EP za nadziranu nezavisnost

Takvim rešenjem bi se "jamčili stabilnost i zaštita svih zajednica na Kosovu i autonomni dugoročni ekonomski i društveni razvoj", navodi se u tom dokumentu. U rezoluciju je taj stav unet amandmanom holandskog poslanika Josta Lagendajka, a u predlogu rezolucije, koju su usaglasile političke grupe u Spoljnopolitičkom odboru EP, nije bilo odrednice o statusu Kosova.

U rezoluciji se daje podrška "sveukupnom predlogu za rešenje statusa Kosova, koji je podneo izaslanik Ujedinjenih nacija Marti Ahtisari" i podvlači da svako rešenje za budući status Kosova mora biti saglasno međunarodnom pravu.

Takođe se pozivaju, "posebno stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da odigraju konstruktivnu ulogu, tako da obe zainteresovane strane pruže dokaze o fleksibilnosti i da usvoje trajno rešenje bez ikakvih nejasnoća za Kosovo", koje bi oslikavalo i Ahtisarijeve predloge.

Evropski parlamentarci izražavaju nadu da će na temelju tog predloga Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija brzo usvojiti rezoluciju koja će zameniti Rezoluciju 1244.

EP smatra da Kosovo treba da ima pristup međunarodnim finansijskim organizacijama, da "međunarodno prisustvo jamči za multietničko obeležje Kosova i zaštiti interese i bezbednost srpskog i romskog stanovništva i ostalih etničkih zajednica".

Međunarodna misija, takođe, treba da obezbedi izgradnju efikasnih institucija za celo stanovništvo Kosova, "koje treba da deluju na temelju pravne države i osnovnih demokratskih pravila".

U rezoluciji se navodi da statusno rešenje mora omogućiti Kosovu da se uključi u Evropu, "što će vremenom dovesti do odnosa međuzavisnosti sa susedima".

U obraćanju članovima Evropskog parlamenta, predstavnik EU Havijer Solana rekao je da će "formula za nametanje rešenja za status Kosova" morati da se nađe u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija i podsetio je na stav Ahtisarija da je teško ili gotovo nemoguće doći do rešenja u pregovorima o kom bi se saglasile obe strane.

"Zbog toga će međunarodna zajednica možda morati da nametne rešenje. To rešenje će biti sprovedeno kroz rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, i to po članu 7 Povelje Ujedinjenih nacija, što traži da sve članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija stanu iza toga", rekao je on.

"Kao što znate, neke teškoće su već počele da iskrsavaju kad je reč o nekim članicama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, konkretno vezano za Rusiju i, vrlo verovatno, Kinu", rekao je Solana.

Reagovanja

Vlada Kosova je pozdravila usvajanje rezolucije u EP. "Podržavajući predlog Ahtisarija i eksplicitno podržavajući suverenitet Kosova, EU je pokazala jedinstvo u podršci konačnom rešenju statusa Kosova u skladu s političkom voljom njenog naroda", piše u saopštenju Vlade Kosova.

Vlada Kosova je ocenila da usvajanje rezolucije u EP predstavlja poziv Savetu bezbednosti Ujedinjenih da donese reoluciju koja će zameniti Rezoluciju 1244 iz 1999.

Vlada Kosova je naglasila da se zalaže za stvaranje države u skladu sa evropskim kriterijuma i koja će stremiti ka članstvu u EU.

Ministar policije Dragan Jočić ponavlja da Srbija odbacuje sve pretnje i sve ultimativne zahteve. "Havijer Solana je nedvosmisleno rekao da se EU zalaže za nametanje rešenja Srbiji, što drugim rečima znači otimanje 15 odsto teritorije", rekao je Jočić Tanjugu.

"Logika te politike je da Srbija nema šta da se pita o svojoj državnoj teritoriji jer EU, rukovođena prijateljstvom prema Srbiji, zna najbolje da treba rasparčati Srbiju", kaže Jočić. On je naveo da je "Solana već jednom, sledeći takvu politiku, doneo dalekosežnu odluku da se Srbija bombarduje".

Član pregovaračkog tima Beograda Marko Jakšić ocenjuje za B92 da sada postaje jasno da je Rusija važan i pozitivan faktor u rešavanju statusa Kosova.

"Nažalost, Rusija je ostala jedini prijatelj Srba u rešavanju statusa Kosova, ne u smislu da brani poziciju Srbije, nego u smislu da se bori za odbranu međunarodnih principa i međunarodnog prava koje danas vlada u svetu", kaže Jakšić.

"Ono što nas može da raduje je da sve bitne i ključne stvari u svetu moraju da se rešavaju u SB UN i mislim da je rešenje u SB UN koje će biti pre svega prihvatljivo za obe strane jedini ispravan put za sudbinu Kosova", kaže Jakšić.

Kosovski analitičar Škeljzen Malići navodi za B92 da nametanje rešenja za status Kosova nije najbolji scenario koji odgovara kosovskim Albancima.

