Žutica i u Leskovcu

Na infektivnom odeljenju leskovačke bolnice smešteno je 25 obolelih od zarazne žutice, a 12 zaraženih su deca uzrasta pet do 15 godina. U oktobru su na području leskovačke opštine registrovana 42 obolela, a najviše u romskom naselju.

Na infektivnom odeljenju tvrde da se broj zaraženih iz godine u godinu povećava, a direktorka Zavoda za javno zdravlje Ivana Kulić ocenjuje da je situacija pod kontrolom.

Prema podacima Zavoda za javno zdravlje, u 2006. je bilo 75 obolelih od žutice, a u 10 meseci ove godine 142. Poslednja epidemija registrovana je početkom jula, kada je žuticom u leskovačkom selu Brijanju bilo zaraženo 13 dece.

A broj obolelih od žutice u Nišu povećan je u poslednjih 24 sata i trenutno ima 247 osoba sa kliničkom slikom virusnog hepatitisa A, rečeno je agenciji Beta na Infektivnoj klinici u Nišu.

I dalje među obolelima dominiraju muškarci, a broj dece među obolelima je oko 10 odsto.

Institut za javno zdravlje Niša u petak je u gradu proglasio epidemiju žutice izazvane virusom hepatitisa A.

Zatvorene dve škole

Republički sanitarni inspektori zabranili su rad osnovnim školama u bojničkim selima Pridvorica i Lapotince zbog loših sanitaranih uslova, saopštio je načelnik te inspekcije Goran Stamenković.

On je agenciji Beta kazao da je republička sanitarna inspekcija istovremeno donela rešenja o zabrani upotrebe vode za piće u devet osnovnih škola u leskovačkom i vlasotinačkom kraju.

Stamenković je kazao da su u uzorcima vode, koju su pili učenici tih škola, pronađene bakterije fekalnog porekla.

"Sve te škole, osim škola u Jastrepcu u Donjoj Lopušnji, već nekoliko godina imaju hlorinatore, ali su ih nestručno koristili, pa je došlo do prodora bakterija", kazao je Stamenković.

Načelnica Uprave za društvene delatnosti Opštine Leskovac Suzana Stanković-Ilić rekla je Beti da je školama u Leskovcu, gde je zabranjena upotreba vode za piće, naloženo da poprave hlorinatore, a troškove popravke će snositi ta uprava.

Beograd: Zaraženo pet školaraca

Problema sa žuticom ima i u Beogradu, gde je od te zarazne bolesti obolelo petoro dece iz Osnovne škole "Branko Radičević" na Novom Beogradu. U Ministarstvu prosvete kažu da se ne radi o epidemiji, a prosvetna inspekcija je zatvorila školski bazen.

Gradski sekretar za obrazovanje Vladimir Todić rekao je za B92 da postoji informacija da je do zaraze došlo van školskog objekta, odnosno da su higijenski uslovi u školi bili dobri. On dodaje da su preventiva i edukacija najvažniji.

"Mislim da su direktori škola u obavezi da povedu računa o tome i da sa savetima roditelja i profesorima učine dodatnu edukaciju. Mi ćemo zbog pojave nedovoljne edukacije roditelja organizovati, u školama, seminare s nadležnim institucijama, mislim da će rezultati biti veoma dobri", kaže on.

Todić je rekao i da je Beograd za sanaciju mokrih čvorova u beogradskim školama u poslednje dve godine izdvojio oko 150 miliona dinara, a da je planirano da do kraja 2008. mokre čvorove dobiju sve škole na teritoriji grada.

Milosavljević: Povećanje higijenskih mera

Od januara do oktobra ove godine, na teritoriji Srbije bilo je ukupno 60 epidemija zarazne žutice, koje su prijavljene Nacionalnom centru za kontrolu zaraznih bolesti u Institutu "Milan Jovanović Batut" u Beogradu, rekao je ministar zdravlja Tomica Milosavljević.

Komentarišući epidemiju žutice u Nišu, Milosavljević je na konferenciji za novinare istakao da je procena epidemiologa bila da u toj porodičnoj epidemiji, koja je krenula početkom septembra, postoji direktno kontaktno prenošenje virusa hepatitisa A i da nema veće opasnosti za prenošenje na širu teritoriju.

Prema njegovim rečima, problem s aktuelnom epidemijom u Nišu je u tome što se u poslednjih nedelju dana pojavio veći broj obolelih osoba koje su se zarazile na različitim mestima.

"U skladu s tim, preduzete su sve protivepidemijske mere i u porodicama obolelih se insistira na povećanju higijenskih mera da bi se sprečio kontaktni prenos bolesti na druge osobe", istakao je Milosavljević.

Milosavljević je podsetio da je u Beogradu od januara do oktobra ove godine od žutice obolelo 117 osoba, najviše u letnjim mesecima - njih 60, kao i da je svaka od tih epidemičnih situacija podrazumevala oko pet obolelih.

On je naglasio da država svake godine u budžetu ima programe od opšteg interesa koji podrazumevaju zaštitu od zaraznih bolesti.

Milosavljević je takođe rekao da je u Srbiji od 2002. do 2006. godine od hepatitisa A obolelo između 440 i 1.140 osoba.

Prema rečima Milosavljevića, žutica tipa A počinje iznenada, povišenom temperaturom, mučninom, slabošću, nastaje tamnija mokraća i žuto obojena koža, a uzročnik je crevni virus.

On je naglasio da su putevi prenošenja direktan kontakt, što znači da oboleli čovek, ukoliko ne opere ruke posle vršenja velike nužde, svojim rukama kontaktno može drugome da prenese bolest i to obično članu porodice ili nekome sa kim je u kolektivu.

"Mere prevencije su edukacija stanovništva o svakodnevnom upražnjavanju dobrih higijenskih navika, a to podrazumeva pranje ruku sapunom i higijenski ispravnom vodom posle svake upotrebe toaleta, pre i tokom pripremanja hrana i pre konzumiranja namirnica", rekao je Milosavljević.

Prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, mere suzbijanja epidemije podrazumevaju obavezno prijavljivanje svih obolelih osoba i dezinfekciju tokom trajanja bolesti, kazao je on i dodao da je tokom lečenja dovoljna kućna izolacija, dok se bolničkom lečenju pribegava ukoliko ne postoje odgovarajući higijenski uslovi za kućni smeštaj.