Konsultacije SB UN o Kosovu

Predstavnici SAD i Rusije su u izjavi novinarima ocenili današnje konsultacije dobrim, ali kad je reč o procesu rešavanja statusa Kosova izneli su poznate stavove svojih vlada. Američki ambasador u UN Zalmaj Halilzad kaže da bi "najbolji ishod bio da dve strane postignu sporazum", ali je ukazao da "vreme ističe" i da proces rešavanja kosovskog pitanja treba da bude "uskoro priveden kraju".

Halilzad je podsetio da je mandat "trojke" do 10. decembra i da je najbolji ishod da dve strane dođu do sporazuma, ali i upozorio na moguću destabilizaciju u slučaju odlaganja rešenja kako u NATO-u, UN, regionu, tako i u Evropi, ističući da "oba entiteta pripadaju Evropi i da treba da imaju evropsku perspektivu".

Ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin pozvao je međunarodnu zajednicu i Beograd i Prištinu da se usredsrede na postizanje dogovornog rešenja jer bi svako drugo izazvalo nestabilnost na Kosovu, u regionu i u svetu.

"Mislimo da je bio dobar početak, tri predstavnika rade zajedno, dobar je kontakt među stranama. Prvi sastanak je pokazao neke indikacije o napretku, srpska strana veoma kreativno razmišlja", rekao je Čurkin i ocenio da je moguće postići dogovorno rešenje ako se međunarodna zajednica na to zaista usredsredi.

"Naš poziv je snažan u pravcu dogovornog rešenja", rekao je Čurkin i ukazao da su "ostali scenariji neprihvatljivi" i da "bilo kakva jednostrana odluka neće nikud voditi, neće biti stabilnosti na Kosovu, u regionu i svetu".

Čurkin je, međutim, ukazao da "nema dovoljno jedinstvene poruke međunarodne zajednice" u tom smislu, navodeći da postoje izjave koje ukazuju da je ishod pregovora unapred utvrđen, a neke zemlje govore da je nezavisnost Kosova neizbežna.

On je podsetio da sadašnji pregovori traju do 10. decembra, nakon čega će Kontakt grupa podneti izveštaj generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu, koji će obavestiti Savet bezbednosti UN. Nakon toga, očekuje se rasprava u Savetu bezbednosti UN i odluka o tome kako nastaviti.

Kada je reč o mandatu "trojke", Čurkin je naveo da postoji više mogućnosti da taj mandat bude produžen, da dobije drugi mandat ili da pregovori budu nastavljeni u drugom obliku.

Ban i Riker: Situacija na Kosovu "rovita"

Tokom konsultacija razmatrani su izveštaji generalnog sekretara UN Ban Ki Muna i njegovog specijalnog izaslanika za Kosovo Joahima Rikera.

Oni su, u suštini, upozorili ambasadore država članica Saveta bezbednosti da je situacija na Kosovu "rovita", najviše zbog izraženog nezadovoljstva Albanaca odugovlačenjem rešavanja budućeg statusa.

"Sveukupna bezbednosna situacija ostaje mirna na površini, sa relativno malo protesta i smanjenim brojem nasilnih incidenata. Ipak, postoji primetna, ali prikrivena napetost, koja je proizvod razočaranja naroda Kosova odugovlačenjem statusnog procesa", navodi se u Banovom izveštaju.

Generalni sekretar UN je, takođe, upozorio na vandalizam usmeren protiv kulturno-istorijskih spomenika, otkrivanje skrovišta naoružanja tzv. Albanske nacionalne armije, te mali broj srpskih izbeglica kojima je omogućen povratak.

Ban je, još jednom, ukazao i na "minimalno" učešće kosovskih Srba u pokrajinskim institucijama, naglašavajući da je Srpsko nacionalno veće severnog Kosova još jednom najavilo bojkot predstojećih izbora.

Novi izveštaj šefa UNMIK-a, za razliku od Banovog izveštaja, bavi se isključivo egzaktnim pokazateljima stanja u ključnim oblastima kosovskog društva.

