Delegacija Srbije u SB UN

Specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za Kosovo predložio je da Kosovo dobije nezavisnost uz međunarodni nadzor. Kopredsednik pregovoračkog tima Srbije Vojislav Koštunica otputovao je u Njujork, gde će se sutra, pre početka sednice Saveta bezbednosti, sastati sa generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom i ruskim ambasadorom u UN Vitalijem Čurkinom.

Prema ranijim najavama, Ahtisari će o svom predlogu govoriti najverovatnije u zatvorenom delu sednice, kome prisustvuju samo predstavnici 15 zemalja članica.

Sutrašnji sastanak biće prilika za prve razgovore među zemljama članicama o budućnosti Kosova, ali na njemu neće biti doneta nikakva odluka.

S Koštunicom su u Njujork otputovali član tima za pregovore o Kosovu Slobodan Samardžić i Koštuničin savetnik za spoljnu politiku Vladeta Janković, kao i Leon Kojen, a Albance će zastupati predsednik Kosova Fatmir Sejdiu.

Pred odlazak u Njujork, Koštunica je ponovio svoj stav da "ceo srpski narod zna i najdublje oseća da podrška Rusije ima istorijski značaj za Srbiju".

Koštunica je rekao i da je "jasno da će Ahtisarijev predlog propasti u Savetu bezbednosti jer se radi o nelegitimnom i protivpravnom aktu rasparčavanja Srbije".

"Odbacivanje Ahtisarijevog plana omogućiće početak novog pregovaračkog procesa, s novim međunarodnim posrednikom, što će dovesti do sporazumnog rešenja, saglasnog Povelji Ujedinjenih nacija i Ustavu Srbije", ocenio je Koštunica.

Slobodan Samardžić je izjavio da će premijer Vojislav Koštunica na sutrašnjem zasedanju saopštiti da Srbija "ni pod kojim uslovima ne može da se odrekne svoje tetirotije".

On je potvrdio da će premijer Srbije danas razgovarati sa ambasadorima Rusije i Kine, "u pravcu utvrđivanja zajedničkog stava o važnosti Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN".

"Sve o čemu se bude dalje razgovaralo mora da bude utemeljeno na Rezoluciji 1244 i to će biti snažan stav Srbije. Računamo da imamo podršku Rusije i Kine i još jednog broja stalnih i nestalnih članica SB UN za taj stav", kazao je Samardžić.

Frid pozvao vlade EU da podrže Ahtisarijev plan

Pomoćnik državnog sekretara SAD Danijel Frid pozvao je vlade zemalja Evropske unije da se brzo usaglase o podržavanju plana UN o nadziranoj nezavisnosti Kosova, ili se suoče sa izbijanjem nasilja u toj pokrajini.

Frid je rekao se više ne može negirati "želja albanske većine da im budućnost bude izvesnija" i da "status kvo na Kosovu nije održiv".

"Posle osam godina pod vlašću i administracijom UN, oni zaslužuju da im budućnost bude jasnija, a dalje odlaganje će destabilizovati situaciju", kazao je on novinarima u ambasadi SAD u Berlinu.

Američki diplomata je ukazao da plan spacijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija bavi i bezbednošću srpske manjine na Kosovu i obezbeđuje najbolju priliku za mirno rešenje.

Frid je rekao da SAD podržavaju "nadziranu nezavisnost" i istakao da se Vašington nada da će biti postignut konsenzus u Savetu bezbednosti UN.

"Status kvo će se završiti na jedan ili drugi način i neizvesnost će se razrešiti ili kroz kontrolisani, organizovani proces koji pruža garancije kosovskim Srbima, kroz maksimalnu transparentnost i uređeni proces, ili će biti nekontrolisan i uz mnogo više nasilja", rekao je Frid.

(Ne)realna očekivanja o neuspehu

Ambasador SAD u Srbiji Majkl Polt kaže da nije realno očekivati neuspeh rezolucije o Kosovu u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Polt je u Utisku nedelje dodao da premijer i Vlada Srbije imaju sva prava da brane interese Srbije onako kako ih doživljavaju.

"Mislimo da će rezolucija biti doneta i da će otvoriti put za nadgledanu nezavisnost Kosova. Mi smo na tome radili zajedno, kao Kontakt grupa, kao međunarodna zajednica, pod rukovodstvom Ujedinjenih nacija, u poslednjih 15 meseci", kaže on.

"Verujemo da je to jedini pravi put da se ide napred u interesu ne samo Kosova, već u interesu, pre svih, Srbije, budući da je to jedini sprovodiv plan koji može dovesti do nekog razrešenja i to je jedini realističan put u budućnost", kaže Polt.

