Del Ponte: Odlazim razočarana!

Kao što su i očekivali neki domaći zvaničnici, izveštaj o saradnji Srbije sa Tribunalom bio je negativan. U obraćanju članovima Saveta bezbednosti Karla del Ponte je izjavila da je, uprkos njenim nadama s početka godine da će Ratko Mladić biti konačno uhapšen, taj begunac i dalje na slobodi, a Srbija i dalje ne sarađuje sa Tribunalom u potpunosti.

U poslednjem obraćanju Savetu bezbednosti UN-a, odlazeća glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte izjavila je da „ozbiljni sistemski nedostaci i namerna opstrukcija saradnje sa Tribunalom leže u osnovi neuspeha Srbije da uhapsi Ratka Mladića i Radovana Karadžića. Del Ponteova je pozvala Evropsku uniju da nastavak integrativnog procesa sa Beogradom uslovi Mladićevim hapšenjem.

Karla del Ponte rekla je da više ne veruje da će najtraženiji haški begunci uskoro biti izvedeni pred sudije, a sudeći po njenom govoru u Njujorku, najveću odgovornost za to snosi Srbija, kojoj je bilo posvećeno gotovo celo njeno poslednje obraćanje Savetu bezbednosti. Iako je priznala da su izvesni pomaci u saradnji Beograda primetni, Del Ponteova je ipak konstatovala da puna saradnja sa sudom ne prelazi sa reči na dela.

"Nije tajna da su i Ratko Mladić i Radovan Karadžić poslednjih godina više puta bili viđeni u Srbiji ali da vlasti nisu preduzele akciju. Imam pouzdane informacije da je Radovan Karadžić čak 2004. godine, proveo izvesno vreme u Beogradu, pod svojim pravim imenom.... Srpske vlasti su verovale da mogu da ubede Ratka Mladića da se dobrovoljno preda. Pregovarali su sa njim u proleće 2006. godine i znali su gde se on nalazi. Ipak, odlučili su da ga ne hapse,“ tvrdi glavna tužiteljka.

Karla del Ponte i dalje tvrdi da BIA I VBA ne saradjuju dovoljno, dve službe, navodno, ne sprovode uvek odluke donete na najvišem nivou a ozbiljnost potrage za beguncima ponekad, tvrdi, diktiraju političke kalkulacije.

"Srpske vlasti odbile su da sprovedu i čak i najjednostavniji postupak, kao što je pretres kuće rodjaka jednog begunca, jer su se brinuli zbog mogućih političkih posledica. BIA ne želi da saradjuje tesno sa VBA i uporno odbija da podnosi pun izveštaj o svom radu. Nema strategije ili ozbiljne analize zbog čega su akcije nesistematične, loše pripremljene i nekoordinirane,“ ocenjuje Del Ponteova.

U oproštajnom govoru ono je pozvala medjunarodnu zajednicu da nastavi sa pritiskom na Srbiju a Evropsku uniju da evrointegracija Srbije direktno veže za hapšenje Ratka Mladića. Dodala je da iz Haga odlazi razočarana što brojne žrtve neće doživeti satisfakciju pred sudom.

Navodeći razloge neuspeha pomenula je i da, nekoliko godina posle rata u Bosni, medjunarodne snage nisu htele da hapse Karadžića i Mladića kako „ne bi narušile krhki mir“.

Del Ponteova je zaključila da svom nasledniku Seržu Bramercu ostavlja "nedovršen posao" i izrazila nadu da on u svojim govorima pred Savetom bezbednosti "neće ponavljati iste reči o istoj temi - saradnji Srbije i hapšenju begunaca".

"SB da preduzme konkretnu akciju"

Predsednik Haškog tribunala Fausto Pokar, predstavljajući polugodišnji izveštaj o radu Haškog tribunala, izjavio je da je "Potreba pune saradnje zemalja bivše Jugoslavije s Tribunalom dostigla kritičnu fazu". On je izrazio zabrinutost, jer zemlje u regionu nisu obezbedile hapšenje četiri preostala begunca Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Stojana Župljanina i Gorana Hadžića.

Fausto Pokar je pozvao Savet bezbednosti UN da preduzme konkretnu akciju kako bi preostali optuženi bili uhapšeni i izručeni sudu.

Predsednik Haškog tribunala kazao je da Tribunal neće zatvoriiti vrata sve dok oni ne budu uhapšeni i dok im ne bude suđeno.

On je pozvao zemlje u regionu da učine sve što je u njihovoj moći da odmah uhapse optuženike koji su u bekstvu.

Pokar je rekao da će sud učiniti sve da ispuni rokove iz Izlazne strategije, ali da postoje faktori van kontrole suda, zbog kojih je bilo odlaganja, pre svega zbog pitanja hapšenja preostalih optuženika.

Prema njegovim rečima, ako bi preostali optuženici bili sada uhapšeni, neki od njih, ali ne svi, mogli bi da budu priključeni nekom od suđenja, ali je dodao da će svako odlaganje njihovog hapšenja rezultirati zasebnim suđenjima, što će svakako uticati na planirane rokove za završetak rada suda.

Pokar je kazao da će, prema sadašnjim procenama Tribunala, sva suđenja biti završena do kraja 2009. godine, izuzev optuženicima Zdravku Tolimiru i Vlastimiru Đorđeviću, koji su nedavno izručeni. Suđenja Tolimiru i Đorđeviću trebalo bi da budu završena početkom 2010. godine.

Predsednik Tribunala je rekao da bi svi žalbeni postupci trebalo da se okončaju tokom 2011. godine.

On je naveo da od 161 osobe koje su optužene za ratne zločine pred Tribunalom, 11 čeka u sedam slučajeva na početak suđenja.

On je rekao da je prenos predmeta protiv nižih oficira i drugih osoba optuženih za ratne zločine nacionalnim pravosuđima od ključnog značaja za primenu strategije Tribunala.

Dodao je da još toga treba uraditi na unapređenju saradnje među zemljama regiona u istrazi i procesuiranju optuženih za ratne zločine, a neophodni su i izgradnja odgovarajućih pritvorskih jedinica i obuka policije i zatvorskih čuvara.

D'Alema: Beogradu status kandidata

Italijanski ministar Masimo D'Alema je izjavio da treba potpisati sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, naglasivši da o tome da li Beograd dovoljno sarađuje s Haškim sudom odlučuje Evropska unija, a ne haški tužilac Karla del Ponte.

Na pitanje novinara da li to znači da prethodno ne treba da budu uhapšeni Radovan Karadžić i Ratko Mladić, D'Alema je uzvratio da je "Karadžić u nekoj drugoj zemlji (a ne u Srbiji)" i da "imamo na umu činjenicu da postoji saradnja Srbije (s Haškim sudom)".

"Takođe", rekao je on, "u poslednjim izveštajima se stavlja do znanja da je osnažena saradnja (Beograda s Haškim sudom) i da je, štaviše, došlo i do povoljnih rezultata".

Na opasku da je haška tužiteljka u poslednjem izveštaju navela da ta saradnja još nije dovoljna za potpis sporazuma s EU, italijanski ministar je uzvratio da "Karla del Ponte treba da podnosi izveštaje o saradnji, a o tome da li je saradnja dovoljna, ili ne za potpisivanje sporazuma, odlučuje Evropska unija, a ne haški tužilac".

"Ona je u tom izveštaju ukazala na vidno poboljšanje koje je dovelo do hapšenja još jednog odbeglog optuženog", zaključio je D'Alema.