Koštunica: Istorijski ruski veto

Iako iz Rusije kažu da je još rano govoriti o tome ko će kako glasati u Savetu bezbednosti, Vojislav Koštunica je, dan pošto je Marti Ahtisari preporučio Savetu bezbednosti da Kosovu dâ nezavisnost, izjavio Tanjugu da Srbija još jednom upućuje upozorenje da Kosovo nikada ne može biti nezavisno, kao i da Beograd unapred odbacuje pokušaj otimanja Kosova kao akt pravnog nasilja.

On je uveren da će Ahtisarijev predlog propasti u Savetu bezbednosti, što će otvoriti vrata za novi pregovarački proces sa novim posrednikom.

"Ruski veto u Savetu bezbednosti na plan Ahtisarija da se rasparča Srbija, da se samovoljno prekroje naš državne granice, i veto Rusije na brutalno otimanje 15 odsto srpske teritorije, ima u najdubljem smislu istorijski značaj za Srbiju i srpski narod", istakao je Koštunica u izjavi Tanjugu.

"Danas Srbija još jednom upućuje upozorenje da Kosovo nikada ne može biti nezavisno, i da Srbija unapred odbacuje pokušaj otimanja Kosova kao akt pravnog nasilja", rekao je premijer Srbije.

On je naveo da je "Nato-pakt bez odobrenja Saveta bezbednosti bombardovao Srbiju i da je odgovornost za to ove vojne alijanse dovoljno velika i za prošli i za ceo ovaj vek".

"Uvereni smo da će Ahtisarijev predlog propasti u Savetu bezbednosti i da će to otvoriti vrata za novi pregovarački proces sa novim posrednikom", naglasio je premijer Srbije Vojislav Koštunica.

Lavrov: Rano je govoriti ko će i kako glasati

Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov založio se za "objektivnu analizu" sprovođenja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu, pre nego što Savet bezbednosti bude razmatrao predlog specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija za Kosovo Martija Ahtisarija.

Lavrov je rekao da je još rano govoriti o tome ko će i kako glasati o novoj rezoluciji o Kosovu, kao i da će Rusija insistirati na razmatranju toga kako su sukobljene strane ispunjavale prethodna rešenja, uključujući i Rezoluciju 1244.

Rusko Ministarstvo inostranih poslova objavio je danas dokument "Pregled spoljne politike Rusije" u kojem se kaže da "stvaranje nezavisne kosovske države preti ozbiljnim komplikacijama za stabilnost u Evropi".

U tom dokumentu ruski MIP sumnja u to da će, "u uslovima nezavisnog Kosova biti lakše, bez saglasnosti obeju strana, postići suštinske ciljeve kao što su stvaranje multietničkog društva i ispunjavanja standarda na Kosovu".

Čurkin: SB UN da pošalje misiju

Ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin pozvao je Savet bezbednosti UN da pošalje misiju u Beograd i Prištinu pre razmatranja plana za status Kosova specijalnog izaslanika UN Martija Ahtsarija.

Na današnjim konsultacijama o Kosovu, koje su bile zatvorene za javnost, Čurkin je predložio da Savet bezbednosti UN uputi tu misiju kako bi se "upoznao sa aktuelnom situacijom i sakupio sve potrebne informacije".

Ruski ambasador je ocenio da je potrebno "u potpunosti ispitati" u kojoj meri se sprovodi Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN.

Prema njegovim rečima, ta rezolucija je "oduvek bila osnov svih međunarodnih napora za Kosovo".

"Za nas je logično da vidimo gde se međunarodna zajednica nalazi u sprovođenju Rezolucije 1244 pre nego što razmotri Ahtisarijeve predloge", rekao je Čurkin.

On je ocenio da nije ispunjeno više kriterijuma predviđenih Rezolucijom 1244 za demokratsko upravljanje, zaštitu prava manjina i decentralizaciju.

Ruski ambasador u UN je dodao bi primenu te rezolucije trebalo ispitati "što je brže moguće" i naglasio da su mu predstavnici članica Saveta bezbednosti UN dali "interesantan i pozitivan" odgovor, ali da prvo moraju da konstultuju svoje vlade o tome.

Čurkin je rekao da bi Ahtisari trebalo da se obrati Savetu bezbednosti UN sledeće nedelje i dodao da misija tog tela UN ne bi otputovala pre kraja Ahtisarijeve posete sedištu UN u Njujorku.

"Potrebno je imati dogovorno rešenje, prihvatljivo za obe strane", rekao je ruski ambasador i dodao da tokom konsultacija nije ulazio u detalje Ahtisarijevog plana, jer "nije želeo da ga kritikuje iza leđa".

