt departmentu portparolu Šonu Mekormaku postavljeno pitanje u vezi sa ruskim protivljenjem jednostranoj deklaraciji o kosovskoj nezavisnosti.

“Imali smo prilično dobre razgovore sa ruskom vladom, baš kao i sa drugima, u vezi sa ovim procesom. Znam da je to pitanje u koje mnogi unose dosta emocija. Ali naša pozicija je ostala jasna", odgovorio je portparol.

"Predsednik je saopštio – mi nastavljamo da podržavamo implementaciju Ahtisarijevog plana. O ovom pitanju se vodilo dosta diplomatskih razgovora... Sada se samo radi o tome kako od pozicije u kojoj smo sada stići do implementacije Ahtisarijevog plana”, rekao je Mekormak.

Braun: Za nadziranu nezavisnost

Britanski premijer Gordon Braun rekao je da je nadzirana nezavisnost najbolje rešenje za Kosovo i najavio da će takav stav izneti i evropski lideri na samitu u Lisabonu.

"Verujemo da Kosovo treba da krene ka nadziranoj nezavisnosti. Nije bilo moguće da se postigne dogovor između kosovskih Albanaca i Srba", kazao je Braun u Donjem domu britanskog parlamenta.

Premijer Velike Britanije smatra da EU treba da pomogne snagama koje su već na Kosovu, kako bi se "ostvarila takozvana nadzirana nezavisnost - drugim rečima, da kosovski Albanci ostvare svoja prava, ali bez nasilja".

"Lično verujem da Srbija ima interes da sarađuje sa Evropskom unijom, i mi ih moramo u to ubediti - ali najvažnije je da mi podržavamo nadziranu nezavisnost za Kosovo. Isto to će ponoviti i Evropski savet. Biće to jasna i glasna poruka Srbiji i Rusiji da je to smer kojim želimo da krenemo", rekao je Braun.

Gordon Braun je, takođe, izjavio da je, po njegovom mišljenju, prerano da se u region šalju dodatne vojne snage.

Pariz: Status kvo neodrživ

Francusko ministarstvo inostranih poslova ocenilo je da je status kvo na Kosovu suviše dugo trajao i da je došlo vreme da se donese odluka o statusu te pokrajine.

"Status kvo je suviše dugo trajao. Vreme je da se odredi status za Kosovo koji će odgovarati težnjama naroda koji tamo živi i koji će srpskoj zajednici na Kosovu ponuditi potrebne garancije", navodi se u saopštenju francuskog Ministarstva spoljnih poslova.

"Želimo da se međunarodna zajednica i Evropska unija svojim prisustvom na Kosovu angažuju u nadgledanju sprovođenja tog statusa", dodaje se u saopštenju uz žaljenje što Beograd i Priština "nisu uspeli da postignu dogovor o budućem statusu Kosova".

Prema oceni francuske diplomatije, pregovaračka trojka proučila je sve mogućnosti koje bi mogle da dovedu do sporazumnog rešenja, ali nijedno od tih rešenja nije dovelo do približavanja stavova dveju strana".

Merkel: Ključna uloga EU

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je danas u Berlinu da Evropska unija ima ključnu ulogu u rešavanju pitanja Kosova, izražavajući žaljenje što su pregovori Beograda i Prištine o budućem statusu te pokrajine završeni neuspehom.

Merkelova je u govoru pred nemačkim parlamentom istakla da je neophodno da države članice Evropske unije tesno sarađuju radi budućeg mirnog razvoja Kosova, prenela je nemačka agencija DPA.

Osvrnuvši se na sutrašnji samit 27 lidera zemalja članica EU u Lisabonu, na kome treba da bude usvojen Reformski ugovor, nemačka kancelarka je istakla da potpisivanje dugo očekanog dokumenta stvara osnove za mnogo efikasniju Uniju.

"Ovaj dan označava istorijski uspeh, uspeh za Evropu", rekla je Merkelova u obraćanju poslanicima Bundestaga.

Lavrov: Opasan presedan

Sergej Lavrov upozorio je danas, u intervjuu za Bi-Bi-Si, da bi priznavanje jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova moglo imati opasne posledice.

"Očigledna posledica toga čina bilo bi brutalno gaženje međunarodnog prava. Uz to, bio bi stvoren presedan, i to ne samo za Balkan. Posledice bi osetile Makedonija, Bosna, Crna Gora i, naravno, Srbija, ali verovatno i još neke zemlje", izjavio je Ruski ministar inostranih poslova.

On je rekao da je logika po kojoj, već nekoliko godina, neke zapadne prestonice poručuju da nema alternative nezavisnosti Kosova, onemogućila bilo kakav kompromis.

Lavrov je kazao da će Rusija "imati u vidu" način na koji su njeni zapadni partneri vodili pregovore, kao i njihov pristup kosovskom pitanju.

Lančana reakcija u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova je neminovna, upozorio je šef ruske diplomatije.

"Poznato nam je da na Kosovu naši zapadni prijatelji u sastavu NATO snaga planiraju da, ako bude potrebno i upotrebom sile, spreče odlazak Srba iz njihovih enklava", naveo je Lavrov i rekao da, istovremeno, na jugu Srbije, albanske opštine traže veću autonomiju.

"Uveravam vas da Ruska federacija neće postupati kao oni koji se zalažu za nezavisnost Ksoova. Mi ćemo postupati u skladu s međunarodnim pravom", zaključio je Sergej Lavrov.