Završnica procesa "Đinđić"

On je počeo iznošenje završne reči na suđenju za ubistvo premijera rečima da je "premijera Srbije, doktora filozofije i sociologije Zorana Đinđića ubio pripadnik MUP-a Srbije i Jedinice za specijalne operacije Zvezdan Jovanović, koji je to u pretkrivičnom postupku detaljno i nedvosmisleno priznao". Kraj suđenja veka u Srbiji od sutra se emituje na TV B92.

Prijić je pred Specijalnim sudom u Beogradu rekao da samo za optuženog Dušana Krsmanovića traži najmanju moguću zakonsku kaznu zbog olakšavajućih okolnosti - iskrenog držanja u pretkrivičnom postupku.

Zamenik specijalnog tužioca je dodao je da je ubistvo Đinđića delo "lažnih ratnika i lažnih patriota" i da su prvooptuženi Milorad Ulemek i ostali pripadnici Zemunskog klana mislili da, posle ubistva Đinđića, više niko zbog straha neće smeti da se bavi njihovim zločinima.

Prijić je dodao da je motiv za ubistvo Đinđića kod Jovanovića stvorio Milorad Ulemek, koji mu je rekao da će Jedinica za specijalne operacije biti rasformirana i da će njegovi pripadnici biti poslati u Hag.

Takođe, kako je rekao Prijić, Jovanović je stavio 12 svojeručnih potpisa na zapisnik o saslušanju u policiji, u kojem "detaljno daje priznanje, izričito i nedvosmisleno, bez rezerve i ograde".

Priznanje je, kaže Prijić, verodostojno od detalja za pripremu atentata do izvršenja i uloge ostalih optuženih, što su, kaže, potvrdili materijalni tragovi i dokazi izvedeni na glavnom pretresu.

Jovan Prijić bio je specijalni tužilac u trenutku kad je podignuta optužnica za ubistvo premijera i on je potpisao optužnicu protiv okrivljenih.

On je analizirao svaku odbranu okrivljenih, izjave svedoka i svedoka-saradnika i upoređivao ih sa materijalnim dokazima, pokazuujući na koji način su neistinite odbrane okrivljenih.

On je čak u jednom trenutku za odbranu Ulemeka rekao da je "uverljivo besmislena" i "lažno tendenciozna" i da je Ulemek imao nameru da postupak usmeri u sasvim drugom pravcu i ka drugim ljudima.

Prijić je rekao da je jedina strategija odbrane bila da se dokaže da je postupak bio politički montiran, ali da je to ista taktika viđena na suđenjima za ubistvo Ivana Stambolića, za atentat na Vuka Draškovića i za zločin na Ibarskoj magistrali.

Prijić je rekao i da je haška tema za Ulemeka bio ultimativni motiv jer je mislio da će pomoću nje promeniti političke prilike u zemlji i celu akciju nazvao "Stop Hagu". On je rekao da je krajnji cilj bilo dovođenje na vlast ljudi koji bi omogućili zemunskom klanu da se bavi kriminalnim radnjama.

Kraj postupka

Time je na suđenju optuženima za ubistvo premijera počelo iznošenje završnih reči, što znači da taj krivični postupak, posle tri i po godine suđenja, ulazi u završnu fazu.

Posle Prijića, završne reči će izneti i pravni zastupnici porodice Đinđić i optuženi i njihovi branioci.

Završna reč tužioca otkucana je na 100 strana, a pretpostavlja se da će odbrana iskoristiti svaku mogućnost da postupak što više oduži, pa je teško oceniti koliko će završne reči trajati.

Nakon što sudsko veće izrekne presudu optuženima za ubistvo Đinđića, končanu potvrdu te presude treba da da Vrhovni sud Srbije.

Takođe, Jovan Prijić je saopštio da je izmenio deo optužnice za Sašu Pejakovića i Željka Tojagu.

Prijić je rekao da je na prošlom glavnom pretresu obavestio sudsko veće da je odustao od krivičnog gonjenja Pejakovića za zločinačko udruživanje i ubistvo premijera i da ga preciziranom optužnicom tereti za pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela.

Za Tojagu tužilac je rekao da ga više ne tereti za ubistvo, već za pokušaj ubistva premijera kod sportske hale Limes u Novom Beogradu. Dokazni postupak je završen krajem marta, a sudsko veće je iznošenje završnih reči tužioca, punomoćnika oštećenih, branilaca i optuženih zakazalo za period od 23. do 27. aprila, a ako bude potrebno, produžiće se 3. i 4. maja.

Premijer Srbije Zoran Đinđić ubijen je u atentatu ispred zgrade Vlade Srbije 12. marta 2003, kada je teško ranjen i njegov šef obezbeđenja Milan Veruović.

Za ubistvo premijera optuženi su bivši komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek, pripadnici JSO-a Zvezdan Jovanović, Željko Tojaga i Saša Pejaković, radnik Bezbednosno-informativne agencije Branislav Bezarević, pripadnici zemunskog klana Miloš Simović, Ninoslav Konstantinović, Aleksandar Simović, Vladimir Milisavljević, Sretko Kalinić, Milan Jurišić, Dušan Krsmanović i Dejan Milenković, koji je juna prošle godine dobio status svedoka-saradnika.

