Došlo vreme za rezoluciju

Lajl Grant: Britanska vlada podržava Ahtisarijev paket predloga, kao i cela EU. Sada se u Savetu bezbednosti u Njujorku razgovara o novom predlogu rezolucije kojom će biti podržan Ahtisarijev predlog i postaviti osnove za delimično izmenjenu ali kontituiranu superviziju i prisustvo medjunarodne zajednice na Kosovu. Ta rezolucija će zameniti Rezoluciju 1244 kojom je definisan postojeći status Kosova. Nadamo se da razlike koje postoje izmedju članova Saveta bezbednosti mogu biti prevazidjene i postoji verovatnoća da će rezolucija biti izglasana u narednih nekoliko nedelja.

B92: Kada kažete da postoji verovatnoća da će rezolucija biti izglasana, moram i Vas da pitam ono što sam pitala ambasadora SAD u Srbiji, odakle dolazi taj optimizam? Imate bar dve stalne članice Saveta bezbednosti koje imaju ozbiljne rezerve prema predlogu koji su napisale SAD i Nemačka?

Lajl Grant: Iz diskusije koja se vodi kao i posle posete misije SB regionu proizilazi da već postoji jasna većina u Savetu bezbednosti koja podržava predlog Martija Ahtisarija i novi predlog rezolucije. Jasno je takodje da ima zemalja, uključujući Rusiju koju ste pomenuli, koje ga i dalje preispituju i imaju odredjene rezerve. Videćemo koje će amandmane i kakve predloge ruska vlada predložiti na rezoluciju. Naravno, oni imaju i pravo veta. Dakle, mi ćemo morati da pogledamoo njihove sugestije i da ih razmotrimo kako bismo osigurali da i Rusija bude u poziciji da podrži rezoluciju ili barem da ne uloži veto na rezoluciju kada ona bude napisana. To je razlog što se ne glasa danas već će biti potrebno dve ili tri nedelje da se nastavi diskusija kako bi se postigao sto širi mogući konsenzus u Savetu bezbednosti. Ali već je jasno da postoji velika većina u SB koja podržava takav stav.

B92: Moje sledeće pitanje možda će se učiniti naivnim ali, kako je to jasno? Možete li da nam otkrijete ko je za a ko protiv?

Lajl Grant: Ne, ne...

B92: Ovde u Srbiji postoji utisak da nije sve jasno, ne samo da postoje zemlje kao Rusija ili Kina koje su rezervisane. Postoji i bojazan nekih afričkih članica da bi Kosovo mogao biti opasan presedan za neka buduća rešenja koja će biti primenjivana u njihovim regionima. Čuje se i da stavovi nekih članica EU, koje su trenutno i članice SB, nisu baš sasvim tačno interpretirani kada se kaže da one podržavaju novi predlog? Dakle, kako Vi to brojite?

Lajl Grant: Pa, ne bih sad da spekulišem o stavovima pojedinih država. Diskusija koja se vodi u Njujorku je poverljiva a stanovišta će, razume se, biti otkrivena u vreme glasanja. Ono što mogu da kažem je da svih pet evropskih zemalja u SB podržava rezoluciju kao uostalom i svih 27 članica EU i SAD. Ne bih da spekulišem o drugim zemljama. Kad kažem da postoji velika većina koja podržava (predlog rezolucije) to je rezultat konsultacija koje smo već imali u Njujorku i razgovora koje smo vodili u prestonicama država članica SB.

B92: Ser Mark, Srbija i kosovski Albanci su kritikovani zbog nesposobnosti da razgovaraju, zbog svojih stanovišta koja su vidjena kao tvrdoglava: Srbije da Kosovo mora ostati njen sastavni deo i Albanaca da ništa osim nezavisnosti nije prihvatljivo. Ali, zar nismo sada svedoci iste situacije na medjunarodnom nivou gde, uprkos činjenici da uprkos ruskim rezervama Zapad zastupa stav da nezavisnost nema alternativu. Mislite li da još ima prostora da se razmisli o drugim opcijama koje, a to je najzanimljivije, postoje na drugim mestima... u Italiji, na Kipru, u Kini, pa možda i u Velikoj Britaniji?

