Buš: Nezavisno; Koštunica: Nepravda

Regujući na izjavu američkog predsednika Džordža Buša da Kosovo mora da bude nezavisno, srpski premijer Vojislav Koštunica poručio je da Amerika mora da pronađe drugi način da ispolji svoju ljubav prema Albancima umesto što ih daruje srpskim teritorijama. S duge strane, Priština je oduševljena Bušovom izjavom koja je, kažu kosovski zvaničnici, istorijska i stiže u pravo vreme.

I posetu Bugarskoj, kojom završava evropsku turneju, američki predsednik Džordž Buš iskoristio je da ponovi da Kosovo mora da bude nezavisno. "Došao je trenutak da se pogura plan" o nadgledanoj nezavisnosti izaslanika UN Martija Ahtisarija, rekao je Buš na zajedničkoj konferenciji za novinare s bugarskim predsednikom Georgijem Prvanovim:

"Amerika veruje da Kosovo treba da bude nezavisno. Tražio sam mišljenje predsednika Bugarske Prvanova i slažem se sa jednim njegovim stavom: dok se zalažemo za nezavisnost Kosova, moramo Srbiji jasno da pokažemo da postoji otvoren put, možda ka NATO-u, možda u EU, a svakako put ka boljim odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama", kazao je Buš.

Iako Buš govori o boljim odnosima sa Srbijom, njegove izjave izazvale su oštre reakcije u Beogradu. Srbija je s pravom ogorčena na američku politiku rešavanja pitanja Kosova i Metohije, navodi se u pisanoj izjavi premijera Srbije Vojislava Koštunice  "Pravo je Amerike da shodno svojim interesima podržava pojedine države i narode, ali ne tako što će im poklanjati nešto što nije njeno vlasništvo. Amerika mora da pronađe drugi način za ispoljavanje svoje naklonosti i ljubavi prema Albancima umesto što ih daruje srpskim teritorijama", navodi  Koštunica.  

U premijerovoj stranci poručuju Bušu da treba da se bavi svojom zemljom: "Amerika može odlučivati o Teksasu  i Kaliforniji i nekim drugim federalnim jednicama, ali ne može otimati delove teritorije jedne zemlje i davati ih nekom drugom", kaže Andreja Mladenović, portparol DSS-a.

Priština je oduševljena izjavama Džordža Buša. Kosovski zvaničnici posetu američkog predsednika Evropi ocenju kao istorijsku i navode da su Bušove reči stigle u najboljem mogućem trenutku. Sada apeluju na Moskvu da popusti:

"Pozivamo Ruse da i dalje imaju pozitivnu ulogu u Kontakt grupi kao što su je imali do sada. Pozicija Rusije je u ovom trentuku veoma važna za kosovske Srbe jer će ona za njih u stvari biti pozivnica da nastave da žive na Kosovu, da se integrišu u kosovsko društvo i kosovske institucije. Takođe, i za Srbiju, koja će morati da prizna realnost jer Kosovo već duže vreme, skoro 20 godina, čeka taj dan, i vreme je, zaista je vreme, da se sada usvoji nova rezolucija u kojoj će biti prepoznata nezavisnost za Kosovo“, kaže zamenik premijera Ljutfi Haziri.

Međutim, oko te rezolucije za sada nema dogovora. Ruski predsednik Vladimir Putin je  tokom vikenda  ponovio da suverenitet Srbije ne može biti doveden u pitanje.

Regujući na izjave Džordža Buša, Evropska komisija saopštila je da "odluka o budućem statusu Kosova mora biti donesena u Savetu bezbednosti UN" i poziva da se nađe pravno i politički jasno i održivo rešenje, bez ikakvog nepotrebnog odlaganja". 

Evropska komisija podržava predloge Martija Ahtisarija, koji treba da budu osnova za novu  rezoluciju SB UN o Kosovu, izjavila je portparolka Olija Rena Kristina Nađ.

Berns: Možemo razgovarati samo o datumu nezavisnosti

Visoki zvaničnik SAD Nikolas Berns rekao je danas u Atini da SAD prihvataju da razgovaraju samo o datumu kada će Kosovo postati nezavisno, a ne i o tome da li ono treba da dobije nezavisnost, prenosi grčka agencija ANA.

Berns, podsekretar za politička pitanja u američkom Stejt departmentu, rekao je grčkim novinarima da se tekuća debata o Kosovu u UN odnosi prvenstveno na to da li treba odrediti period tranzicije pre nego što bude odlučeno o konačnom statusu Kosova.

"Složili bismo se sa tim samo ako je rezultat nezavisnost za Kosovo. U suprotnom, obnova pregovora posle 18 meseci razgovora samo da zemlja konačno ne dobije nezavisnost za nas je besmislena", kazao je Berns a prenosi ANA.

Ban Ki Mun: SB da odobri Ahtisarijev plan

Neophodno je da Savet bezbednosti odlučno i pravedno "odobri" plan specijalnog izaslanika UN za status Kosova Martija Ahtisarija, izjavio je danas u Njujorku generalni sekretar UN Ban Ki Mun.

