Sarkozi 55 odsto, Roajal 45 odsto

Istraživanje agencije BVA je pokazalo da bi na predsedničkim izborima za Sarkozija glasalo 55, a za Roajalovu 45 odsto Francuza.

U poređenju sa prethodnim istraživanjem te agencije, objavljenim u ponedeljak, Sarkozijeva podrška je ojačala za tri odsto, upravo onoliko koliko je kandidatkinja levice izgubila. Kampanja je zvanično završena u ponoć između petka i subote.

Tokom izborne tišine zabranjeno je objavljivanje rezultata izbornih anketa u Francuskoj. Glasanje na nekim prekomorskim francuskim teritorijama počinje već danas, dok se u Francuskoj glasa sutra.

Ko je Nikola Sarkozi?

Nikola Sarkozi

Lider Unije za narodni pokret Nikola Sarkozi, predsednički kandidat desnice, važi za političara koji ima "tvrde" stavove o imigraciji, smatra se proamerički nastrojenim i zagovara ekonomsku politiku slobodnog tržišta.

Sin madjarskog imigranta, pravnik koji je sam finansirao svoje studiranje radeći i kao raznosač cveća, Sarkozi (52) iza sebe ima dugu političku karijeru.

Već sa 28 godina je gradonačelnik Nejia, bogatog pregradja Pariza, sa 34 poslanik, a sa 38 ministar finansija i portparol vlade Eduara Baladira, podsećaju agencije.

Tokom predsedničke kampanje 1995, podržava Baladira kome je protivkandidat bio Žak Širak. Nije dobio mesto u novoj vladi nakon što je pobedio Širak, koji mu tu "izdaju" nikada nije oprostio. Sarkozi 2002. podržava ponovni izbor Širaka za šefa države i postaje ministar unutrašnjih poslova.

Nameće stil "mišića" i mere za povećanje bezbednosti na putevima, u čemu je bio uspešan - za četiri godine broj žrtava na putevima smanjen je za 35 odsto. Francuzi znaju da kažu da je "postavio radare na svakom koraku" i "napunio zatvore".

Vodi oštru borbu protiv porasta antisemitiskih dela u zemlji, za šta mu je Centar Simon Vizental 2003. dodelio nagradu za toleranciju.

Na kongresu UMP-a 2004. godine imenovan je za ministra za ekonomiju i na tom mestu ostao devet meseci. Iste godine izabran je za lidera stranke, a naredne, nakon fijaska referenduma o ustavu EU, ponovo postaje ministar policije i u tom kabinetu ostaje do marta ove godine, kada je podneo ostavku zbog predsedničke kampanje.

Ostaće zapamćen po oštrim izjavama tokom nemira u predgradjima da su pobune čin "organizovanih bandi" i "prave mafije".

Pred nemire, u oktobru 2005, u pariskom predgradju Argentej, pred tv-kamerama upitao je gradjane da li im je dosta "ove bande ološa", šsto mu je javnost žestoko zamerila.

Inicirao je zakon o imigraciji i integraciji kojim se pooštravaju uslovi, kao i zakon o prevenciji delikvencije. Protivnici kažu da pokušava da pridobije birače ekstremne desnice, naklonjene Žan-Mari Le Penu. Francuska javnost mu zamera dobre veze sa SAD.

Zalaže se za liberalnu ekonomiju i što manji upliv države u biznis. Najavio je novi referendum o predlogu ustava EU i predložio da šest najvećih zemalja čine direktorat koji će biti "motor" EU, što je dočekano kritikama.

Ko je Segolen Roajal?

Segolen Roajal

Segolen Roajal, kandidat Socijalističke partije na nedeljnim izborima za predsednika Francuske, bila bi, ako bude izabrana, prva žena šef te države.

Roajalova (53) želi da obnovi levicu, stilom i govorima koji su svojstveni samo njoj, u kojima dominira savez smelosti i konzervativizma, iako to uznemirava mnoge iz njenog najbližeg stranačkog okruženja, piše AFP.

Na unutarpartijskim izborima za predsedničkog kandidata, na jesen 2006, pobedila je doajene te stranke kao sto su Dominik Štros-Kan i Loran Fabiji i to javno govoreći o socijalnim temama koje su političari često zanemarivali, od zlostavljane dece do nasilja koje se emituje preko televizijskih kanala.

Njena ideja-vodilja je da osnuje "participativnu demokratiju" gde će akcenat biti stavljen narocito na obrazovanje. Kada se radi o Evropi, ona želi da stari kontinent bude "rekostruisan vrednostima", uz projekte koji dotiču svakodnevni život Francuza.

U vreme referenduma, podržala je predlog evropskog ustava, istakavši da je u tekstu učinjen napredak u odnosu na pitanje javnih službi EU.

Neki njeni stavovi, kojima razbija ustaljene norme, doneli su joj optužbe za desničarstvo i populizam, posto je na primer sugerisala vojnu službu za mlade delinkvente koji ponavljaju greške ili hvalila nacionalnu himnu i zastavu.

Kampanju koju je vodila obeležilo je nekoliko spoljnopolitičkih "gafova" koji su pothranili optužbe da joj nedostaje iskustvo i kredibilitet. S druge strane, za poslednje dve godine održala je čak 6.000 mitinga, tokom kojih se srela sa stotinama hiljada ljudi.

Insistira na moralu i porodičnim vrednostima, što su teme koje tradicinonalno koristi desnica. Njen lajtmotiv je "pravedan poredak". Želi da se približi takozvanim malim, običnim ljudima.

Iako je pre tri meseca imala bolji rejting od rivala Nikole Sarkozija, potonje ankete stavljaju je iza njega. Ona, medjutim, poziva Francuze
da stanu iza nje kako bi sprečili put "tvrdoj desnici" koja "nosi opasnost nereda i čak i gradjanskog rata".

I dok joj neki zameraju nedostatak "predsedničkih" kvaliteta, Roajalova se ne usteže da kaže da je žrtva mačističkih predrasuda: "Prava je revolucija kada jedna žena može da bude oličenje vrhovne vlasti", kaže ona.

U Socijalističku partiju ušla je sa 25 godina. Obrazovana na prestižnoj Nacionalnoj školi za administraciju, iz koje se regrutuje politička elita zemlje, tri puta je bila ministar - za ekologiju, osnovno školsko obrazovanje i porodicu. Bila je savetnica predsednika Fransoa Miterana i dugogodišnji je poslanik.

U civilnoj je zajednici braku sa Fransoa Olandom, generalnim sekretarom SP, i sa njim ima četvoro dece.