Dvojno državljanstvo za Mađare

Prema rečima predsednika Srbije Borisa Tadića, Srbija podržava ideju dvojnog državljanstva jer smatra da je to dobar put ka relativiziranju granica i tešnjem povezivanju pripadnika iste nacije. Tadić je rekao kako u ovom delu Evrope narodi žive zajedno, a da je zajednička evropska kulturna politika veoma bitna, odnosno da sve prepreke ka njenom ostvarivanju treba rušiti.

"Treba otvarati mogućnost saradnje građanima Srbije i Mađarske, a moramo naći rešenje i da naši građani, pripadnici mađarske etničke zajednice u Srbiji, imaju najjednostavnije mogućnosti da putuju u Mađarsku", rekao je Tadić posle sastanka u Subotici.

On smatra da to treba da bude princip primenjen i u drugim regionalnim državama. "I na neki način i granice bi bile relativizovane. Ljudima bi bilo omogućeno da putuju sa jedne i sa druge strane granice. Na isti način ostvarivala bi se značajna i celovita kulturna politika", kaže Tadić.

Predsednik Mađarske Laslo Šoljom zadovoljan je zbog saglasja oko pitanja dvojnog državljanstva za vojvođanske Mađare. "Tadić me je informisao da je ovde već pokrenut proces u zakonodavstvu, odnosno da je u skupštinskoj proceduri", izjavio je Šoljom.

On kaže i da je uvek podržavao rešenje dvojnog državljanstva. "Međutim, naravno da će o tome odlučiti mađarsko zakonodavstvo", rekao je Šoljom.

Šoljom je rekao i da je zadovoljan Tadićevim slaganjem s principom kulturnog jedinstva nacije, bez obzira na to u kojoj državi pripadnici te nacije žive.

Tadić se zahvalio Mađarskoj zbog principijelnog stava o pitanju Kosova.

Tribina o dvojnom državljanstvu

Srbija ima pravo i dužna je da brine o Srbima izvan svojih granica i zato treba što pre da izvrši izmene zakona koje će im omogućiti da dobiju dvojno državljanstvo, ocenjeno je na tribini Tanjuga.

U raspravi na temu "Dvojno državljanstvo: kako i zašto", naučni saradnik Instituta za evropske studije Miša Đurković ocenio je da Srbija mora da pokaže odlučnost u zaštiti Srba van matice i uvede dvojno državljanstvo nezavisno od drugih država, tim pre što je sticajem političkih okolnosti, nasilnim cepanjem SFRJ, dva miliona Srba protiv svoje volje ostalo van granica Srbije.

U Crnoj Gori 32 odsto Srba nema nikakav status, izloženi su diskriminaciji i zatiranju nacionalnog identiteta, a s velikim problemima Srbi su suočeni i u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Makedoniji, kaže on.

Miloš Stojković iz beogradskog Centra za ljudska prava je rekao da jednostrano uvođenje dvojnog državljanstva nije dobro jer se može tumačiti i kao uplitanje u stvari druge države. On kaže da Srbija ima mnogo razloga i interes da štiti prava Srba van zemlje, ali smatra da to treba rešavati u dogovoru dve države.

Dvojno državljanstvo ima prednosti, ali se postavlja i pitanje njegove ekonomske celishodnosti, rekao je Stojković i naveo da se time otvaraju pitanja plaćanja poreza, služenja vojnog roka i učešća na izborima.

Prema njegovom mišljenju, zaštitu prava Srba u drugim zemljama treba bazirati na međunarodnim zakonima i institucijama za zaštitu prava nacionalnih manjina i na osnovu građanskih prava i sloboda.