Zagrevanje za drugu rundu

To je juče potvrdio i savetnik premijera Srbije Aleksandar Simić. Druga runda direktnih pregovora delegacija Beograda i Prištine o statusu Kosova, uz posredovanje trojke Kontakt grupe, održaće se 14. oktobra u Savetu ministara Evropske unije u Briselu. Savet ministara EU navodi da će taj sastanak pružiti priliku da dve strane nastave da izlažu svoje predloge i na temelju toga pokrenu raspravu.

Beograd će predstavljati delegacija koju će predvoditi ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić.

Prištinu će na pregovorima u Briselu predstavljati pregovarački tim u kom su prištinski zvaničnici i lideri partija Albanaca, odlučeno je na današnjem sastanku tima. Tim predvode predsednik i premijer Fatmir Sejdiu i Agim Čeku, a u njemu su i lideri opozicije Hašim Tači i Veton Suroi.

Portparol tima Skender Hiseni rekao je da se u zvaničnoj pozivnici ne navodi dnevni red. "U pozivnici se kaže da će strane nastaviti da predstavljaju svoje stavove", rekao je Hiseni.

"Kosovska strana će nastaviti predstavljanje svog memoranduma o dobrosusedskim odnosima Kosova i Srbije kao nezaviznih zemalja. Lako je reći da sa ovog sastanka ne treba očekivati ništa posebno", kaže on.

"Zašto? Zato što postoji odsustvo ozbiljnosti na beogradskoj strani. Mi smo proces shvatili ozbiljno jer se tiče Kosova, njegovih stanovnika i njihove nezavisnosti. Odluke nećemo zasnivati na odlukama koje se donose u Beogradu. Njihova je stvar ko će ih zastupati u Briselu", kaže on.

Po povratku iz Londona, pregovarački tim Prištine saopštio je da je u razgovorima sa zvaničnicima Velike Britanije potvrđen ranije poznat stav te zemlje o ubrzavanju procesa pregovaranja.

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu izjavio je novinarima nakon povratka pregovaračke delegacije iz posete Londonu da su susreti sa najvišim britanskim zvaničnicima imali posebnu političku težinu zbog toga što je Velika Britanija potvrdila privrženost dosadašnjim stavovima te zemlje o Kosovu.

"Zajednički stav, ali i zahtev iz ovih susreta je bio da se ubrza statusni proces", rekao je Sejdiu.

Član pregovaračkog tima Veton Suroi rekao je da su bila važna dva pitanja koja su proistekla iz susreta sa britanskim zvaničnicima.

Prvo pitanje se, prema Suroiu, odnosi na saglasnost da albanska strana treba da nastavi sa ozbiljnim angažovanjem u statusnom procesu koji treba da se okonča 10. decembra. Ova ozbiljnost očekuje se i od Beograda, rekao je Suroi.

"Drugo pitanje odnosi se na zajednički stav oko načina na koji će biti priveden kraju statusni proces. To znači da ne može više biti odlaganja i da ne dolaze u obzir novi pregovarački proces ili nove alternative za status", rekao je Suroi.

Nekoliko sati pre povratka kosovskih pregovarača u Prištini Udruženje studenata prištinskog univerziteta organizovalo je mirovni marš oko 300 studenata u prilog nezavisnosti Kosova i protiv daljeg odlaganja pregovora o statusu. Studenti su najavili da će nastaviti sa protestima.

Vlada je nakon studentskog protesta, kako je saopštio portparol Avni Arifi, zaključila da se studentski zahtevi u velikoj meri poklapaju sa zahtevima kosovskih institucija. "Nema više odlaganja i nema više razloga da se organizuju novi pregovori", rekao je Arifi.

"Proglašenje nezavisnosti samo uz podršku velikih sila"

Politički analitičar iz Prištine Škeljzen Malići ocenio je da će Kosovo proglasiti nezavisnost nakon 10. decembra, ukoliko bude imalo podršku važnih međunarodnih faktora.

Malići je za novosadski Dnevnik rekao da su pozicije Beograda i Prištine toliko udaljene da je teško očekivati bilo kakav kompromis u pregovorima.

Ocenio je da je, u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, "realno" očekivati i da kontrareakcija Srba sa severa Kosova bude "žestoka", do te mere da i oni proglase "nekakvu nezavisnost".

"U takvim uslovima, nažalost, postoji opasnost da dođe i do konflikta. Ipak, Kosovo je pod toliko snažnom kontrolom međunarodnih snaga da oni neće dozvoliti da budu iznenađeni kao u martu 2004. godine", ocenio je Malići.

Prema njegovim rečima, za samu Srbiju bi eventualna vojno-policijska intervencija na severu Kosova predstavljala veoma tešku odluku, jer bi time sebe dovela u situaciju da se ponovo konfrontira s NATO-om.