Kontakt grupa bez saopštenja

Zvanični predstavnik Forin ofisa potvrdio je da je to bio "rutinski skup" na nivou političkih direktora ministarstava inostranih poslova zemalja članica Kontakt grupe, uz prisustvo visokih državnih službenika, na kome je "analiziran napredak u procesu određivanja budućeg statusa" Kosova i Metohije.

Današnji susret predstavnika Velike Britanije, Amerike, Nemačke, Rusije, Italije i Francuske ličio je, prema rečima predstavnika Forin ofisa, na "poslovni sastanak", koji je samo deo procesa u određivanju kosovskog statusa.

Predstavnik Forin ofisa nije mogao da komentariše procene iz zapadnih diplomatskih krugova da bi današnji sastanak Kontakt grupe mogao biti i početak rada na novoj rezoluciji o Kosovu.

Na današnjem sastanku Kontakt-grupe u Londonu ruska strana je predložila da se u Savetu bezbednosti UN izvrši sveobuhvatna analiza realizacije Rezolucije 1244, na osnovu rezultata misije Saveta koja je prošle nedelje boravila u regionu, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

"Ruska strana je ukazala da u pokrajini i dalje postoje ozbiljni problemi, pre svega u sferi uspostavljanja međuetničkog dijaloga, ispunjavanja standarda u odnosu na nacionalne manjine, garancija njihove bezbednosti, povratka izeglica i privremeno premeštenih lica", navodi se u saopštenju.

Rusko ministarstvo je navelo da je Moskva ponovo predložila da Savet bezbednosti UN, na osnovu rezultata svoje misije sveobuhvatno analizira sprovođenje Rezolucije 1244 koja je pravna osnova za rešenje krize.

Čurkin: Glasanje velika greška

Ambasador Rusije pri UN Vitalij Čurkin izjavio je u Njujorku da Rusija neće prihvatiti nametanje plana specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija za Kosovo.

Čurkin je u intervjuu BBC-ju rekao da brzo usvajanje rezolucije o Kosovu, koja bi bila zasnovana na Ahtisarijevom planu o nadgledanoj nezavisnosti, kakvu traže SAD, Francuska i Britanija, "što se tiče Moskve, ne dolazi u obzir".

Na pitanje da li to znači veto, ruski ambasador je rekao da tu reč neće koristiti sve dok iz Moskve ne dobije takve instrukcije.

"Ako se bude išlo na brzo glasanje, mislim da će to biti velika greška. Savet bezbednosti i međunarodna zajednica nisu spremni za promišljenu odluku o Kosovu. Ako budu želeli brzo glasanje doći će do brze nesreće, od koje niko neće imati koristi. Nadam se da ćemo voditi ozbiljne razgovore o tom pitanju", rekao je on.

"Da vam otvoreno i realno kažem, ne očekujem da se promene postojeći stavovi nekih stalnih članica, jer su ti stavovi, da tako kažem, zabetonirani. Nadam se da taj beton može da naprsne, ali situacija je takva", navodi on.

"Razgovarao sam sa kolegama iz drugih zemalja članica Saveta bezbednosti i neke od njih imaju vrlo ozbiljne sumnje i velike rezerve prema toj ideji i brzom rešenju 'Hajde da proglasimo nezavisnost, pa da idemo dalje'", tvrdi on.

Čurkin je ponovio stav Moskve da treba nastaviti pregovore, s obzirom na to da predlog budućeg statusa Kosova nisu prihvatile obe strane, i da još nisu sprovedeni strogi standardi u zaštiti prava srpske zajednice na Kosovu.

"U situaciji kada se manje od 5 odsto Srba vratilo na Kosovo, kada postoje brojne teškoće za njihov povratak, kada je atmosfera straha opipljiva na Kosovu, to nije vreme  za Savet bezbednosti da donosi bilo kakvu odluku o Kosovu", rekao je on.

Ahtisari: Moj predlog je jedino rešenje

Specijalni izaslanik za status Kosova Marti Ahtisari rekao je da je njegov predlog za rešenje statusa, koji predvidja nadgledanu nezavisnost, jedino rešenje za Kosovo i da je teško za Rusiju da se tome usprotivi.

"Teško mi je da zamislim da Rusija želi da, protiveći se sprovodjenju plana Saveta bezbednosti, uputi poruku svetu da bilo koji diktator poput Slobodana Milosevića može da radi šta hoće svojim gradjanima krijući se iza koncepta suvereniteta", rekao je Ahtisari na konferenciji za novinare u Londonu. Ahtisari nije u Londonu prisustvovao jučerašnjem sastanku Kontakt grupe.

Erler: Rusija još bez konačne odluke

S druge strane, Gernot Erler, zamenik šefa nemačke diplomatije, izjavio je za B92 da u ovom trenutku svih 27 zemalja EU veruje da predlog Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti za Kosovo nema alternativu, te da nema smisla nastavljati pregovore pošto u prethodnih 14 meseci nije bilo moguće približiti stavove Beograda i Prištine.

