SB UN: Konsultacije o Kosovu

Konsultacijama je prisustvovao i specijalni izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari, a Savet bezbednosti je prethodno održao zatvorenu sednicu. Zvaničnici Beograda pozitivno su ocenili noćašnju sednicu u Njujorku. Ni u Prištini nisu nezadovoljni, osim činjenicom da predsedniku Kosova Fatmiru Sejdijuu nije dozvoljeno da govori u Ujedinjenim nacijama.

Naime, na sednici su govorili Ahtisari, koji je predstavio svoj plan članicama Saveta bezbednosti, zatim premijer Srbije Vojislav Koštunica i šef UNMIK-a Joakim Riker, a potom je održan i neformalan susret ambasadora s predsednikom Kosova Fatmirom Sejdijuom.

Marti Ahtisari smatra da nema potrebe da u plan unosi bilo kakve izmene, a da će o tome kako je on obavio posao posrednika odlučivati Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.

"Ovo je bila dostojanstvena diskusija. Moram da kažem da sam obradovan veoma odgovornim pristupom članova Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. To su bile opravdane rezerve članova", kaže on.

S druge strane, kopredsednik pregovaračkog tima Srbije Vojislav Koštunica je Savetu bezbednosti zvanično saopštio već poznati stav Srbije - da je predlog Ahtisarija neprihvatljiv.

"Ono što je Ahtisari predložio odgovara samo jednoj strani, kosovskim Albancima, i nije postignut trud da se obezbedi kompromis dve strane. Zbog toga je Srbija odbacila Ahtisarijev plan, a danas ga nije usvojio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija", kaže on.

"U ovom slučaju je bitno da budemo optimisti i idemo dalje. Potrebni su nam novi pregovori i novi pregovarač umesto Ahtisarija, to je jasno", kaže Koštunica.

Sinoćno zasedanje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija samo je početak procesa tokom kog će biti odlučeno o konačnom statusu Kosova.

Reakcije Beograda i Prištine

Savetnik Vojislava Koštunice, Aleksandar Simić, ocenio je za B92 da početak rasprave o statusu Kosova u Savetu bezbednosti predstavlja dobar znak, jer je Ahtisarijev predlog podržalo samo nekoliko članica tog tela.

Simić kao dobre znake iz Njujorka navodi to što Savet bezbednosti nije dozvolio predsedniku Kosova da govori, kao i to što se raspravljalo o mandatu Ahtisarija da li je njegov posao da se bavi suverenitetom jedne države ili uređenjem statusa pokrajine u sastavu Srbije.

Ipak, Simić naglašava da je najvažnije to što se vratilo pitanje standarda na dnevni red i procenjuje da će ruski predlog o slanju misije Saveta bezbednosti na Kosovo biti prihvaćeno.

"Treba da vidimo i kako će se strukturisati, eventualno, taj ruski predlog, odnosno na koji način će se taj predlog manifestovati kao saglasje u Savetu bezbednosti da se jedna misija uputi na teritoriju pokrajine, da bi se zaista ostvarivanje mandata UN prevedeno na stanje ljudskih prava na Kosmetu pravilno utvrdilo", rekao je on.

Zvanična Priština, međutim, najviše je pogođena odlukom da se njihovom predsedniku Fatimiru Sejdijuu ne dozvoli da se obrati Savetu bezbednosti.

Onemogućavanje predsednika Kosova da govori na sinoćnjoj sednici rezultat je nerešenog statusa Kosova, izjavio je premijer Kosova Agim Čeku.

"Veoma smo nezadovoljni što našem predsedniku nije pružena mogućnost da izloži njegove argumente u prilog Kosova", rekao je Čeku, dodavši da bi bilo mnogo ispravnije da je i Prištini omogućeno da iznese gledište o statusu Kosova.

Na drugoj strani, Čeku je uveren da su oni koji su hteli da čuju mišljenje i argumente Prištine imali priliku da to urade na nezvaničnom sastanku Saveta bezbednosti kojem je prisustvovao i predsednik Sejdiju.

"Na taj način se čuo glas i čuli su se argumenti predsednika Kosova", rekao je Čeku, ocenivši da stav Rusije prema Ahtisarijevom paketu za Kosovo više odražava nastojanje za kupovinu vremena, nego što predstavlja suštinsku opoziciju sadržini ovog paketa. 

Inače, u više sela na Kosovu u ranim jutarnjim satima, u vreme kada se u Savetu bezbednosti diskutovalo o Kosovu, zabeleženi su slučajevi pucnjave iz vatrenog oružja.

Pucnjava se čula u Klokotu i Mogili, selima kod Vitine, a regionalna policija u Gnjilanu tvrdi da incidenti neće imati uticaja na pogoršanje bezbednosne situacije u tom delu Kosova.

Tadić podržava ideju Rusije

Predsednik Srbije Boris Tadić podržava ideju Rusije da se na Kosovo pošalje misija Ujedinjenih nacija koja će kontrolisati stanje ljudskih prava i standarde koji su do sada postignuti.

"Sada je čitav proces razgovora o budućem statusu Kosova premešten u Savet bezbednosti i tu nas čekaju novi izazovi”, kaže on.

“Nesumnjivo je da će države-članice Saveta bezbednosti razgovarati među sobom u narednom periodu i treba biti svestan da dalji razgovori neće biti nimalo laki za Srbiju", kazao je Tadić.

On je dodao da su srpski zvaničnici u neprekidnoj diplomatskoj ofanzivi od početka pregovora o statusu Kosova.