Za tri i po godine suđenja saslušano je više od 150 svedoka, predočeni su brojni pismeni dokazi, iskaz su dala i četiri svedoka-saradnika, saslušano je nekoliko veštaka balističke i medicinske struke, a veštak iz Instituta za kriminalističku tehniku iz Vizbadena obrazložio je video linkom balistički nalaz ubistva koji je obavio taj institut.

Kako je tekao postupak

Suđenje za ubistvo premijera Đinđića počelo je 22. decembra 2003. Za tri i po godine saslušano je više od 150 svedoka, predočeni su brojni pismeni dokazi, a iskaz su dala i četiri svedoka-saradnika. 

Stručnjaci se slažu da je suđenje za ubistvo Zorana Đinđića suđenje veka i velika škola, na čemu su se učili i tužioci i sudije. Suđenje za ubistvo premijera Đinđića je najkomplikovaniji proces u istoriji srpskog pravosuđa.

Sudija Siniša Važić, predsednik beogradskog Okružnog suda, u čijem delu je i Specijalno odeljenje za organizovani kriminal, ocenjuje da su na ovom predmetu svi "učili", da je verovatno moglo i brže i bolje, ali da treba poštovati ono što je do sada učinjeno.

Omer Hadžiomerović, iz Društva sudija Srbije, ističe značaj procesa veka. "To je prvi, odnosno jedan od prvih predmeta za organizovani kriminal, to je nešto što je predstavljalo, u vreme kada je počelo suđenje, novinu u našem pravnom sistemu, dakle suđenje za organizovani kriminal", kaže on.

"U tom smislu, to suđenje, kao i druga suđenja za organizovani kriminal, imaju određeni značaj u smislu jednog iskustva u budućem postupanju u takvim i sličnim predmetima", navodi on.

"Inače, taj predmet, pored značaja koji ima za samo pravosuđe, značajan je i zbog učinjenog krivičnog dela i aktera koji su u tom postupku", kaže Hadžiomerović.

Novinar nedeljnika Vreme Filip Švarm smatra da je sud dobro uradio svoj deo posla, očekuje maksimalne kazne i potvrdu optužnice. 

"Ovo jeste proces veka u Srbiji, jeste najteži i najkomplikovaniji proces koji se ikada vodio u Srbiji i svakako i tužioci i sudije bili su pod jednim ogromnim pritiskom. Taj pritisak je bio vezan delimično za proces, a delimično i za neke druge stvari", kaže on.

"Bilo je tu svega, mi znamo kakvo je naše pravosuđe, ono nije na nekom baš posebnom nivou, ali koliko sam stekao utisak, pravosuđe je ipak doraslo ovoj situaciji i ovaj proces se privodi kraju", kaže on.

"Teško je očekivati da se jedan ovakav proces, sa svim svojim značajem, pa čak i sa eventualnom političkom pozadinom, brzo dovede do kraja. Ja verujem da je optužba uspela da dokaže celokupnu optužnicu", kaže Švarm.

Jedna od čestih zamerki jeste da suđenje za ubistvo premijera Đinđića predugo traje. Međutim, sudija Hadžiomerović kaže da je nerealno očekivati da se ovakav proces završi u brzom i kratkom roku.

"Mnogi su faktori koji utiču na dužinu trajanja suđenja uopšte, a pogotovo u ovakvom predmetu", objašnjava on.

"To je jedan od prvih slučajeva za organizovani kriminal, izuzetno veliki broj lica se nalazi u sudskom postupku, među optuženima, veliki broj krivičnih dela, veliki broj advokata, lica koja se saslušavaju, trebalo je obaviti veliki broj veštačenja, dakle, sve to se mora uzeti u obzir kada se ocenjuje da li je suđenje moglo da se završi brže ili da li je možda nerazumno dugo", kaže on.

Opstrukcije i politička pozadina

Tokom tri i po godine suđenja bilo je brojnih opstrukcija. Ubijen je svedok-saradnik Zoran Vukojević Vuk, kao i svedok-očevidac Kujo Krijoštorac.

Napadnuta je rođena sestra Zorana Đinđića. Prećeno je sudijama, u Specijalni sud dolazili su bivši pripadnici i simpatizeri rasformisanog JSO-a u majicama te jedinice i sa istetoviranim ružama, promenjen je predsednik sudskog veća kada se povukao sudija Marko Kljajević.

Novinar Vremena Filip Švarm ističe da je, uprkos svim opstrukcijama, kao i spekulacijama pojedinih medija i političara, ubistvo premijera Zorana Đinđića bez sumnje političko ubistvo.

"Ubistvo Zorana Đinđića nije ubistvo jednog čoveka, to je ubistvo predsednika Vlade Republike Srbije. U tom trenutku kada su oni rešili da ubiju premijera Đinđića i kada su ga ubili, oni su zaista napali državu Srbiju. Postavlja se pitanje zašto", kaže Švarm.

"Đinđić je, svakako, ako je iko, bio svestan da je u novembru 2001. godine bila oružana pobuna JSO-a i bio je svestan da tog trenutka nije raspolagao nikakvim mehanizmom da se obračuna sa zemunskim klanom i Jedinicom", kaže on.

"Ali, nakon toga, Đinđić je učinio sve da se konačno obračuna sa tim srcem tamo. Bilo je samo pitanje ko će prvi, da li će Đinđić uspeti da rasturi Jedinicu, da pohapsi kolovođe, da pohapsi zemunski klan ili će zemunski klan uspeti da likvidira Zorana Đinđića", kaže Švarm.