Vlada protiv učešća na izborima

U saopštenju izdatom nakon sednice kaže se da Vlada Srbije smatra da ni posle osam godina, od kada je uvedena misija UN na Kosovu i Metohiji, nisu obezbeđeni elementarni uslovi za bezbedan i slobodan život Srba i nealbanaca u Pokrajini.

"Posle detaljno obavljenih razgovora sa predsednikom Republike Borisom Tadićem, koji u potpunosti zastupa isti stav kao i Vlada Srbije, na današnjoj sednici Vlada Srbije je donela odluku da uputi preporuku Srbima da ne učestvuju na raspisanim pokrajinskim izborima", kaže se u saopštenju.

Međutim, rok za prijavljivanje za te izbore već je istekao noćas u ponoć. Osim nesaopštavanja stava o izborima, Beograd ne otkriva ni detalje oko predstojećih pregovora u Londonu. S druge strane, Priština je već obelodanila svoj predlog o dobrosusedskim odnosima Srbije i Kosova.

Stav Beograda oko kosovskih izbora već je naznačen u delu koji se odnosi na parlamentarne izbore, jer je, nakon Ministarstva za Kosovo i predsednik Tadić nagovestio da je odgovor na to pitanje negativan.

Mogućnost koja je ostala otvorena jesu lokalni izbori koji su neke od srpskih partija na Kosovu i podstakle da se prijave za izbore. Za učešće na kosovskim parlamentarnim i lokalnim izborima prijavilo se 29 političkih partija i građanskih inicijativa, a kosovski Srbi predali su četiri liste za učešće na izborima.

To su učinili Savez nezavisnih socijaldemokrata Kosova i Metohije i tri građanske inicijative - Multietnički savet Plemetina, Pokret za Kosovo i Metohiju i Građanska inicijativa za Novo Brdo.

U poređenju s ranijim izborima, učešće ili neučešće Srba na izborima nema onu političku težinu na Kosovu koju je, na primer, imalo pred prve izbore 2001. godine.

Osim izbora, ono što sledi jesu razgovori Beograda i Prištine i to prvo u Londonu. Ti sastanci su, što se tiče Beograda, konsultativni i tim će biti nastavljeni razgovori započeti u Beču o statusnom predlogu.

U Ministarstvu za Kosovo i Metohiju rečeno je za B92 i da je Beograd pripremio dodatna objašnjenja svog predloga budućeg statusa Kosova koji će biti detaljno razložen po segmentima, odnosno nadležnostima, odnosima Beograda i Prištine, sa akcentom na otvorenosti platforme Beograda za dogovor u cilju nalaženja kompromisnog i trajnog rešenja budućeg statusa.

S druge strane, kosovski Albanci pripremaju memorandum o budućim odnosima sa Srbijom. Predsednik Kosova Fatmir Sejdiju rekao je da će ceo tim potpisati taj dokument i predati ga posredničkoj trojci.

"Privodimo kraju rad na izradi dokumenta o tome. On ima prirodu ugovora ili sporazuma o dobrosusedstvu u kojem su izneseni važni elementi i teme koji se tiču budućih odnosa, poput razjašnjavanja sudbine nestalih, procesa povratka izbeglica, aspekta slobode kretanja građana i druga pitanja koja su na suštinski način tretirana u Ahtisarijevom paketu”,kazao je Sejdiju.

Na ovaj dokument Beograd odgovora stavom da kosovski Albanci, umesto da razmotre ponudu Beograda o suštinskoj autonomiji, i dalje instistiraju na obećanju o nezavisnosti Kosova koje su dobili pre osam godina.

"Beograd je svestan da Priština neće biti konstruktivna strana na narednom sastanku u Londonu, da će i dalje insistirati na nezavisnosti Kosova kao jedinom rešenju, te da će skretati pažnju sa pregovaračkog procesa na teme koje nisu i ne mogu biti deo tog procesa", rečeno je za B92 u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju.

