Nerasvetljena ubistva novinara

Dve kašikare koje su se u noći između petka i subote našle na prozoru Dejana Anastasijevića su upravo posledica neotkrivenih ubistava novinara i sve češćih napada na poslenike javne reči u Srbiji, smatraju novinari Dragan Bujošević i Gordana Suša.

Smrt novinarke Dade Vujasinović, koja je pre 13 godina pronađena mrtva u svom stanu, nikada nije dobila sudski epilog.
Takođe, javnosti nikada nije zvanično saopšteno ko su nalogodavci i ubice vlasnika "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina" Slavka Ćuruvije koji je pre osam godina na Uskrs ubijen ispred zgrade u kojoj je živeo. Predmet je još uvek u fazi predistražnih radnji.

Ne zna se ni ko je ubio dopisnika "Večernjih novosti" iz Jagodine Milana Pantića pre pet godina.

"Mislim da to ne znamo iz prostog razloga što na neke čudne načine tajnim policijama upravljaju isti oni ljudi koji su i tada u vreme tih ubistava upravljali. Drugi razlog je ponovno buđenje lažnog patriotizma koji smo imali devedesetih. Lažni patrito nisu uspeli da zaštite Srbe ni u Hrvatskoj ni na Kosovu, ali uspevaju da ovde maltretiraju svakog onog ko ne misli kao oni", kaže Bujošević.

"Citirala bih Hanu Arent koja lepo kaže da mi živimo ponovo u totalitarizmu malog ksenofobičnog naroda. Taj koncept je prvi započeo Slobodan Milošević, a vrlo ga uspešno nastavlja ova sadašnja - kakva god - tehnička ili bilo koja vlast. Pokušaj ubistva Dejana Anastasijevića je pokušaj ubistva slobodnih medija, to je bio isti sistem obračuna sa medijima u vreme Miloševićevog režima. U njegovo vreme su učinjena ta ubistva, ali ova vlast se vrlo ignorantski ponaša u otkrivanju počinilaca tih groznih dela", objašnjava Suša.

O tome koliko je novinara u poslednjih petnaestak godina napadnuto, ne postoji precizan podatak. Međutim, samo prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije, u toku 2006. godine bilo je oko 50 prijavljenih napada. U toku 2007. statistika beleži u proseku pet do šest prijavljenih napada mesečno.

Novinari su ne retko bili i na meti političara iz vlasti i državnih službenika koji su na postavljena novinarska pitanja znali da odgovre i udarcima, uvredama i ponižavanjem.

Dragan Bujošević smatra da je danas teže biti novinar nego u vreme režima Slobodana Miloševića.

"Mislim da je onda na neki način bilo jednostavnije - na jednoj je bio strani Milošević, a na drugoj one novinari koji nisu hteli da budu njegovi poslušnici. Sada je sve potpuno difuzno, sada su toliko izmešani političari i tajkuni, i njihov zajednički cilj je da mediji prilagode sebi, da mediji budu njihov reklamni pano", kaže Bujošević.

"Danas je vrlo riskantno živeti uopšte u Srbiji. Ta priča kako su se stvari jako promenile posle 5. oktobra, sad se pokazuje suprotno. Danas je riskantno drugačije misliti i ako imate u vidu činjenicu da se Dejan bavi vrlo škakljivim temama - ratnim zločinima, državnom bezbednosti, što ovoj vlasti ne odgovara", kaže Suša.

Novinari koji su u svojim istraživanjima otišli daleko i svoja otkrića prezentirali otvoreno i bez samocenzure, bili su i javno blaćeni i ponižavani izmišljenim tekstovima po tabloidima.

Praktično, zbog verbalnog delikta odgovaraju za javnu reč pred sudovima i kažnjavaju se visokim novčanim kaznama. Međutim, na sudu u Srbiji do sada još niko nije odgovarao za ubistvo i napad na novinara.

"Vraća se vreme nesigurnosti"

Pokušaj ubistva Dejana Anastasijevića poslednji je u nizu napada na političke neistomišljenike u Srbiji. Pre samo mesec i po dana, ciglom je razbijen prozor u stanu funkcionerke LDP-a Vesne Pešić. Mesec dana kasnije sa neonacističkog sajta upućene su pretnje smrću novinaru Dinku Gruhonjiću, a napadnute su i prostorije SDP-a u Zemunu.

Pojedini stručnjaci upozoravaju da se Srbija vraća u stanje opšte nesigurnosti, histerije i ksenofobije koje je karakterisalo vreme vladavine Slobodana Miloševića s početka devedesetih. Oni smatraju da je za učestale napade na novinare i pojedine institucije kriva vlast koja ne osuđuje ratne zločine i organizovani kriminal, što pojedincima daje za pravo da napadaju i prete svima koji drugačije misle.

"Ovde je najveća krivica u političkoj eliti koja nije imala snage da se visoko odredi prema svemu tome i da se obračuna sa svima koji su morali biti osudjeni i da ne učestvujue i sama u skrivnju zločinaca visokog ranga", kaže sociolog Ratko Božović.

"Svi ti sitni ljudi, sitni teroristi i ubice, oni su mizerni u svojoj anonimnosti ali će oni da urade ono sto je poželjno i mora se videti da intelektualne, političke aktuelne elite šalje takve signale", kaže za B92 Vojin Dimitrijević iz Beogradskog centra za ljudska prava.

Dimitrijević podseća da su u vreme Miloševića ubijali pripadnici službe državne bezbednosti koje je država mogla i da vrati sa zadatka: "Sada dobija signal svaka šuša, svaki psihopata, ali njih ne možete vratiti jer ih nije poslala tajna služba, mada ne isključujem da mnogi bivši pripadnici na tome rade".

Na ulici više nisu sigurni ni obični građani. U Zemunu posle kraće prepirke, vozač koji je kolima udario pešaka dok je prelazio ulicu, pucao mu je u noge. Istragom je utvrđeno da se napadač i žrtva od ranije nisu poznavali.