Dogovor, pa zakoni, pa izbori

Za B92 je potvrđeno samo da je Ministarstvo odbrane završilo svoj posao i Vladi na usvajanje uputilo zakone o odbrani i vojsci. Za održavanje predsedničkih izbora, o kojima se u poslednje vreme najglasnije govori, neophodno je, međutim, usvojiti i zakon o predsedniku Republike.

O sudbini tog zakona stara se direktor Vladinog Sekretarijata za zakonodavstvo, bivši član JUL-a, sada funkcioner Demokratske stranke Srbije, Zoran Balinovac.

Predsednik parlamenta Oliver Dulić izjavio je da je pre dve nedelje ministrima uputio pismo kojim ih podseća da su dužni da pošalju u skupštinsku proceduru zakone na koje obavezuje Ustavni zakon.

On je od Vlade tražio i informaciju dokle se stiglo s pisanjem ključnih zakona. Kakvi će odgovori na to pitanje stići, za sada je teško proceniti.

Državni sekretar u Ministarstvu odbrane Igor Jovičić kaže da je to ministarstvo uradilo sve kako bi zakoni za koje su oni nadležni što pre bili u Skupštini. "U ovom momentu, zakoni su na mišljenju kod ministarstava Vlade, što je jedna od formalnih faza procedure", kaže on.

"Mi čekamo do 18. oktobra da ta mišljenja stignu u Ministarstvo i da onda, vezano za moguće primedbe i sugestije, usaglasimo određene pravne institute i uputimo konačno nacrte zakona na utvrđivanje predloga zakona u dalju proceduru", kaže on.

Razgovori u vladajućoj koalicije o raspisivanju izbora su u toku, tvrde šefice poslaničkih klubova Demokratske stranke i G17 plus u Skupštini Srbije, ali nisu mogle da kažu ko s kim i kada razgovara.

Suzana Grubješić, iz G17 plus, kaže da su na stolu opcije izmene Ustavnog zakona i opcija odlaganja izbora ili raspisivanje izbora do kraja godine.

"Svakako, Ustavni zakon ne treba kršiti. To je opcija za koju se mi zalažemo. Ili ćemo ga poštovati ili ćemo ga menjati. Sve je stvar dogovora koalicionih partnera", kaže ona.

Prema predlogu DS-a, predsednički izbori bi trebalo da budu održani 9. decembra, samo dan pre no što trojka Kontakt grupe za Kosovo podnese izveštaj generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija.

Iz DSS-a je ponovljeno da je očuvanje teritorijalne celovitosti države pitanje starije od svih ostalih. Identičan stav ima Srpska radikalna strana.

Međutim, za razliku od tzv. narodnjačkog bloka, lider radikala Tomislav Nikolić poziva Vladu da što pre Skupštini dostavi zakone koje Ustav navodi kao neophodne za usvajanje do kraja godine.

"Nije u redu da održimo izbore do kraja godine. Mislim da se to ni fizički ne bi stiglo, a zbog Kosova nije ni moralno. Ali, ako Oliver Dulić raspiše izbore, mislim da smo veoma blizu toga da ponovimo svoj stav, a to je učestvovanje na izborima", kaže on.

Da bi predsednički izbori bili raspisani i održani do kraja godine, Skupština što pre mora da usvoji zakone o položaju i izboru predsednika, odbrani i vojsci. Lista neophodnih zakona je još duža ako bi istovremeno bili održani predsednički i lokalni izbori.

"DS neće insistirati"

Novinar NIN-a Dragan Bujošević kaže da većina koju ima DS u Vladi može da izgura da ti zakoni uskoro budu usvojeni. Bujošević, međutim, ne veruje da će demokrate mnogo insistirati kod svojih koalicionih partnera da izbori budu do kraja godine.

"To ne odgovara mentalnom sklopu DS-a. Boris Tadić sve vreme hoće da pokaže da je on čovek kompromisa i da on sa svima sarađuje i oni misle da je ključan razlog upravo u toj njegovoj toleranciji i popustljivosti", smatra on.

"On je častio Koštunicu, koji je izgubio izbore premijerskim mestom, i time je pokazao tu svoju širinu. Time je pokazao da nije alav na vlast i da je njemu važan interes Srbije, a ne njegova moć ili stranka", kaže Bujošević.

"Ako se i dalje bude tako ponašao, onda oni neće iznuditi izbore. Onda će im izbore raspisati Koštunica, kad on to bude hteo", kaže on.

Za ispunjenje bilo čijih želja, koje se ne poklapaju sa odredbama Ustavnog zakona, neophodno je u parlamentu obezbediti dvotrećinsku podršku.

"O izborima će odlučiti koalicija"

U međuvremenu, lider Nove Srbije Velimir Ilić ponavlja svoje očekivanje da se izbori raspišu nakon rešavanja statusa Kosova.

Na podsećanje na izjavu predsednika Srbije i lidera Demokratske stranke Borisa Tadića da će predsednički, lokalni i pokrajinski izbori biti raspisani u skladu sa Ustavom i Ustavnim zakonom, Ilić je rekao: "Videćemo kako će to biti, ipak je to o čemu će se odlučiti na koalicionom sastanku."

Istovremeno, potpredsednik DSS-a Aleksandar Popović izjavio je da ne veruje da Vlada može doći u ozbiljnu krizu zbog razlika među partnerima oko izbornog kalendara.

Moguće je naći rešenje za održavanje predsedničkih i lokalnih izbora poštujući Ustavni zakon, ali imajući u vidu i činjenicu da se Srbija trenutno nalazi u borbi za sopstveni opstanak i uzimajući u obzir vrhovne državne i nacionalne interese, smatra Popović.

On je za Večernje novosti kazao da je potrebno usvojiti čitav niz zakona i da je to tehnički preduslov za održavanje izbora.

Potpredsednica G17 plus Ivana Dulić-Marković kaže da je ta stranka za to da se predsednički izbori održe do kraja godine, a da se što pre raspišu i lokalni i pokrajinski izbori.

"Sve je stvar koalicionog dogovora", rekla je Ivana Dulić-Marković u emisiji Poligraf.

Prema njenim rečima, stranka G17 plus nije dosad dobila nikakvu ponudu koalicionih partnera u vezi sa održavanjem izbora. Ona je dodala da je postalo uobičajeno da dve stranke, DS i DSS, tek kada se međusobno dogovore, o tome obaveste i G17 plus.

Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović izjavio je da LDP želi izbore na svim nivoima jer se Vlada Srbije pokazala u prvih pet meseci kao nesposobna i neefikasna.

"Izbori su za nas prilika za promene i pored predsedničkih, pokrajinskih i lokalnih izbora koje nalaže Ustavni zakon, želimo parlamentarne izbore jer je očigledno da ni posle pet meseci ova vlada nema ni viziju, ni sposobost ni način da promeni neefikasnost", rekao je Jovanović.

"Ne možemo podržati ideju kršenja Ustavnog zakona, a prolongiranje ustavnih rokova smatramo nesposobnošću, za koju nema opravdanja", kaže on.