Ekološka incijativa Srbije

U Centru Sava, tokom drugog dana međunarodne konferencije "Životna sredina za Evropu", okupljeni ministri naveli su da je ta ideja prihvatljiva svima u regionu jugoistočne Evrope. Osim što svi učesnici ističu da životna sredina ne poznaje granice, u pitanju je i dobijanje međunarodnih fondova za takve projekte.

Posledice klimatskih promena je pitanje koje zahteva udruženu akciju na regionalnom nivou, pa je zato pokrenuta beogradska inicijativa o unapređenju saradnje u jugoistočnoj Evropi u oblasti promene klime.

Ministar zaštite životne sredine Saša Dragin kaže da bi takav centar trebalo da bude uspostavljen u sastavu Republičkog hidrometeorološkog zavoda, koji raspolaže potrebnom infrastrukturom.

Njegov osnovni zadatak bio bi podizanje kapaciteta vladinih, naučnih i nevladinih organizacija i drugih institucija u zemljama regiona da se na stručan način bave problemom klime.

Inicijativa podrazumeva i zajednički rad zemalja jugoistočne Evrope na izradi akcionog plana za klimatske promene, kao i uspostavljanje partnerskih odnosa sa svim važnim institucijama u regionu i u svetu.

Prema najnovijim procenama regionalnih promena klime u jugoistočnoj Evropi, gde pripada i Srbija, očekuje se nastavak trenda porasta temperature vazduha i isparavanja, kao i smanjenje broja dana sa snegom i snežnim pokrivačem.

Očekuje se smanjenje padavina u toploj polovini godine, praćeno smanjenjem vlažnosti zemljišta i raspoloživosti vodnih resursa, kao i da globalno prosečno zagrevanje prizemne atmosfere na kraju 21. veka u poređenju sa 2000. godinom bude između 1,8 i četiri stepena, a rast temperature u Evropi biće veći od rasta na globalnom nivou.

Dragin je istakao da je prosečna temperatura u 20. veku povećana za 1,5 stepeni, kao posledica efekta "staklene bašte", izazvanog ljudskim aktivnostima.

Generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije Mišel Žaro rekao je da ta organizacija podržava beogradsku inicijativu, ističući da bi regionalni centar za praćenje klime trebalo da radi na razmeni informacija i usavršavanju i obrazovanju kadrova.

Ministar životne sredine Italije Alfonso Pekoraro Skanio kazao je da "više nema sumnje da se klima menja" i naveo da je veoma zabrinjavajuć rast temperature, koji utiče i na zagrevanje Sredozemnog mora.

Važna regionalna inicijativa

Drugi dan najveće konferencije u Beogradu od samita Nesvrstanih počeo je sadnjom drveća u Parku prijateljstva, gde su javore nekada sadili i lideri iz Titovog doba. Od tog vremena do sada, i svet i Srbija znatno su postali zagađeniji.

Iako izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu beleži izvestan napredak Srbije i regiona u odnosu na protekle godine, Srbija je i dalje daleko od zapadne Evrope, naročito po pitanju pijaće vode, otpadnih voda i upravljanja otpadom, kako industrijskim, tako i kućnim.

Srbija je postigla značajan napredak u zaštiti životne sredine, ali pred njom je još ozbiljnih izazova, navodi se u izveštaju Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) o stanju životne sredine Srbije, koji je danas predstavljen.

"U regionu postoji jaka naučna i tehnička osnova. Imate dosta znanja kako da uradite stvari, a to često nije u pitanju, već organizaciono znanje i finansije", kaže Dejvid Staners, šef programa Evropske agencije za životnu sredinu.

"Morate da primenite tehničko znanje i, sa dobrom organizacijom i investicijama, mislim da možete da rešite te probleme", kaže on.

Ministar Saša Dragin kaže da Srbiju očekuje puno posla, pre svega u donošenju zakona i ratifikaciji međunarodnih sporazuma, iz kojih će proisteći i praktične promene.

"Moramo da jačamo kapacitete našeg ministarstva. Jer zakoni su samo mrtvo slovo na papiru ukoliko se ne primenjuju", kaže on.

"Iz tog razloga smo pojačali inspekcijske kontrole. Uveli smo i preventivne kontrole zagađivača, jer mi ne želimo da zatvaramo firme i da ljudi ostaju bez posla", kaže on.

"Mi želimo da ukažemo na probleme da bi te firme unapredile svoju proizvodnju i na taj način obezbedile svoj nesmetani rad i da ne zagađuju životnu sredinu", kaže on.

U Evropskoj agenciji za životnu sredinu ističu i da bi regionalna saradnja bila dobra ideja.

Sa time se slažu i resorni ministri iz država u okruženju, naročito onih koji su nekada bile deo iste države Jugoslavije i koji su podržali osnivanje podregionalnog centra za praćenje klimatskih promena i spremni su na regionalnu saradnju.

"Zaštita okoliša nema baš vremena previše i moramo o tome početi razmišljati", kaže Nikola Ružinski, državni sekretar u hrvatskom ministarstvu za životnu sredinu.

