Nestalne članice SB i Kosovo

Ministar spoljnih poslova Srbije putuje sutra u posetu Južnoafričkoj Republici, nestalnoj članici Saveta bezbednosti UN. Istovremeno, analitičari upozoravaju da Srbija nema ambasadore, odnosno suštinske instrumenate za ostvarivanje diplomatskih aktivnosti, u devet od 15 članica Saveta bezbednosti.

U trenutku kada se postavlja pitanje da li nestalne članice Saveta bezbednosti znaju nešto o Kosovu i kako bi mogle da o tom pitanju glasaju, Vuk Drašković odlazi u Pretoriju, gde će izneti stavove Srbije u vezi sa Kosovom.

Inače, Vuk Drašković u Južnoafričku Republiku putuje dve nedelje nakon što je tu zemlju posetio Marti Ahtisari.

U saopštenju Ministarstva spoljnih poslova se navodi da će Drašković zatražiti od Južnoafričke Republike da u Savetu bezbednosti UN ne podrži plan Martija Ahtisarija "o razbijanju teritorijalnog integriteta Srbije".

Ministar Drašković će u razgovorima u Pretoriji posebno ukazati na to da se planom izaslanika UN narušava Povelja UN i da bi njegovo usvajanje bilo "dinamit za teritorijalni integritet skoro svih afričkih zemalja i još mnogih država u svetu".

Da li je kasno za diplomatiju

Lobiranje kod nestalnih članica u Savetu bezbednosti neophodno je, jer je za usvajanje svake odluke u tom telu neophodna podrška devet od 15 članica.

Savetnik predsednika Srbije Vuk Jeremić, međutim, kaže da Srbija ne kasni u svojoj diplomatskoj ofanzivi i da je ona u punom jeku.

Prema njegovim rečima, diplomatska aktivnost Srbije usmerena ka nestalne članicama Saveta bezbednosti već je dala rezultate, što se, prema njegovim tvrdnjama, pokazalo na sednici prošle nedelje.

"Postoji jedan veliki broj zemalja, sa svima njima smo imali intenzivne bilateralne kontakte, koje iskazuju visok stepen rezerve prema Ahtisarijevom planu i predlogu da taj plan bude nametnut kao rešenje zainteresovanim stranama", kaže Jeremić.

"Mi naravno nastavljamo naše bilateralne aktivnosti na bilateralnom nivou, na multirateralnom nivou, ne samo prema članicama Saveta bezbdnosti, koje su naravno naš primarni fokus, već i prema multirateralnim telima, čiji su te zemlje članice, pre svega EU, a i mnogim drugima", kaže Jeremić. Analitičari kažu da je diplomatsku aktivnost trebalo pokrenuti mnogo ranije, ukoliko je Srbija zaista želela da utiče na stavove drugih zemalja.

"Sada inicijativa ni iz daleka ne može da ima neki značajniji uticaj zbog toga što je većina zemalja u svetu zauzela stanovišta u vezi sa planom Ahtisarija. To se pokazalo na sednici Saveta bezbednosti", smatra Dušan Lazić, dugogodišnji diplomata u Moskvi i član Foruma za međunarodne odnose.

"A kad neka zemlja jednom zauzme stavove 'za' i 'protiv' i opredeli svoje stanovište, možete zamisliti koliko je teško da utičemo da ona bar malo promeni to svoje stanovište", kaže on.

Pola ključnih zemalja bez ambasadora

Istovremeno, Srbija u devet od 15 članica Saveta bezbednosti nema ambasadore.

U Kataru, Panami, Gani i Kongu Srbija uopšte nema ambasade i njene interese u tim zemljama zastupaju ambasadori nekih od susednih zemalja. Interese Srbije u Rusiji, Velikoj Britaniji, Belgiji, Italiji i Slovačkoj zastupaju otpravnici poslova.

"Sigurno da naša zastupljenost na nižim nivoima kada su naši otpravnici poslova savetnici ili čak prvi sekretari ne dozvoljava da oni imaju redovne kontakte na višem ili visokom pol nivou i da mogu, a to je diplomatija, svakodnevnim mukotrpnim radom objašnjavaju naša stanovišta", kaže Lazić.

Vuk Jeremić objašnjava da su predlozi za postavljenje tih ambasadora došli usred izbornog procesa, koji još uvek nije završen i koji će biti završen formiranjem Vlade Srbije.

"Naprosto, nije diplomatska praksa da se visoki izaslanici, odnosno ambasadori, u zemlje šalju u trenutku kada nije završen izborni proces. To bi imalo uticaj i na kredibilitet samih ambasadora i na kredibilitet zemlje koja ih pod takvim okolnostima šalje", kaže Jeremić. 

Srbija trenutno nema ambasadore ni u Kanadi, Australiji, Španiji, Portugalu, Finskoj, Poljskoj, Sloveniji, Argentini, Albaniji, Maroku, Iranu i Crnoj Gori.

Džuda: Ahtisari i Indonezija

Kako æe glasati Indonezija...

Britanski publicista i poznavalac prilika na Balkanu Tim Džuda ocenio je da će misija Ujedinjenih nacija, koja bi trebalo da bude poslata na Kosovo i u Beograd, biti značajna, iako su je zahtevali Rusi, želeći verovatno da dobiju na vremenu.

"Dok Rusi, Britanci, Francuzi i Amerikanci, kao i nestalne članice Saveta bezbednosti iz Evrope, prilično dobro poznaju situaciju na Kosovu, nemam mnogo razloga da verujem da diplomate iz Perua, Paname, Konga, Indonezije, Katara, Gane i Južnoafričke Republike znaju detalje komplikovane situacije u tom malom delu Evrope", kaže on.

"Mislim da će za diplomate iz tih zemalja biti vrlo zanimljivo da odu na teren i da se upoznaju sa situacijom", rekao je Džuda za BBC.

Prema njegovim rečima, najzanimljivije pitanje je kako će se postaviti i glasati Indonezija.

"Uprkos tome što indonežanske diplomate nemaju mnogo razloga da znaju ko živi u kom delu Balkana, vrlo dobro znaju gospodina Martija Ahtisarija", podseća on.

"On je 2005. godine u Indeneziji ostvario diplomatski trijumf. Uz njegovo posredovanje, postignut je sporazum kojim je okončan 30 godina dug sukob za otcepljenje oblasti Aće u Indoneziji", objasnio je on.

U toj oblasti pobunjenici su pristali da polože oružje u zamenu za veći stepen autonomije unutar Indonezije, ili drugim rečima, ako je za Ahtisarija u slučaju Aćea bila prihvatljiva autonomija, zašto autonomija ne može da bude rešenje za Kosovo, kao što predlaže Srbija, dodao je Džuda.

"Pošto je Ahtisarijev plan stupio na snagu, Evropska unija je poslala posmatračku misiju, koju je predvodio holandski diplomata Piter Feit", rekao je Džuda i naveo da se sada govori da će on biti šef međunarodne civilne misije na Kosovu, koju će predvoditi EU.