Ambasador Velike Britanije u Beogradu Stiven Vordsvort ocenio je da dosadašnji rečnik Rusije, kada je reč o statusu Kosova, ne znači nužno da će ta zemlja iskoristiti pravo veta u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

"Oni su najčešće govorili da Rusija ne može to da podrži, što znači - ili da će biti uzdržani, ili da će upotrebiti veto", kaže Vordsvort.

"Kao što sam rekao, na Rusima je da odluče, ali je pitanje šta će se desiti posle veta, da li će to poboljšati ili pogoršati situaciju. Prema našem mišljenju, to će pogoršati stanje. Mi treba da rešimo problem u interesu naroda Kosova i cele Srbije", kaže on.

"Situacija koja traje već osam godina, treba da bude rešena, a mislim da bi veto celu situaciju vratio na početak. Mislim da nije realno ceo proces pregovora vraćati na početak", kaže on.

Vordsvort je naveo i da Rusija u ovom trenutku drži sve opcije otvorenim i da je prerano predvideti kako će se tokom diskusije ponašati predstavnici Rusije.

Vejvoda: Moguće samo krnjiti plan

Direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda ocenio je, povodom sednice Saveta bezbednosti, da nema mesta optimizmu da Rusija može da "spase stvar stopostotno".

Vejvoda je u emisiji Kažiprst Radija B92 naveo i da je ta sednica samo sledeći korak u procesu rešavanja statusa Kosova.

On navodi da Rusija u procesu rešavanja statusa Kosova može otvoriti prostor za Srbiju za dodatne pregovore. "Rusija će tražiti kompromis i otvoriti prostor u Savetu bezbednosti da se još razgovara, ali to neće trajati doveka i maksimum je do kraja godine", smatra Vejvoda.

"Za taj pokušaj, delimičan, oslanjanja na Rusiju, ne verujem da može da donese neke velike efekte, ali može u manevarskom smislu da se otvori prostor i da se, eventualno, dobije u tom traganju za kompromisom, za koji se uostalom svi zalažu, neku bolju varijantu nagodbe nego što bi, recimo, bila da nema pokušaja da se otvori taj prostor zahvaljujući delovanju Rusije", kaže on.

Vejvoda je ocenio i da je sutrašnja sednica u Njujorku novi korak u procesu, za koji se ne zna da li će trajati dva meseca, šest meseci ili do kraja godine.

Vejvoda kaže i da u ovom trenutku ozbiljna diplomatija mora da "igra na sve karte", odnosno ne samo na Rusiju, nego i na SAD i EU, odnosno Veliku Britaniju i Francusku:

"Mislim da je važno da se kaže da nije dobro sva jaja u istu korpu staviti, da se diplomatija svede samo na jedan faktor, na jednog činioca u svetskoj politici", navodi on.

"Treba razborito i trezveno pogledati stanje snaga i odnosa snaga, našu poziciju unutar tih odnosa snaga, a mi smo u Evropi i idemo ka Evropskoj uniji. Ja mislim da je jako važno da se jednako tako oslonimo i na Evropsku uniju, i na ključne zemlje članice, i na sam Brisel."  

Prema mišljenju Ivana Vejvode, očekivanja da će Evropska unija biti nesložna po pitanju Kosova jesu neozbiljna. "Beograd treba da odustane od maksimalističkih stavova i da teži nalaženju sredine da niko ne ode poražen od tog stola", kaže Vejvoda.

"Šta je to, znači, što Beogradu može da se otvori kao dalja mogućnost eventualno u nekim pregovorima? Tu je jedna cela lepeza stvari – od toga da, recimo, Kosovo ne dobije mogućnost da postane članica Ujedinjenih nacija u nekom periodu, da li je to, recimo, mogućnost da severni deo Kosova ima specijalni status unutar statusa, odnosno, kao što je pregovarački tim tražio u Beču – entitetski status", kaže on.

Vejvoda ocenjuje i da je diplomatska ofanziva Srbije potrebna, ali samo uz svest da je moguće tek krnjiti delove Ahtisarijevog plana.

"Kosovo je izgubljeno za Srbiju"

Analitičar Fjodor Lukjanov, glavni urednik časopisa Rusija u globalnoj politici, kaže da Rusija neće, zarad Srba, rizikovati konfrontaciju sa Zapadom, uprkos neslaganju predsednika Vladimira Putina s nametanjem rešenja za status Kosova.

"Ono što Rusija može da učini jeste da demonstrira svoju poziciju da niko ne može da nas ignoriše, tako da zapadne sile moraju da uzmu njene stavove u obzir", rekao je Lukjanov za Blic.

"To praktično znači da će Moskva obezbediti više vremena i priliku da Beograd ima bolje uslove u diskusiji o Kosovu, ali ne i da bude nerealan. Kosovo je izgubljeno za Srbiju i to svi shvataju", kaže Lukjanov.