Ivanović: Preporuka da se ne izađe na izbore loša

Oliver Ivanoviæ (Dnevnik)

Predsednik Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović ocenio je da nije fer preporuka državnog vrha da Srbi ne izađu na izbore na Kosovu.

Ivanović je u emisiji Kažiprst Radija B92 rekao da Srbi na Kosovu takvu poruku ne razumeju i da je neophodno da im premijer i predsednik Srbije, Vojislav Koštunica i Boris Tadić, kao i zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić, jasno kažu da li treba da izađu na izbore.

On je rekao da Srpska lista nije donela konačnu odluku o izlasku na izbore, već će sačekati još pet dana na stav Vlade Srbije i na konsultacije o tome.

Prema njegovim rečima, ako Srbima bude rečeno da ne izađu na kosovske izbore, to će značiti njihov odlazak sa Kosova i to pre nego što uopšte bude rešen konačni status pokrajine.

"Loša je preporuka da Srbi ne učestvuju na izborima jer to znači da treba da se spakuju i odu", rekao je Ivanović.

Kako je dodao, jedina je šansa da se iskoriste "tehničke mogućnosti" postojećih lista i da se Srbi dobro organizuju i nastupe na izborima.

Mrzovoljne poruke Beograda

Komentator NIN-a Stevan Nikšić ocenio je za B92 da Beograd time što ne saopštava stav oko učešća kosovskih Srba na izborima šalje mrzovoljne poruke i ponavlja greške iz prošlosti. Nikšić navodi i da se kroz takve stavove demonstrira odnos Srbije prema ukupnoj atmosferi na Kosovu:

"Pošto znamo da su pre tri godine prilikom prethodnih izbora Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije imale različite stavove, bilo je logično da i ovog puta možda bude nekih razlika, ali sada je vidljivo da je tu bilo nekih pregovora, da je tu bilo neke trgovine između Koštunice i Tadića, što nije srećna situacija zato što su izbori na Kosovu važna stvar. To nije samo stvar koja se tiče Srba koji tamo žive, to je stvar koja se tiče ukupne situacije", kaže Nikšić.

Hipokrizija u Prištini

Analitičar iz Prištine Behjuj Bećaj objašnjava za B92 da se albanski političari samo deklarativno zalažu za učešće Srba na izborima, a da su njihovi problemi mnogo veći:

"Mislim da postoji jedna hipokrizija, dvoličje naših zvaničnika u politici koji se deklarativno zalažu za njhovo učestvovanje, ali praktično čine sve da se to njihovo učestvovanje na neki način marginalizuje. Oni su opterećeni jednostavno statusom i oni bi uradili sve da ostanu na vlasti, a to sve podrazumeva i činjenicu da budu instrument svih mogućih i nemogućih zahteva koje nosi aktuelna međunarodna zajednica", kaže Bećaj.

Učešće Srba od manje važnosti

U Prištini za sada nisu zabeleženi komentari o učešću kosovskih Srba na izborima. Moguće je da će se prištinski političari vratiti toj temi tek naknadno jer je juče bio poslednji dan za službeno prijavljivanje Centralnoj izbornoj komisiji za učešće na izborima i niko od zvaničnika i partijskih lidera nije bio dostupan za komentar.

U poređenju s ranijim izborima, učešće ili neučešće Srba na izborima nema onu političku težinu na Kosovu koju je, na primer, imalo pred prve poratne izbore 2001. godine.

Izborna kampanja i izbori odvijaće se u senci pregovora o statusu i frustracija unutar albanske većine zbog novog četvoromesečnog produženja pregovora i nesigurne perspektive za skoru odluku o statusu, kao i neizbežnog zaoštravanja izbornih rivaliteta među članovima kosovskog pregovaračkog tima.

To su sve razlozi koji izazivaju dodatne glavobolje u UNMIK-u i u drugi plan guraju srpsko pitanje u novembarskim izborima.

Na drugoj strani, iako generalni bojkot kosovskih institucija traje još od marta 2004. godine, poslednja previranja u srpskom političkom bloku na Kosovu pokazala su da on više nije tako monolitan kada se radi o nastavljanju političke samoizolacije, posebno ne kada se radi o lokalnim izborima.

