"Diplomatska ofanziva nije zakasnila"

B92: Srbija počinje novu diplomatsku inicijativu oko Kosova. Vi idete u Južnoafričku Republiku. Šta očekujete od te posete?

Drašković: Očekujem da ću čelnim ljudima Južne Afrike objasniti pozicije Srbije, da je naš stav maksimalno kompromisan, da ne možemo da dozvolimo promenu državnih granica, da bi to bio najgrublji atak na samu povelju UN i na dostojanstvo našeg naroda i države. Verujem da će to moji sagovornici da razumeju. Cela Afrika je u velikom strahu od Ahtisarijevog plana, ako on bude pretočen u Rezoluciju po kojoj se nasilno menjaju granice države Srbije. Zašto? Pa zato što u Africi nema nijedne države čije granice ne bi bile u opasnosti. Tamo nema etničkih i nacionalnih država. Granice su povlačili kolonijalni gospodari i Afrika nije naklonjena Ahtisarijevom planu. Južna Afrika je jedna od vodećih zemalja crnog kontinenta sa ogromnim ugledom koji ta zemlja ima širom Afrike, i sa ugledom koji je i vanafrički, globalni, koji ima doskorašni predsednik Mandela.

B92: Zbog čega krećete od Južnoafričke Republike, a ne od recimo Rusije, Velike Britanije, SAD?

Drašković: Mislim da to našem narodu treba da se objasni. U Savetu bezbednosti je 15 članica - pet stalnih sa pravom veta i deset nestalnih. Da bi rezolucija prošla, bilo koja, pod uslovom da stalne članice ne koriste pravo veta, potrebno je "za" da bude devet članica. Dakle, od onih deset nestalnih, potrebno je šest članica da bude za Rezoluciju da bi Rezolucija prošla. I u toj proceduri je velika naša šansa. Ja ne mogu da vidim šesti glas. Ne verujem da će Južna Afrika, da će Kongo, da će Gana, da dignu glas za nasilno prekrajanje granica međunarodno priznatih drzava. Indonezija takođe ne vidim da može da glasa za Ahtisarijev plan nasilne promene državnih granica Srbije, jer u Indoneziji je na primer sedam Kosova - regiona sličnih Kosovu i Indonezija bi dakle glasala za sopstveno razbijanje. Katar jeste islamska zemlja, ali je takođe pod snažnim uticajem Kine. Ja ne vidim da Slovačka, s obzirom na to da je parlament protiv Ahtisarijevog plana, a Vlada bi da prihvati plan, može ikako drukčije da glasa u SB, osim da bude uzdržana. Šestog glasa nema, sve pod uslovom da Italija kao nestalna članica i Belgija zaista stanu na stranu tri zapadne zemlje stalne članice: SAD, Francuske i Britanije. Nije siguran ni glas Perua. U tome je naša šansa. Ministarstvo spoljnih poslova je jednu visoku delegaciju već poslalo u Ganu. Oni su se vratili. Sada ja idem u Južnu Afriku, a delegacija MIP-a će posetiti i Kongo.

B92: Da nije sada kasno za diplomatsku ofanzivu, s obzirom na to da je rasprava u Savetu bezbednosti praktično već počela?

Drašković: Jako je moderno sada govoriti da je kasno. Naša diplomatska inicijativa oko Kosova traje non-stop, ali nismo mogli krenuti u diplomatsku inicijativu pre 10. marta. Kako je bilo moguće ići i govoriti protiv Ahtisarijevog plana o proglašenju nezavisne države Kosovo na teritoriji države Srbije, pre nego što je on tako nesto predložio Savetu bezbednosti UN. Dakle morao se čekati predlog. Mi smo verovali da on tako nesto neće predložiti, a on je to predložio. I mi smo pravovremeno krenuli. Sutradan, ja ću vam reći, po Bečkim razgovorima, ja sam uputio pisma ministrima spoljnih poslova svih zemalja Kontakt grupe, Saveta bezbednosti UN, stalnim članicama, čelnim ljudima EU, premijer Koštunica je već bio u Njujorku, mislim da će izaslanik predsednika Republike ovih dana da krene za Indoneziju, za Katar. Ići će se i do Perua i do Paname, putovaće se ovde po evropskim prestonicama. Radimo kolikom možemo. Izgleda malo čudno, ali najveća naša šansa jesu nestalne članice Saveta bezbednosti. Dovoljno je da njih šest bude uzdržano i nije potreban veto ni Rusije ni Kine. Rezolucija propada. U ovom trenutku, ponavljam, šestog glasa među nestalnim članicama SB Ahtisari nema. Ja ne kažem da ih možda neće naći. Pritisci će biti sa raznih strana i to sa onih najjačih, ali istovremeno, izuzetno će teško uspeti to zavrtanje ruku, s obzirom da su sve te države svesne da Ahtisarijev predlog nije samo o nasilnom menjanju državnih granica Srbije, nije samo dinamit pod teritorijalnim integritetom Srbije, već je to dinamit namenjen mnogima drugima.