U redovnom tromesečenom izveštaju, Riker navodi da su prištinske institucije, paralelno sa pregovorima o statusu Pokrajine, nastavile proces ispunjavanja standarda koje im je zadala međunarodna zajednica, a da je bezbednosna situacija u Pokrajini "stabilna, ali krhka".

Išinger: Odnos, pa formule

Volfgang Išinger (Beta)

Volfgang Išinger kaže da najpre treba ostvariti smislen odnos Beograd-Priština, pa tek potom izneti formulu za status.

Predstavnik Evropske unije u posredničkoj trojci za Kosovo izjavio je za Kelniše rundšau da je smisao napora "trojke" da između Beograda i Prištine bude najpre ostvaren "smislen odnos" u okviru kompromisa, za kojim treba da usledi razgovor o "onom najvažnijem". "Tek potom, sasvim na kraju, treba da bude izneta nekakva formula za status Kosova", rekao je Išinger.

"Nemojte da se 'ukočimo' na 'formulama'... To može da zavede na pogrešne staze. Mi želimo da u tom delu Evrope stvorimo situaciju u kojoj susedi mogu da zajedno žive i u kojoj granice treba da izgube smisao", izjavio je Išinger odgovarajući na pitanje šta misli o različitim javno iznetim "formulama" za budući status Kosova, od nezavisnosti preko konfederacije do autonomije u okviru Srbije.

Da li će biti konferencije o Kosovu

Izvor u EU kaže da nema predloga o održavanju međunarodne konferencije o statusu Kosova, kako je izjavio Volfgang Išinger.

Jedan neimenovani zvaničnik Evropske unije upućen u pregovore o Kosovu, izjavio je Beti da je član međunarodne trojke za pregovore o Kosovu Volfgang Išinger predložio da sastanci delegacija Beograda i Prištine budu češći i duži, a ne da se ide na međunarodnu konferenciju.

"Išinger je izneo zamisao da se, na temelju sažetih zajedničkih elemenata dosadašnje rasprave, održi jedan susret od dva-tri dana na kraju procesa, ali nije govorio o održavanju neke međunarodne konferencije o Kosovu", objasnio je taj zvaničnik.

On dodaje da je to samo mogućnost koja veoma zavisi od volje srpske i albanske strane, a da nije bilo pomena o održavanju neke nove dejtonske ili konferencije nalik onoj u Rambujeu.

On je rekao i da je to jasno kad se pažljivo pročita šta je Išinger izjavio.

Isti zvaničnik je posebno ukazao na stav Išingera da sada, posle sastanaka u Njujorku i Londonu, počinje nova faza u pregovorima i da se sa faze ispitivanja prelazi na nešto za šta se on nada da će biti istinski pregovori.

Zato će i "trojka" biti znatno aktivnija i neće samo čekati na sugestije dve strane.

"To nije ništa novo, ni posebno, jer su se već odavno čule zamisli da bi bilo dobro da se delegacije Beograda i Prištine, uz posredovanje 'trojke', sastaju neposredno i duže, umesto na nekoliko sati, kao do sada", rekao je isti izvor.

On je rekao da ne vidi "razloge da takve osnažene, produžene susrete, na obostranu korist, ne prihvate i dve strane, pod uslovom da i 'trojka' ponudi dovoljno uverljivih dokaza i elemenata o napretku koji dotad bude ostvaren". "Ako napretka ne bi bilo, onda ne bi bilo ni takvog završnog dužeg sastanka, 'konferencije'", ocenio je zvaničnik EU.

Podsetimo, povodom izjave Volfganga Išingera o mogućoj međunarodnoj konferenciji o Kosovu, predsednik Srbije je novinarima rekao da je pregovarački proces o statusu Kosova počeo u Ujedinjenim nacijama i Savetu bezbednosti i da konferencija mora da ima pravni krov UN.

"Pregovarački proces, ako se odvija u okviru SB UN, prihvatljiv je za Srbiju. Modalitet pregovaračkog procesa određuju i Beograd i Priština, ali i međunarodni činioci. Još jednom naglašavam da je SB UN jedina krovna struktura ispod koje može, na međunarodno legitiman, zakonit i pravni način, da se odvija ovaj pregovarački proces", dodao je Tadić.