Lajl Grant: Jasno je da u Savetu bezbednosti traju pregovori i ja očekujem da će biti amandmana na predlog koji je na stolu a koji su prvi predložili Francuzi. Lično ne očekujem da će oni da utiču na centralno pitanje statusa (Kosova) iz rezolucije. Ali, bilo je mnogo razgovora. Ja sam prisustvova sastancima Kontakt grupe u kojoj su zastupljeni i Rusi kao i druge evropske zemlje. Bilo je sastanaka na nivou Saveta bezbednosti, gde su članice imale priliku da iskažu svoje stavove. Ne radi se, dakle, o tome da ovo pitanje iskrsava niotkuda i da se po nekom hitnom postupku po njemu postupa. Ovo pitanje je otvoreno već 9 godina, gospodin Ahtisari je proveo dve godine pripremajući svoj predlog, uz široke konsultacije, bilo je konsultacija sa zvaničnicima Srbije i Kosova u Beču, pošto je on napisao svoj predlog. Ne može se reći da je postojala žurba. Mi verujemo da je došlo vreme da se donese konačna odluka o statusu Kosova i da Ahtisarijev predlog nudi izbalansiran komromis od koji će koristiti narodu Kosova ali i gradjanima Srbije. Jer tek kada se reši pitanje statusa povećaće se spremnost ljudi izvan Srbije da investiraju u Srbiju. Srbija rizikuje da zaostane za ostalim zemljama koje žele članstvo u EU. Znate, britanska vlada veoma snažno podržava ideju da sve balkanske zemlje jednom postanu članice Unije. Srbija ima još mnogo da prodje na tom putu, jer još nema sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, što je prvi korak u tom pravcu. Mi želimo da ubrzamo taj proces, želimo i Srbiju i Kosovo da vidimo u Uniji. U protivnom ceo ovaj region će u smislu razvoja, borbe protiv siromaštva, ekonomskog razvoja veoma zaostati za drugim zemljama koje su nekada bile zaostale. Pogledajte Bugarsku i Rumuniju, one sada u ekonomskom razvoju prestižu Srbiju jer su članice EU. Zato mislim da je veoma važno da gradjani Srbije vide šta je najvažnije i kuda dugoročno treba da stremi Srbija. Mislim da je to EU. To će biti od velike koristi za gradjane Srbije.

B92: Problem te argumentacije je u reči kompromis. Ako Kosovo dobije nezavisnost, Srbija ne dobija ništa. Tamo gde vi vidite kompromis u Srbiji vide potpuni poraz. Zašto mislite da je nezavisnost najbolje od mnogobrojnih rešenja za kosovske Albance? Zašto je Ahtisarijev plan bolji od čuvenog Dejtonskog sporazuma ili sporazuma na Kipru, ili za Južni Tirol...

Lajl Grant: Ali sve te opcije su razmatrane...

B92: Veoma brzo.

Lajl Grant:...i zaključak gospodina Ahtisarija, posle svih konsultacija bio je da je to najbolji kompromis. To jeste kompromis jer otvara put nadgledanoj nezavisnosti. Važno je znati da, kako stvari sada stoje, rezolucija SB ne sadrži reč nezavisnost. Verovatno i neće...

B92: ...Ne sadrži ni reč suverenitet za Srbiju.

Lajl Grant: ... Neće zato što nije na SB da da nezavisnost nekoj zemlji. Ono što SB radi jeste da postavi okvir u kome Kosovo može tražiti nezavisnost koju će drugi da priznaju. Tako se, na medjunarodnom nivou, rešavaju procesi suvereniteta i nezavisnosti. Dakle, jeste reč o kompromisu. Vidim kako, sa srspke tačke gledišta, to nije kompromis koji bi odgovarao vlastima u Srbiji. U razgovorima koje sam obavio sa premijerom i vice premijerom i ministrima odbrane i spoljnih poslova, oni su mi to jasno i rekli. Mi znamo koji je stav srpske vlade. Ali, posle razmatranja svih pitanja, upoznavanja sa stavovima vlade Srbije i kosovskih vlasti, gospodin Ahtisari je dao predlog za koji mi mislimo da je najbolje rešenje za stabilnost u regionu. U isto vreme, a to sam rekao svim mojim sagovornicima u Beogradu, mi snažno podržavamo ideju o nastavku pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom i njihov što brži završetak kako bi Srbija bila vraćena na kolosek koji vodi ka EU.

B92: Srpski zvaničnici su vam sigurno rekli da oni ne mogu da prihvate ponudu "ili-ili" iz EU. Ili nastavljate evrointegracije ili insistirate da je Kosovo deo Srbije.

Lajl Grant: Ne, te dve stvari nisu povezane. One idu paralelno. Mi to dvoje ne povezujemo. Jasno je da Srbija ne bi mogla da se pridruži EU sa tim nerešenim pitanjem. Ali to je budućnost. Obnova pregovora o stabilizaciji i pridruživanju nije uslovljena odredjivanjem statusa Kosova. Postoje drugi kriterijumi koji su važni, koje je nedavno nabrojao evropski komesar Oli Ren. Oni su povezani sa saradnjom sa Haškim tribunalom. Mi smo ohrabreni izjavama i iskazanom političkom spremnošću nove vlade da saradjuje. Nadamo se da će to biti prevedeno i u konkretne poteze. Da će, u narednih nekoliko nedelja, biti odgovoreno na zahteve (Tribunala) za dostavu dokumenata i obezbedjivanje svedoka. Tako ćemo moći da uklonimo blokadu koja postoji za početak pregovora i počnemo pregovore, a potom i da ih u takodje veoma brzom roku završimo.

