Tajne ugovora o koncesiji

Detalji koncesije su tajna i ne mogu se objaviti bez saglasnosti stranog partnera FCC-Alpine, koja je na tenderu dobila taj posao. Ministar Dragan Đilas očekuje da će Vlada na prvoj sednici posle velikog letnjeg odmora naći rešenje da ugovor o koncesiji bude dostupan javnosti.

Dok se svi ministri ne vrate sa letovanja, slučaj koncesija ostaće nerazmršen. Prema najavama ministra Đilasa, Vlada će na sednici u punom sastavu pronaći rešenje za ugovor o koncesiji za autoput Horgoš-Požega.

On veruje da će najveći deo tog ugovora biti dostupan javnosti osim delova koji predstavljaju poslovnu tajnu:

"Tada sam dobio uveravanja da ne postoji problem da se objavi osim nekih delova koji su tajna. Moram da kažem da su mi ta uveravanja dale službe Vlade u koje zaista imam poverenja, u njihovu stručnost i znanje, tako da ne vidim nijedan razlog da se tako uskoro i ne postupi. Kada Vlada bude zasedala u punom sastavu, siguran sam da ćemo imati rešenje koje građani očekuju, a to je da se sve mora odvijati zaista transparentno i pred očima javnosti, a posebno ugovori o koncesiji kojima se na upravljanje nekome daje nešto što je državno dobro", kazao je Đilas.

Ta sednica Vlade mogla bi da se održi 23. ili 30. avgusta. S obzirom na to da se ugovor o koncesiji na izgradnju autoputa Horgoš-Požega ne sme objaviti bez saglasnosti stranog partnera koji je dobio posao, konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević kaže da to nije smelo da se desi i da je ugovor u najvećem delu morao da bude javan:

"Koncesija je, u stvari, povjeravanje jednog prirodnog dobra ili posebne pogodnosti nekome, i takav monopol se ne smije sigurno davati nekome ispod tezge. S druge strane, nema u našim propisima nikakvog osnova za to, i zaista me iznenađuje da se tako dugo natežemo oko toga, a iz toga se jedino može zaključiti da zaista ima ponečeg što oni ne smeju da otkriju", kaže Kovačević.

Posao za izgradnju autoputa, pobedom na tenderu u novembru prošle godine, dobio je špansko-austrijski konzorcijum FCC-Alpina.

Oni se pozivaju da je u samom ugovoru stavljena klauzula o tajnosti ali, prema rečima Kovačevića, to inače za slične poslove nije uobičajena praksa.

"Ako pogledate koncesije iz XIX vijeka, koje je Srbija davala u ono vreme, kada je Srbija imala malo pismenih ljudi, po pet-šest ministara je bilo uključeno, predsednik vlade je potpisivao, i danas u arhivi možete pročitati pod kakvim uslovima su se radile te koncesije", dodaje Kovačević.

Na sajtu jednog člana konzorcijuma austrijske Alpine objavljeni su detalji da je ugovor vredan 1,1 milijardu evra, da se autoput mora izgraditi do 2012, kao i da će koncesija trajati 25 godina.

"Koncesija posao za tužioca"

Zoran Živković kaže da javni tužilac treba da se pozabavi ugovorom o koncesiji na izgradnju puta Horgoš-Požega. "Ako je nešto u ugovoru tolika tajna da bi koncesionar zbog toga mogao raskinuti ugovor, onda na neviđeno mogu reći da se tu radi o nekoj vrsti zloupotrebe", rekao je bivši premijer Srbije za novosadski Građanski list.

Živković je ocenio da je Vlada Srbije prekršila Ustav i zakone Srbije ako je tačno da je tražila da u ugovor bude uneta odredba o poverljivosti podataka. "Tužilac treba da pokrene predistražni postupak o čitavom poslu s koncesijama jer on, po zakonu, ima obavezu da to uradi kad se sumnja da nešto nije po propisima", kaže Živković.

Prema njegovim rečima, detalji iz ugovora moraju biti poznati javnosti, pa i po cenu da ugovor bude raskinut. "Mene ne čudi što Vojislav Koštunica ili Velimir Ilić kriju taj ugovor jer je jasno da je tajnost njihovih aranžmana njima najvažnija, ali me čude ministri iz Demokratske stranke i potpredsednik Vlade Božidar Đelić, što ne kažu javnosti šta je u tom ugovoru", rekao je Živković.

"Svi u Vladi se sada kriju iza bahatog Velimira Ilića. Definitivno je, međutim, da se iza tog ugovora krije nešto što je ili nezakonito ili nemoralno, u svakom slučaju nešto loše za Srbiju", ocenio je Živković.

"Zloupotreba državne tajne"

Sociologinja Zagorka Golubović kaže da je u slučaju ugovora o koncesiji za autoput Horgoš-Požega na delu klasična zloupotreba pojma državne tajne jer vlast ne samo da ne oseća obavezu da građanima saopšti šta radi i zašto baš tako radi, već uzima sebi za pravo da odlučuje o tome šta će objaviti, a šta ne.

"Nikako ne bi smelo da ostane na tome da sve što hoće da sakrije od građana vlast proglasi državnim tajnom. Nema demokratije bez otpora", rekla je Zagorka Golubović za Dnevnik.
Prema njenom mišljenu, ljudi u Srbiji ne znaju šta su njihova prava ili su se umorili u prethodnoj borbi, pa ih lako hvataju frustracija, rezignacija, apatija i dižu ruke od svega.

Zagorka Golubović je izjavila i da je u slučaju pomenute koncesije na površinu još jednom izbila bahatost i samovolja ministra Velimira Ilića, koji u očima premijera Vojislava Koštunice slovi za najboljeg. Razlog za takvo ponašanje, smatra Zagorka Golubović, ne krije se samo u čistom populizmu, već i u ličnoj koristi. "Zašto se ne bi smelo građanima reći šta taj ugovor sadrži ako u njemu nema nečega što nije legalno, što nije za javnost", smatra ona.