Na pitanje kako komentariše činjenicu da Rusija smatra upravo suprotno, Erler kaže da Moskva nije saopštila svoj konačan stav o Kosovu. "Nas utisak je da ruska vlada nije donela konačnu odluku o svojoj politici u okviru Saveta bezbednosti", kaže on.

"Oni jesu izneli neke stavove, na primer predložili su da u Prištinu i Beograd dodje delegacija, što smo mi prihvatili. Dalje, predložili su da se proveri stepen primene standarda u Prištini, mi smo i to prihvatili", naveo je Erler.

"Postoji proces 'primanja i davanja' izmedju ruske i evropske strane i to je otvoren proces. Nema zvanične odluke Rusije, bar do sada", kaže on.

Verbeke izvestio SB

Johan Verbeke, šef misije Saveta bezbednosti koja je prošle nedelje posetila Kosovo, usmeno je izvestio Savet bezbednosti o stanju na terenu

Šef misije koja je prošle sedmice posetila Beograd i Prištinu, belgijski ambasador Johan Verbeke Savetu bezbednosti preneo je da su stavovi dve strane potpuno različiti - kosovski Albanci potpuno podržavaju predlog Martija Ahtisarija, dok ga Beograd odbacuje.

Novi predsedavajući Savetu bezbednosti, američki ambasador Zalmaj Halilzad, nakon Vernekeovog usmenog izveštaja, rekao je da on smatra da je status kvo na Kosovu neodrživ.

Ambasadori koji su posetili Beograd i Prištinu najverovatnije će sredinom maja Savetu bezbednosti podneti i pisani izveštaj o poseti regionu, saznaje Tanjug.

Potpredsednik Paname Samuel Luis Navaro i premijer Slovačke Robert Fico, dve zemlje nestalne članice Saveta bezbednosti, boraviće danas i sutra u Moskvi, gde će, kako se očekuje, razgovarati sa ruskim rukovodstvom i o pitanju Kosova.

Sejdiu: Kosovo nezavisno sa i bez Rusije

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu izjavio je da će Kosovo biti nezavisno bez obzira da li će se Rusija saglasiti sa tim ili ne, javljaju elektronski mediji u Prištini.

Tokom posete opštini Istok sa šefom UNMIK-a Joakimom Rikerom, Sejdiu je rekao da kosovska strana podržava predlog međunarodnog izaslanika za status Kosova Martija Ahtisarija i da u tome ima snažnu podršku SAD i EU.

"Generalni sekretar je Ahtisarijev predlog službeno predao Savetu bezbednosti UN, on ima međunarodnu podršku i smatra se da predstavlja korak ka nezavisnosti Kosova", rekao je Sejdiu.

Ejde: Opasno jednostrano priznanje

Norveški diplomata i bivši izaslanik Ujedinjenih nacija Kaj Ejde izjavio je da bi bilo opasno jednostrano priznanje Kosova bez rezolucije Saveta bezbednosti UN.

"Članice Saveta bezbednosti moraju da učine sve što mogu kako bi postigle dogovor. Druga opcija, o kojoj neki govore, jednostrano priznanje bez rezolucije, vrlo je riskantna", smatra on.

"To bi značilo da Kosovo ne bi imalo legalni status, što bi stvorilo probleme za međunarodnu zajednicu koja treba da na osnovu jasnog uporišta u međunarodnom pravu uđe na Kosovo s novom misijom, koju bi predvodila Evropska unija", kaže Ejde za BBC na srpskom jeziku.

"Sada moramo da se uzdamo u ono što će se dešavati u SB UN, ne samo između Rusije i SAD, nego svih drugih članica", kaže on.

"Međunarodna zajednica na Kosovu nije učinila dovoljno kada je reč o poštovanju prava na svojinu, o vladavini prava i odnosima etničkih grupa. Imali smo pred sobom mnogo godina i trebalo je da uradimo više. Ali, to ne treba da nas odvrati od rešavanja statusa", dodao je Ejde.

Štampa: 6 od 15 za plan Ahtisarija

"Plan Martija Ahtisarija o budućnosti Kosova je pred neuspehom i odbacivanjem", piše nemački list Frankfurter rundšau i ističe da se taj zaključak nazire posle posete misije Saveta bezbednosti UN Beogradu i Prištini.

"Delegacija UN se vratila skeptična u Njujork", navodi list i dodaje da bi, prema neoficijelnim procenama, Ahtisarijev plan u SB mogao dobiti najviše šest, od petnaest glasova, a da je za njegovo usvajanje neophodno devet glasova.

"Sigurnu podršku taj plan ima samo kod SAD, Britanije, Francuske, Belgije i Italije. Peru, Panama i Katar važe kao nesigurni, Južna Afrika, Kongo, Gana, Indonezija i Kina će pre biti protiv nego za predlog, a Slovačka i Rusija sigurno protiv predloga", ocenjuje nemački list.