B92: U EU je, bar u prošlosti bilo neslaganja da li nastavak pregovora treba usloviti hapšenjem Ratka Mladića ili pokazati dobru volju prema novoj vladi u Srbiji i biti manje zahtevan u tom pogledu. Velika Britanija je spadala u grupu zemalja koje su imale oštrije kriterijume. Da li još insistirate na hapšenju Mladića ili taj uslov može biti ostavljen za kasnije.

Lajl Grant: To nije stav Britanije a ni velike većine članica EU. Ono što mi kažemo je da politička odlučnost nove vlade jeste veoma važna i jeste dobar prvi korak. Sada nam je potreban konkretan znak da je nova vlada spremna da saradjuje po pitanju Haga. To ne znači da je hapšenje Mladića ili bilo kog drugog optuženika preduslov za obnovu pregovora. Nije! MI očekujemo da se to desi i, ako Mladić može da bude uhapšen to bi, naravno bio veoma pozitivan korak. Ali to nije neophodno za obnovu pregovora i mi nikada nismo govorili da jeste niti da bi trebalo da bude. EU prihvata da će nova vlada pokazati potputno novi pristup u saradnji sa Hagom. Retorički, napravili su dobar početak, sada ostaje da se vide konkretni koraci koji, verujemo, mogu biti preduzeti u narednih nekoliko nedelja.

B92: To je veoma važno. Ako biste bili pozvani da date savet, šta biste rekli da treba da budu ti konkretni dokazi?

Lajl Grant: Nije na meni da savetujem srpsku vladu ali jasno je da Karla del Ponte i drugi koji rade u Hagu nisu zadovoljni nivoom saradnje koji su u prošlosti dobili od srpskih vlasti. Ono što očekujemo je promena tog stava. Koliko razumem Karla del Ponte bi uskoro mogla da poseti Beograd. To je odlična prilika da srpske vlasti pokažu da sada postoji nova vlada i novi pristup. Formiranje Saveta za nacionalnu bezbednost, na čelu sa predsednikom Srbije, koji bi trebalo da poboljša koordinaciju po pitanju saradnje sa Hagom, jeste dobra poruka. Ako to bude podržano nekim konkretnim potezima na primer blagovremenim i kooperativnim odgovorima na zahteve iz Haškog tribunala za obezbedjivanje svedoka, to bi imalo veliki rezultat. Mislim da poseta Karle del Ponte jeste dobra prilika da srpska vlada pokaže da sada postoji novi pristup. Već to bi samo po sebi moglo bi biti dovoljno da se odblokiraju pregovori.

B92: Razlog zbog koga postavljam to pitanje je što neki drugi EU zvaničnici kažu da bi smena nekih ljudi u policiji i bezbednosnim službama, zbog propusta da uhapse begunce, bila tak dobar znak.

Lajl Grant: Možda bi to bio dobar znak ali ne bih da komentarišem pojedinačna imenovanja. Niti kažem da su to uslovi za obnovu pregovora. Ko će gde biti imenovan o tome odlučuje vlada Srbije a ne EU. Formiranje Saveta za nacionalnu bezbednost trebalo bi da poboljša koordinaciju po pitanju saradnje sa Hagom. Ako to telo, u kome će biti predstavnici obaveštajnih službi, policije i ministarstva odbrane, bude postupalo po zahtevima prosledjenim iz Haškog tribunala, stvoriće u Evropskoj Uniji poverenje da napredak ne može da blokira neki pojedinac, jer će iznad svih stajati Savet na čelu sa predsednikom. Zato mislim da pitanje individualnih imenovanja nije toliko važno koliko stvaranje odgovarajuće strukture koja će hitno i odlučno da deluje.

B92: Moje poslednje pitanje je u tabloidnoj formi i nadam se da ne zamerate. Postoji i jedno razmišljanje da, ako Mladić nije u Srbiji, onda Srbija to mora da pokaže. U sklopu te teorije moglo se čuti da čak i neki pripadnici stranih obaveštajnih službi tragaju za njim. I tu su često pominjani Britanci?

Lajl Grant: Ako je to slučaj ja za to ne znam, a svakako to ne bih komentarisao. naravno, ako mladić nije u srbiji biće veoma teško srspkoj vladi da to dokaže. medjutim, ono što je nama potrebno da vidimo jeste odlučnost vlasti. koliko čujem prošle nedelje izvedena operacija na osnovu obaveštajnih podataka. dakle, važno je da u trenutku kada se dobije neka informacija usledi hitna i žestoka akcija na svim nivoima vlasti - od vrha do dna, tako da se iskoriste sve mogućnosti da se ratko mladić uhapsi ako je u srbiji.

B92: Hvala na razgovoru.