Sa Srbijom iza njihovih leđa, i u većini u odnosu na Albance, sigurno je da će Srbi na severu Kosova bojkotovati novembarske izbore, ali Srbi južno od Ibra ili barem neke od njihovih partija odlučili su da ne čekaju na konačnu odluku iz Beograda pošto su se tri srpske partije prijavile za izbore.

Opozicija: Nebriga i neodgovornost Beograda

Liberalno demokratska partija smatra da je stav Beograda još jedna potvrda suštinske nebrige srpskih vlasti za svoje sunarodnike koji žive na Kosovu, da se preostali Srbi na Kosovu definitivno stavljaju u poziciju samoizolacije i pod tutorstvo Beograda, te da im se ukida pravo i da pokušaju da u okviru postojećih institucija na Kosovu svoj ionako težak položaj poprave.

"Ovim pozivom još za korak više vladajuća koalicija udaljava Srbiju od Evrope, i još jednom potvrđuje da ne želi da bude deo rešenja, već generator krize i novih problema", poručuje LDP.

"Za razliku od monolitnog nacionalističkog bloka Tadić-Koštunica-Nikolić, LDP smatra da je učešće Srba na predstojećim kosovskim izborima jedini pravi način da zaštite svoje interese i da poboljšaju svoj položaj. Povlačeći se u svoja geta, a po nerazumnom nalogu Beograda, oni samo otažavaju svoj položaj i odriču se mogućnosti da ga poprave", kaže se u saopštenju.

LDP podseća da je činjenica da je i posle svih ratova na ovim prostorima, koalicija HDZ-a i hrvatskih Srba na vlasti u Zagrebu, da tročlano Predsedništvo upravlja Bosnom, i da nema sumnje da će jednog dana i Srbi zajedno sa Albancima rešavati kosovske probleme.

"Oni koji brinu o mitovima i teritorijama, a ne o ljudima, doneli su još jednu pogrešnu odluku. LDP poziva ljude koje žive na Kosovu da, u ime sopstvene budućnosti, takvu pogrešnu odluku odbace", kaže se u saopštenju.

Socijaldemokratska unija smatra da je poziv Beograda "čin istorijske neodgovornosti" i da je politika Beograda postala potpuno iracionalna. "Upravo u trenutku rešavanja statusa Kosova Srbi koji žive na Kosovu ostali bi bez svojih legitimnih predstavnika koji o tom procesu treba odlučujuče da reaguju", saopštila je ta stranka.

"Beograd je potpuno izgubio iz vida sudbinu kosovskih Srba koji ostaju bez mogućnosti da kroz institucije Kosova učestvuju u odlučivanju o svojoj sudbini. Takođe, ovim činom Beograd prvi put formalno deli kosovske Srbe na one koji žive severno i južno od Ibra. Potpuno je sigurno da će jedan veći broj Srba izaći na izbore 17. novembra, čime bi Beograd konačno mogao da pocepa srpsko biračko telo na Kosovu", stoji u saopštenju.

Francuska pozvala Srbe na izbore

Francuska je danas pozvala Srbe sa Kosova da učestvuju na izborima 17. novembra i izrazila žaljenje zbog preporuke vlasti u Beogradu da bojkotuju raspisane pokrajinske izbore.

"Žalimo zbog poziva na bojkot izbora koje su uputile vlasti u Beogradu", rekao je portparol francuskog ministarstva spoljnih poslova Frederik Desanjo na redovnoj konferenciji za štampu u Parizu.

On je pozvao "Srbe sa Kosova, kao i sve druge zajednice, da se uključe u izborni proces i tako rade na zajedničkoj budućnosti" .

Odgovarajući na pitanje da li se Francuska slaže sa predlogom Moskve da se pregovori Beograda i Prištine produže i posle 10. decembra, Desanjo je rekao i da su razgovori koje vodi posrednička "trojka" (EU, SAD i Rusija) u periodu od 120 dana "poslednja šansa da se postigne sporazum" o budućem statusu Kosova.