"Kosovo bi htelo da ima podršku cele međunarodne zajednice i da nova rezolucija Ujedinjenih nacija legalizuje nezavisnost Kosova, ali Kosovo će biti zadovoljno i takvim ishodom, jer to praktično znači isto, a na neki način još i više obavezuje Zapad da podrži nezavisnost Kosova", kaže on.

Ključna ovlašćenja EU u primeni statusa

Specijalni izaslanik Evropske unije i međunarodne zajednice će u budućoj mogućoj misiji na Kosovu po utvrđivanju statusa imati "određena ovlašćenja i nadležnost da obezbede sprovođenje duha i slova tog statusa", piše u dokumentu koji su zvaničnici EU Havijer Solana i Oli Ren pripremili za sutrašnje zasedanje šefova diplomatija EU u Bremenu.

Stoji i napomena da je to dovršen plan moguće ključne uloge EU u međunarodnoj civilno-bezbednosnoj misiji na Kosovu.

"Prenošenje ovlašćenja na lokalne vlasti i partnerstvo s međunarodnom zajednicom jesu ključna načela za sprovođenje rešenja za status", piše u sažetku tog dokumenta.

Dodaje se da će misija obezbeđivanja vladavine zakona u okviru evropske bezbednosno-odbrambene politike imati ulogu da podrži primenu rešenja za status i pomogne kosovskim pravosudnim i organima za sprovođenje zakona da napreduju ka održivom poretku, podložnom uvidu.

Solana i Ren su juče i danas ukazali da će, kad se utvrdi status Kosova, to biti dosad najvažnija misija EU u rešavanju kriza u svetu. U to će biti uključeno 1.500 do 2.000 sudija, tužilaca, policajaca i drugih službenika EU.

Istakli su da se za potrebe stabilizacije Kosova i međunarodne misije predviđa 1,3 do 1,5 milijardi evra od 2008. do 2010. i posebna međunarodna donatorska konferencija za Kosovo, odmah po utvrđivanju statusa.

U dokumentu se navodi da će po rešenju statusa vlasti Kosova biti suočene s nužnošću da preuzmu nadležnosti od UNMIK-a i sprovedu nužne mere za izvođenje bitnih reformi, navedenih u predlogu Martija Ahtisarija za rešenje statusa.

EU očekuje da će njena misija, na temelju rezolucije SB UN, biti pozvana da uspostavi misiju vladavine zakona u podršku primeni rešenja i podstakne stvaranje policijskog i pravosudnog sektora na Kosovu.

Takođe se očekuje da Ujedinjene nacije daju misiji EU izvršna ovlašćenja u pravosuđu, suzbijanju krupnog i organizovanog kriminala, zaštiti vlasništva, kaznenoj politici, kao i u sektoru policije, kad je reč o organizovanom kriminalu, ratnim zločinima, međuetničkim zločinima, finansijskoj istrazi, suzbijanju korupcije, kontroli granica, suzbijanju nereda i pobuna i u pitanjima carinske kontrole.

Solana i Ren u planu za misiju EU navode da opipljiva evropska perspektiva za Kosovo treba da ojača polugu EU kao partnera lokalnih institucija i osnaži ugrađivanje Kosova u širi region.

"Opiljivi koraci treba da budu učinjeni da se Kosovo osposobi za dalji napredak u procesu stabilizacije i pridruženja EU, pošto se utvrdi status", piše u dokumentu.

Kosovo na putu u evropsku integraciju mora ispuniti iste uslove kao i druge zemlje zapadnog Balkana. U dokumentu Solane i Rena piše i da Kosovo ujedno mora osećati da je Evropska unija rešena da sklopi ugovorne veze, ojača regionalnu saradnju i pruži iste povoljnosti kakve uživa ostatak regiona.

Aleksejev: Ahtisari nije omogućio pregovore

Predlog za rešenje statusa Kosova koji je Marti Ahtisari izneo pred Savet bezbednosti sprečio je Srbiju i kosovske Albance da u direktnim pregovorima pronađu najbolje rešenje, izjavio je ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Aleksejev.

On je na tribini na Pravnom fakultetu ponovio da će Rusija tražiti da UN imenuje novog pregovarača, ali ni ovaj put Aleksejev nije izričito rekao da li će Rusija uložiti veto na novu rezoluciju. Tribinu je održala organizovala Nomokanon, poznata po osporavanju genocida u Srebrenici.

Ambasador Rusije rekao je da pitanje Kosova može da se reši ili primenom međunarodnog prava, ili, kako se izrazio, principom političke svrsishodnosti. Da bi Rusija sačuvala stabilnost u svojim interesnim zonama ta zemlja će insistirati na poštovanju prvog principa, makar to značilo i smenu Ahtisarija. Po ambasadoru Aleksejevu, Ahtisari nije omogućio direktne razgovore srpske i albanske strane.