Rezolucija SAD-EU o Kosovu spremna

U predlogu se, međutim, predlaže poništavanje svih prethodnih rezolucija o tom pitanju, čime se otvaraju vrata sprovođenju plana predstavnika UN za Kosovo Martija Ahtisarija, odnosno nadgledanoj nezavisnosti Kosova. SAD će do kraja nedelje zvanično uputiti Savetu bezbednosti svoj nacrt rezolucije o Kosovu, saznaje Tanjug u UN.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je juče u Beču da se protivi "nametnutom rešenju" za Kosovo, kao i da treba poštovati princip teritorijalnog integriteta.

Putin je rekao da budući status Kosova mora da bude rešen dogovorom Beograda i Prištine, u skladu sa Rezolucijom 1244, koja ističe da je Kosovo integralni deo Srbije.

"Ako strane smatraju da treba menjati te principe - to je moguće, ali nikakvo rešenje ne sme da bude nametnuto, već mora uslediti dijalog i rešenje prihvatljivo za obe strane", rekao je Putin.

Predsednik SAD-a Džordž Buš i generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer založili su se za usvajanje rezolucije Saveta bezbednosti na osnovu plana Martija Ahtisarija, ali ako do takve rezolucije ne dođe, Kfor će ostati na Kosovu na osnovu Rezolucije 1244, izjavio je u Briselu portparol Alijanse Džejms Apaturaj.

On je rekao da NATO ipak očekuje da će biti usvojena rezolucija Saveta bezbednosti, ali i da je spreman "za sve mogućnosti".

Apaturaj je rekao da je interes Alijanse da se podrži proces rešavanja statusa Kosova koji je "brz i koji će dovesti do rešenja ovog otvorenog pitanja, a ne koje će ga ostaviti otvorenim".

Koštunica: Jednostrana nezavisnost ne znači ništa

Američki predlog rezolucije za Kosovo predstavlja direktno kršenje Povelje Ujedinjenih nacija i osnovnih načela međunarodnog prava, izjavio je Fonetu predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica.

On tvrdi da bi Vlada Srbije "odmah poništila" svaki akt kojim se na terotoriji Srbije stvara druga država.

Koštunica smatra da Rusija, kao stalna članica Saveta bezbednosti, ima principijelan stav, koji je istovetan sa stavom Srbije, da je nemoguće jednoj državi članici UN, suprotno njenoj volji, prekrajati njene međunarodno priznate granice.

Koštunica je najavio da će Srbija u narednom periodu "snažno insistirati da Evropska unija i sve evropske institucije striktno poštuju teritorijalnu celovitost države Srbije, kao što to pravilo važi i za sve druge evropske države".

U procesu pridruživanja EU, dodao je Koštunica, "Srbija ispunjava sve evropske standarde i, sa punim pravom, zahteva i da EU prema Srbiji pokaže poštovanje u ispunjavanju, ne samo evropskog, već i univerzalnog standarda, a to je poštovanje teritorijalne celovitosti zemlje".

Pošto Savet bezbednosti, kako smatra Koštunica, neće dozvoliti da dođe do otimanja teritorije Srbije i time rušenja Povelje UN i celog sistema međunarodnog poretka, posebno je važno "na vreme skrenuti pažnju na svu pogubnost i same pomisli da se, protivno Rezoluciji 1244, proglašava jednostrana nezavisnost Pokranije".

Podrazumeva se, kaže Koštunica, da bi Vlada Srbije "odmah poništila" svaki akt kojim se na teritoriji Srbije stvara druga država i da bi za Vladu Srbije, kao i sve ostale državne institucije, "pokrajina Kosovo i Metohija bila sastavni i neotuđivi deo Srbije".

"Rano za priče o unilateralnom priznavanju"

Portparol Stejt departmenta Tom Kejsi izjavio je da je još rano govoriti o eventualnom unilateralnom priznavanju nezavisnost Kosova.

"Naš stav se u protekla dva dana nije promenio. Podržavamo plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija i koristimo ga kao osnovu da se proces pomeri napred i da se, nakon određenog vremena, reši pitanje Kosova", rekao je Kejsi na brifingu za novinare, a prenosi Glas Amerike.

Kejsi je rekao i da je u Savetu bezbednosti UN u toku diskusija i da Vašington veruje da je unutar tog tela moguće doći do dogovora: "Tako da mislim da je malo rano govoriti o preduzimanju unilateralnih koraka."