"Ako to ispustimo, dan kasnije uradimo, onda nismo uradili ništa. Nas će zaobići sve finansijske institucije, sva finansijska sredstva će se preseliti na zemlje Kavkaza i Zakavkazja", kaže Sonja Lipitkova, zamenica ministra životne sredine Makedonije.

Napredak, ali nedovoljan

Ministri zaštite životne sredine Srbije i Crne Gore predstavili su i izveštaje koje je pripremila ekonomska komisija Ujedinjenih nacija. Srbija mora da radi ne samo na donošenju zakona, već i na podizanju svesti javnosti, zaključak je izveštaja.

Ministar ekologije Saša Dragin kaže i da su velika materijalna sredstva usmerena na rešavanje industrijskih "crnih tačaka" u Srbiji.

Na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljen "Drugi pregled stanja životne sedine u Srbiji", zaključeno je da se ekonomski kontekst za vođenje programske politike u toj oblasti značajno poboljšao, ali da naša zemlja mora još mnogo da uradi, posebno na sprovođenju politike zaštite.

Vlada će, prema rečima Dragina, uvesti strateške promene i u ostala ministarstva, kako bi se zahtevi za očuvanjem životne sredine uvrstili i u njihove politike.

U pregledu je navodeno da je Srbija izradila potpuno novi set zakona i strategiju u oblasti životne sredine, ali da je sada potrebno sprovoditi ih.

Nedostaju, međutim, instrumenti za njihovo aktiviranje, zakonodavstvo je složeno, iscepkano i rasuto, a nema odredbe za utvrđivanje obavezujućih instrumenata po ministarstvima.

Srbija nema strategiju za približavanje zakonodavstvu EU, što komplikuje uvođenje novih zakona, a slaba je i njihova primena usled slabog monitoringa, odstupanja u standardima, niskog nivoa svesti i usklađenosti sa zakonom, navedeno je u pregledu.

Izrada Drugog pregleda stanja životne sredine u Srbiji počela je maja 2006. godine, a na njoj su radili eksperti iz Češke, Nemačke i Italije, kao i stručnjaci iz sekretarijata evropske Agencije za zaštitu životne sredine i Ekonomske komije UN za Evropu.

Na Šestoj ministarskoj konferenciji učestvuju ministri i predstavnici ministarstava zaduženi za zaštitu životne sredine iz više od 50 zemalja, međunarodnih organizacija, više od 200 nevladinih organizacija i mnogobrojni domaći i strani mediji.

Prva ministarska konferencija u okviru procesa "Životna sredina za Evropu" održana je 1991. godine u zamku Dobris, u tadašnjoj Čehoslovačkoj.

Podrška Svetske banke strategiji održivog razvoja

Potpredsednik Svetska banke Šigeo Kacu nagovestio je danas mogućnost da ta međunarodna finansijska organizacija podrži sprovođenje Strategije održivog razvoja Vlade Srbije i ukazao da će saradnja na tom polju biti zasnovana na partnerskom odnosu.

Usvajanje Strategije je za februar 2008. godine najavio potpredsednik Božidar Đelić.

U obraćanju novinarima, u toku održavanja konferencije "Životna sredina za Evropu", Kacu je podsetio da je Svetska banka u Srbiji pomogla nekoliko projekata u oblasti održavog razvoja i zaštite životne sredine.

On je podsetio da su to bili projekti zamene kotlova za toplu vodu i efikasnije zagrevanje bolničkih prostorija u Kliničkom centru u Beogradu, poboljšanje energetske efikasnosti u domovima zdravlja i školama u Srbiji, sa oko 11 miliona dolara, i napomenuo da će u njih biti potrebno investirati još oko 30 miliona dolara.

Na globalnom nivou, Svetska banka je u fiskalnoj 2007. godini investirala oko 38 milijardi dolara u razne projekte, od čega u projekte održivog razvoja i zaštitu životne sredine za region Istočne Evrope i Centralne Azije oko 3,5 milijardi dolara, naveo je Kacu.

Šef beogradske kancelarije Svetske banke Sajmon Grej napomenuo je da je Vlada Srbije tražila podršku Svetske banke za realizaciju Strategije održivog razvoja i ukazao da Srbiji predstoji rešavanje koncepta zaštite životne sredine, kao sastavnog dela pregovora o stabilizaciji i pridruživanju EU.

Sajmon je napomenuo da je region Balkana bio nekoliko puta izložen ekstremnim ekološkim situacijama (požari u Grčkoj, poplave u Mađarskoj, Srbiji i Rumuniji), a za rešavanje tih problema potrebna ja infrastruktura i novac za njihovu izgradnju, gde Svetska banka može dati svoj doprinos.

Ocenjujući da je Srbije u proteklim godinama ostvarivala zavidan ekonomski rast, Sajmon je ukazao da Vlada Srbije mora da vodi računa i o ravnomernom regionalnom razvoju, i o najugroženijim socijalnim kategorijama stanovništva, da bi taj ekonomski rast svi ravnomerno osetili.