Tadićev savetnik Vuk Jeremić ocenio je da je sednica Saveta bezbednosti UN o Kosovu pokazala da u ovom trenutku ne postoji ni približno dovoljna podrška predlogu specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija.

"Ne postoji ni blizu dovoljna podrška da bi se proces završio jednostavnim usvajanjem Ahtisarijevog plana i u tom smislu ohrabrena je pozicija Srbije, koja želi kompromisno rešenje, do koga bi se moglo doći daljim pregovorima", rekao je Jeremić agenciji Beta.

Prema njegovim rečima, definitivno je jasno da će izjašnjavanje u Savetu bezbednosti i diskusija o Ahtisarijevom planu i budućem statusu Kosova i Metohije biti "daleko složenije nego što su to neki pre nekoliko meseci ili nedelja očekivali".

Sejdiju: Slede dva teška meseca

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu izjavio je danas da je nezavisnost Kosova opcija koja nema alternativu i ocenio da tako uglavnom misle i najjače države sveta.

"Znate da je za nas nezavisnost Kosova opcija koja nema alternativu", rekao je Sejdiu novinarima po povratku iz Njujorka.

On je naglasio da "tako uglavnom misle i najjače drzave sveta koje su članice Saveta bezbednosti i Evropske unije".

"Mislim da će u nastavku procesa Ahtisarijev predlog biti iznet na glasanje pred Savet bezbednosti", rekao je on.

Sejdiu je rekao da je međunarodni predstavnik Marti Ahtisari predstavio plan na veoma korektan način i dodao da je ovo veoma značajan momenat za Kosovo na putu ka nezavisnosti.

"Naredna dva meseca biće veoma teška i značajna za završetak ovog procesa koji je veoma značajan za Kosovo", naglasio je Sejdiu.

Čurkin i Peri različito

Ambasador Velike Britanije, koja u aprilu predsedava Savetu, Emir Džouns Peri, rekao je na konferenciji za novinare posle sednice da je Ahtisarijev plan dobar i za Kosovo i za Srbiju, ali i njihov put ka Evropskoj uniji i NATO-u.

On je kazao da se nastavljaju razgovori o ruskom predlogu da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija uputi misiju u Beograd i na Kosovo, ali da datum još nije utvrđen. Nije bilo sugestija da Ahtisarijev plan bude odbačen ili zamenjen, rekao je Peri, ukazavši da je reč tek o početku debate.

Na pitanje ko pravi nacrt rezolucije, on je odgovorio da su to Kontakt grupa, EU, SAD.

Vitalij Čurkin, ambasador Rusije u Ujedinjenim nacijama, izjavio je da je prvi problem Rusije s predlogom Ahtisarija u tome da ga nisu prihvatile obe strane.

"I ako pogledamo sva međunarodna tela i dokumenta, rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, sastanke Kontakt grupe, jasno je da je cilj međunarodne zajednice da rešenje bude nađeno dogovorom", kaže on.

Plan Ahtisarija bezuslovno podržavaju samo tri ili četiri članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, druge imaju pitanja ili sumnje, rekao je Čurkin.

Ruski ambasador je ponovio da Rusija neće podržati plan u postojećoj formi bez pristanka obe strane i pozvao na nastavak pregovora Beograda i Prištine. "Mi ne tvrdimo da Ahtisarijev plan treba odbaciti, on sadrži neke veoma važne i korisne tačke", dodao je on.

Rašković-Ivić: Propao plan za brzu nezavisnost Kosova

Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić ocenila je večeras da je na sednici Saveta bezbednosti "propao plan da se postigne brza nezavisnost" Pokrajine i založila se za nastavak pregovora.

Rašković-Ivić je u Poligrafu B92 rekla da je plan Martija Ahtisarija propao i dodala da o raspoloženju u Savetu bezbednosti najbolje govori podatak da predsedniku Kosova Fatmiru Sejdiju nije dozvoljeno da govori na sednici.

Ona je dodala da je Rusija zatražila nastavak pregovora, a da je tu inicijativu podržala Kina ali i neke zemlje Latinske Amerike i Afrike iz straha da bi davanje nezavisnosti Kosovu izazvalo talas nestabilnosti u celom svetu.

Rašković-Ivić je, međutim, rekla da Ahtisarijev predlog nije odbačen, ali je dodala da je Srbija uložila 500 amandmana na većinu
delova plana, naročito na one koji se odnose na davanje nezavisnosti Kosova.

Ona nije mogla da kaže ko bi trebalo da bude novi posrednik u pregovorima, ali je rekla da se lično zalaže da to bude bivši izaslanik UN za procenu standarda Kai Ejde jer je on "pošten, inteligentan i poznaje region".

Rad na rezoluciji u aprilu?

Emir Džouns Peri rekao je da će Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija, SAD i Rusija najverovatnije ovog meseca početi rad na nacrtu moguće rezolucije Ujedinjenih nacija o Kosovu.

"Postoji značajna podrška planu Ahtisarija među zemljama-članicama. Svaki nagoveštaj da je predlog odbačen ili da se traga za novim pregovaračem je pogrešan", kaže on.

"Nisam zabrinut zbog načina na koji stvari teku jer smo mi u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, uostalom i u Ujedinjenim nacijama, dosta dobri kada je reč o raspravama o proceduri", rekao je on.

"Diskusija u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija odraz je neslaganja u stavovima o teritorijalnom suverenitetu, pretnji rasparčavanjem država i celog pitanja prava na samoopredeljenje", rekao je on, prenosi BBC.

Britanski ambasador je dodao i da će se Savet bezbednosti u narednih nekoliko dana izjasniti o ruskom predlogu da se na Kosovo uputi misija koja bi utvrdila stanje na terenu.