"Ne treba da gubimo vreme na donošenju odluke. Apsolutno je neophodno da Savet bezbednosti donese odlučnu i pravednu odluku i odobri Ahtisarijev plan" o nadgledanoj nezavisnosti Kosova, rekao je Ban Ki Mun novinarima, a navodi se na sajtu UN.

Generalni sekretar UN rekao je da konsultacije o Kosovu i dalje traju u Savetu bezbednosti i da se nada i očekuje dalje konsultacije svih strana.

"Učvršćivanje pozicije SAD"

Buš je tokom jučerašnjeg boravka u Tirani rekao i da diplomate rade kako bi se videlo može li biti nađeno zajedničko rešenje. "Ako ne, u jednom trenutku moramo reći - dosta je, Kosovo je nazavisno", rekao je Buš. Vojislav Koštunica je rekao da je ideja o nezavisnosti stavljena u stranu i ocenio da su neke od inicijativa koje su iznete, i o kojima će se razgovarati, nesumnjivo važne za tok razgovora o statusu Kosova.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je sinoć za B92 da je stav predsednika SAD Džordža Buša očekivan i da je Buš izneo stav odavno poznat javnosti.

"Rekao bih da je ta izjava više u funkciji učvršćivanja pregovaračke pozicije SAD uoči debate koja treba uskoro da počne u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, u kom SAD imaju izuzetno jaku poziciju. Naš stav oponira tom stavu, kao i stav nekih drugih članica SB, ne samo onih s pravom veta", rekao je Jeremić.

Jeremić nije mogao da potvrdi da je Vlada Srbije, zbog najava da bi "albanski separatisti mogli da proglase jednostranu nezavisnost Kosova", već pripremila odluku kojom bi poništila akt o jednostranoj nezavisnosti. On je rekao i da bi, u svakom slučaju, priprema tog dokumenta trebalo da počne i da će na njemu raditi Vlada Srbije, sa svim ministarstvima.

"Mi smo već više puta rekli da bi bilo kakvo unilateralno proglašavanje nezavisnosti Kosova, bilo da ga treće strane priznaju ili ne, za nas bilo ništavno. Mi bismo se aktom izjasnili da je takav akt nevalidan", rekao je Jeremić.

Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je danas da SAD ne mogu da odluče o nezavisnosti teritorija drugih država, posebno ne onih suverenih i demokratskih. Samardžić je ocenio da je "to račun bez krčmara i da su i Amerikanci toga svesni". "Ako su, pak, SAD toliko zainteresovane za to da Albanci žive na nezavisnoj teritoriji, onda neka im na svom prostoru daju teritoriju na kojoj će biti nezavisni", kaže Samardžić.

"Postoji pretnja da će Priština jednostrano proglasiti nezavisnost, a da će zatim SAD to priznati. To je pretnja koja u ovoj fazi ima za cilj da izvrši pritisak na sve učesnike, EU i Rusiju, a to je ujedno najveća pretnja Srbiji da popusti u svom stavu", rekao je Samardžić.

"Međutim, takva pretnja neće pasti na plodno tle. Srbija ima svoju državnu politiku i svi državni organi stoje iza toga, ima podršku Rusije i jednog broja zemalja u SB UN. Takođe, Srbija ima razumevanje velikog broja evropskih zemalja. To je za sada dovoljno da Srbija ne poklekne", rekao je Smaradžić.

Marko Jakšić, član pregovaračkog tima Beograda, kaže da Bušov stav nije ni nov ni nepoznat. "Treba imati u vidu da je još tokom pregovora u Beču bilo zalaganja SAD da Ahtisarijev plan bude prihvaćen takav kakav je. SAD su se i tokom pregovora ponašale pristrasno, i mislim da to nije ništa novo. Ta zemlja nas je 1999. bombardovala, a ovo sada je finale svega što je rađeno osam godina. Imali smo bombardovanje, pa etničko čišćenje, na kraju imamo pokušaj da se napravi još jedna albanska država", kaže on.

"Rasprava o Kosovu još nije stigla pred SB UN, pa će tako još dosta vode proteći pre no što Kosovo postane nezavisno. Ima još vremena, ne treba trčati pred rudu", kaže Jakšić.

"Buš i Putin možda do kompromisa"

Izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda izjavio je da će predsednici SAD i Rusije možda "doći do nekog kompromisnog rešenja" koje bi moglo da otvori prostor da se Moskva uzdrži od veta u SB UN.

Vejvoda je za Glas Amerike rekao da će dva predsednika na sastanku 1. i 2. jula "verovatno imati priliku da dođu do nekog kompromisnog rešenja, odnosno rezolucije koja bi mogla da, ako ne da zadovolji obe strane, možda otvori prostor da se Rusija uzdrži".

Komentarišući izjavu Buša da je vreme da se prekinu razgovori o nezavisnosti Kosova i da se odrede rokovi za odlučivanje, Vejvoda je rekao da ta izjava nije neočekivana i da je to stav SAD već dugo. "Ipak, ne ide se na direktan sukob u SB UN, s obzirom na pretnju ruskim vetom, pa je dato vreme da se sve strane, pre svega stalne članice SB UN, dogovore i da se otvori prostor i za neke moguće pregovore", kaže Vejvoda.