B92: Da li mislite da je kasno za promenu stavova država koje su se već izjasnile o Ahtisarijevom predlogu. Kažete da diplomatska inicijativa nije mogla da se organizuje pre predstavljanja Ahtisarijevog predloga u Savetu bezbednsoti. Međutim, tada su mnoge države već imale jasan stav o tome.

Drašković: Imale su stalne članice Saveta bezbednosti. I da se ne zavaravamo. SAD, Francuska, Britanija podržavaju Ahtisarija od početka. Rusija i Kina imaju ozbiljne rezerve od početka. Mi nismo u prilici da lomimo stavove i menjamo stavove SAD, Francuske ili Britanije. Žao nam je, ali nismo u toj prilici. Šta može da promeni njihove stavove? Činjenica da će se suočiti sa realnošću da nema šestog glasa među nestalnim članicama, pa da takva Rezolucija ne može da prođe, pa će biti prinuđeni da traže kompromisno rešenje. Napokon, biće prinuđeni da ga traže. Ili, čak i ako obezbede taj šesti glas, e onda moraju da slome Rusiju i Kinu i da budu sigurni da nijedna od njih, Rusija pre svega, neće staviti veto.

B92: Dodatni problem je to što država Srbija u mnogim zemljama koje su članice Saveta bezbednosti UN, što stalne što nestalne, nema svoje ambasadore. Zbog čega je to tako i koliko nam to u stvari odmaže u rešavanju pitanja Kosova?

Drašković: Bolje bi bilo da ih imamo. I zaista, tako je. Eto, od deset stalnih članica Saveta bezbednosti, mislim da imao ambasadore u samo dve zemlje -  Južnoj Africi i Indoneziji. Nemamo u Belgiji, Slovačkoj, Italiji. Tu smo morali da imamo ambasadore. Diplomatska mreža je smanjena za vreme prethodnog ministra, tako da od tada nemamo ambasadore u Kongu ili Gani, ali na nerezidencijalnoj osnovi su ta mesta pokrivena. Međutim, ja moram da kažem da nije nikako dobro po zemlju što se nalazimo u ovoj situaciji. Nemamo ambasadore ni u Moskvi, ni u Kanadi. Kanada je član Grupe 8. Verovatno se Kosovo može prelamati i na samitu G8 8. juna u Nemačkoj. Mi nemamo ambasadu u Briselu, nemamo čitav niz...

B92: Nemamo kojekuda. Evo Velika Britanija, Rusija, Italija... Tu otpravnici poslova rešavaju sve.

Drašković: Ja ću vam nešto reći. Netačno je što se izjavljuje da predsednik Republike nije mogao da potpiše akreditivna pisma ili ukaze zato što je vlada nove ambasadore imenovala u sred izbornog procesa. Nije tačno. Ambasadori, većina njih, odnosno svi oni koji je trebalo da zamene crnogorske ambasadore posle raspada državne zajednice, predloženi su od strane moje kao ministra spoljnih poslova, prihvaćeni od Vlade još u junu. Nije to bila nikakva sredina izbornog procesa. I nema nikakvih opravdanja i to bi bio moj jedini komentar. Naprosto, imamo danas nekoliko ambasadora koji ne mogu da odu, iako su dobili agremane od zemlje domaćina, zato što im šef države nije potpisao ili ukaze ili akreditivna pisma. Mi ne možemo da krenemo u proceduru za druge ambasadore, zato što je opet, sa najvišeg mesta u državi, stiglo upozorenje da uzalud ćemo predlagati i birati, od toga neće biti ništa.

B92: Zbog čega?

Drašković: Ne znam. To treba pitati predsednika Republike. Ali ovo za zemlju nije dobro i ovo je verovatno prvi put za poslednih nekoliko decenija da se nađemo u ovakvom diplomatskom vakuumu.