Beriša: Nema alternative za Ahtisarijev plan

Albanski premijer Salji Beriša je danas u Briselu izjavio da nema alternative za plan Martija Ahtisarija za rešenje statusa Kosova i naglasio da ga Albanija "potpuno podržava", "s dubokim uverenjem da to može biti sporazum za istinski trajni mir i stabilnost na Kosovu".

Beriša je, posle susreta s evropskim komesarom Olijem Renom, istakao da je "to jako važno za Albaniju i druge susede Kosova i otud mi ne vidimo alternative za Ahtisarijev predlog".

"Što pre bude usvojen taj plan, to bolje", naglasio je Berisa i time odgovorio na pitanje novinara koliko je brzo rešenje za Kosovo važno za stabilnost regiona, imajući u vidu da je sad već kraj maja, a da nema ozbiljnije rasprave u SB UN o rezoluciji o Kosovu, "osim nekih predloga".

Na pitanje Renu kakav je izlaz iz situacije ako Rusija stavi veto na američko-evropski predlog rezolucije SB UN o Kosovu, "što izgleda najrealniji ishod", evropski komesar je uzvratio da EU očekuje da će SB UN usvojiti rezoluciju i "time utrti put održivom rešenju bez nepotrebnog odlaganja".

"To je istinski test za istinski i odgovoran multilateralizam, a verujem da će svi članovi SB UN, uključujući stalne zemlje članice, dati sve od sebe da se usvoji ta rezolucija", precizirao je Ren, ciljajući ponovo i očigledno na stav ruskog predsednika Vladimira Putina da se medjunarodni odnosi moraju temeljiti na multilateralizmu, a da ne sme biti "jednostranih poteza" kakve povlače SAD.

Komesar za proširivanje je istakao da je Beriši preneo da EU "ceni konstruktivan prilaz Albanije procesu rešavanja statusa Kosova, jer je to veoma važno za regionalnu stabilnost".

Albanski novinari su zapitali Rena zašto on "podstiče Srbiju da sprovede reforme kako bi iduće godine dobila status kandidata za članstvo u EU, a to isto ne čini i u slučaju Albanije?".

Evropski komesar je uzvratio da EU "svakako želi da ohrabri i Albaniju i Srbiju, isto kao i druge zemlje zapadnog Balkana da s punom odlučnošću i opipljivim dostignućima sprovedu reforme, tako da pokažu uverljive rezultate u primeni sporazuma o pridruživanju, što će ih kvalifikovati za status kandidata za članstvo u EU".

"Izbeći bezbednosne rizike ruskog veta"

Sudeći po izjavama ruskog predsednika Putina i zvaničnika te zemlje, malo je verovatno da će rezolucija koju su predložile SAD i evropske članice SB, dobiti podršku Moskve, ocenjuje Nenad Đurđević iz Centra za nenasilni otpor.

"U ovom trenutku, izgleda da je tamo pitanje Kosova pitanje ruske spoljne politike i na neki način, vrlo glasnog i jasnog povratka Rusije na međunarodnu scenu", kaže on.

"I meni se čini da rezolucija u ovakvom obliku u kome se indirektno (ili saindirektno) poništava suverenitet Srbije je za Rusiju neprihvatljiva", kaže on.

"Biće vrlo zanimljiva dinamika u sledećih dva meseca kada završava predsedavanje Amerike Savetu bezbednosti i preuzimanje predsedavanja od Britanije. U tom preiodu se očekuje da se inicijativa oko Kosova pojača", kaže Đurđević.

Kompromis je ipak moguć i to odlaganjem rešenja za konačnio status pokrajine, smatra on. "Ono što može biti vrsta kompromisa je da se nađe neka formula za rezoluciju koja bi omogućila EU da preuzme mandat od UNMIK-a, a da istovremeno ne dira u suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, i da se to ostavi za neku sledeću fazu", navodi on.

"Ono što je najbitnije očigledno je šta učiniti i kako će se odvijati stvari na terenu, kada se uloži ruski veto odnosno ako Rezolucija ne prođe. Znači, kakvi su bezbedonosni rizici i mislim da je i Rusija isto toga svesna", kaže Đurđević.

Đurđeviću se čini da Rusija diplomatskim kanalima pokušava da i od zvaničnog Beograda čuje ideje o tome šta činiti ukoliko ne bude doneta nova Rezoluicija o Kosovu.