Dušan Lazić, član Foruma za međunarodne odnose, rekao je za B92 da je pozicija Srbije znatno složenija od onog što zvaničnici u Srbiji tvrde. "Mislim da smo se našli u nezahvalnoj poziciji koja može da ima dalekosežne negativne posledice po nas. Ušli smo u žižu suprotstavljenih interesa najvećih sila, njihovih suprotstavljenih stavova i interesa. Nijedna mala zemlja ne može od toga da očekuje bilo šta dobro. Sve treba učiniti da se iz te situacije izađe", rekao je Lazić.

Analitičar Nenad Đurđević smatra da su Bušove reči upućene i Rusiji, pred susret sa predsednikom Vladimirom Putinom:

“Imajući u vidu da je premijer Koštunica predsedniku Putinu izneo neke nove ideje, kako su rekli, moguće je da će te nove ideje biti dovoljno interesantne i dovoljno važne da zaokupe pažnu i predsednika Buša i Putina da deo tih paketa usvoje i da onda se ide u neki dogovor do kraja godine. Evropskoj uniji je taj vruć krompir u ruci i ona se nekako trudi da ga ohladi i zato je, mislim, i njima potrebno neko vreme."

Kosovo i ekonomski interesi

Odluka o Kosovu duboko je povezana sa ekonomskim interesima Brisela i Moskve.

Evropska unija svesna je energetske zavisnosti od Rusije, a prisutno je i nezadovoljstvo dela evropskih političara načinom na koji su SAD postigle dogovor o postavljanju antiraketnog štita na teritoriji Unije.

Da je ekonomija bitan činilac u geostrateškim i političkim odnosima, pokazuje i izjava premijera Koštunice u Rusiji, rekao je Đurđević gostujući u Kažiprstu Radija B92.

Koštunica je sa Putinom razgovarao i o bilateralnoj ekonomskoj saradnji, o većem prisustvu ruskih kompanija na srpskom tržištu u oblasti metalurgije, energetike, avijacije i saobraćajne infrastrukture.

Prema Koštuničinim rečima, tender za prodaju akcija Naftne industrije Srbije biće objavljen za nekoliko meseci, a prioritet pri prodaji državnih akcija biće dat ruskim kompanijama, prenosi Beta:

“Srbija je definitivno zemlja koja ima manjak i imaće manjak energije u budućnosti. Postoje dosta velike naslage lignita na koje Srbija polaže, bar za sada, formalno pravo. Ako se situacija promeni i Srbija više ne bude imala pravo na taj lignit, ona će na neki način biti direktno gurnuta u ruke Rusiji i imaće jako veliku energetsku zavisnost od Rusije. Vidimo da je, kada je najavljena privatizacija Jata, gde se Aeroflot pojavljuje kao ozbiljna kompanija zainteresovana za kupovinu akcija, videli smo da se Evropska komisija oglasila, kojoj to baš nije u interesu. Te stvari su vrlo povezane.”  

Đurđević smatra da je Ahtisarijev plan o nadgledanoj nezavisnosti i dalje jedini dokument koji međunarodnoj zajednici može poslužiti kao osnova za novu rezoluciju o Kosovu, ali u njemu je i dalje najspornija činjenica da otvara put nezavisnosti, što odlučno odbacuju Beograd i Moskva.

Džuda: Pojačavanje pritiska

Sasvim je moguće da otvorena podrška Džordža Buša nezavisnom Kosovu, u situaciji kada Rusija izražava protivljenje takvoj opciji, ne znači ništa i da je samo pojačavanje pritiska, ocenio je za BBC britanski publicista Tim Džuda.

"Mnogi su verovali da će presudan momenat biti samit G8 i da će tada Buš i Putin postići dogovor koji bi onda vodio rešenju kosovskog problema. Sada se pažnja usmerava ka susretu Buš-Putin početkom jula. Moguće je da Buš govorom u Tiranu pojačava pritisak uoči susreta početkom jula. Takođe je moguće da je Buš odlučio da među Albancima bude ljubazan i rekao da je vreme da se pitanje Kosova reši", smatra Džuda.

"Verujem da u administraciji SAD postoje dve struje. Jedna kaže da bi Albance trebalo ohrabriti da proglase nezavisnost, posle čega bi SAD priznale nezavisno Kosovo, dok druga struja smatra da bi to uzrokovalo mnogo problema i u regionu i u odnosima sa evropskim saveznicima Vašingtona", kaže Džuda.

Džuda podseća da je Kosovo samo jedna od tačaka neslaganja Vašingtona i Moskve i veruje da bi situacija oko Kosova vrlo lako mogla da se razreši ako bi Buš i Putin tokom susreta u julu u prijateljskoj atmosferi postigli dogovore oko, na primer, antiraketnog štita SAD ili iranskog nuklearnog programa.

"Na globalnoj šahovskoj tabli, u partiji Vašingtona, Moskve i Evropske unije, Kosovo zauzima samo jedno polje. To ne bi trebalo zaboraviti", kaže Džuda za BBC.