SAD pružile podršku planu

Vrlo brzo po objavljivanju, Ahtisarijev plan dobio je podršku većeg dela međunarodne zajednice, od Stejt departmenta, preko Velike Britanije, do Evropske unije i NATO-a. Jedina negativna reakcija stigla je od Rusije, koja i dalje insistira na nastavku pregovora.

Konsultacije, a ne pregovore, očekuje državni podsekretar SAD Nikolas Berns, koji je precizirao i da bi se one vodile više nedelja, na relaciji Priština-Beograd-Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kako bi se "našla najbolja rezolucija" za okončanje konačnog statusa Kosova.

Berns je ponovio i da SAD podržavaju Ahtisarijev plan o statusu Kosova, koji će stanovnicima Kosova pružiti "put ka nezavisnosti" i osigurati manjinska prava Srba na Kosovu.

"Mi podržavamo sve preporuke Ahtisarija i podržaćemo proces koji će voditi nadziranoj nezavisnosti Kosova. Mi znamo da je to kompleksan proces i da su emocije jake na obe strane, ali vreme je da se ljudima koji žive na Kosovu da mogućnost da kontrolišu svoju sudbinu, posle osam godina tokom kojih nisu znali kakva im je sudbina", rekao je Berns.

Nikolas Berns je izjavio da SAD podržavaju "nadziranu nezavisnost Kosova" i da je to preneo predsedniku Srbije Borisu Tadiću i premijeru Vojislavu Koštunici u telefonskom razgovoru.

On je rekao da SAD pridaju značaj odnosima sa Srbijom, "koja je prijatelj SAD", i stavio do znanja da Vašington želi "određene razgovore" s vođstvom u Beogradu.

"Želimo da čujemo njihove stavove jer i Tadića i Koštunicu poštujemo. Verujem da će oni uvažiti ponudu SAD. Ja, dakle, očekujem razgovore s vladom u Beogradu. Treba da vidimo kako da ojačamo odnose tokom tog veoma teškog procesa jer demokratska Srbija treba da bude članica i Evropske unije i NATO-a, a želimo da se uslovi za to steknu ove godine, kad rešavamo veoma teško pitanje Kosova", dodao je on.

Shefer: Ni žuriti ni nepotrebno odlagati

Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer izjavio je u Briselu da saveznici u NATO traže da se "ne žuri" pri rešavanju pitanja Kosova u Savetu bezbednosti UN, ali i da se taj proces "ne odlaže nepotrebno".

Shefer je naveo da su sve članice NATO podržale predlog izaslanika UN Martija Ahtisarija za rešenje statusa Kosova, podvukavši da je "budućnost Kosova od presudne važnosti za bezbednost Evrope".

Atlantski saveznici su uputili snažan poziv albanskoj i srpskoj strani da se uzdrže od nasilja, jer, kako je rekao Shefer, "nasilje nikako neće voditi političkom rešenju".

Generalni sekretar NATO je kazao da Alijansa rešenje kosovskog pitanja vidi kao "ulaganje" u stabilnost regiona, a to je i ulazak Srbije i drugih država u Partnerstvo za mir.

Na pitanje hoće li stav Srbije da je Ahtisarijev plan u ovakvom vidu neprihvatljiv za Srbiju, Shefer je kazao da obe strane "treba da ulažu" u međusobne odnose.

"Mi ne želimo da stav Srbije znači odbijanje", primetio je Shefer, naglasivši da je ključno da se "Srbija nalazi uz nas u Evroatlantskom savetu za partnerstvu i u NATO.

"SAD stale iza kršenja međunarodnog prava"

Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo Sanda Rašković-Ivić izjavila je da su SAD danas prvi put javno i zvanično stale iza nezavisnosti Kosova, a time i iza kršenja međunarodnog prava.

Ona je kazala da se nezavisnošću Kosova otvara nestabilnost i van jugoistočne Evrope, a takvo rešenje dovešće do nestabilnosti jer će postati model po kom će se rešavati ostale krize u svetu. Ona smatra i da Ahtisari u pregovaračkom procesu nije bio nepristrasan, pa je zbog toga kompromis izostao. 

B92: Koliko je negodovanje Beograda u ovom trenutku ima smisla, s obzirom na to da je plan već gotov i u proceduri Saveta bezbednosti?

Sanda Rašković-Ivić: Verujte mi – da je moglo mimo Srbije, već bi to bilo odavno urađeno. Naravno, sada, napravljen je taj plan, taj plan nije dobar, mi ga odbacujemo, to je prvi korak, posle kog sledi sve ostalo, jer Rusija i ostale zemlje, koje takođe podržavaju Srbiju, moraju da čuju šta Srbija o planu misli i šta misli javno. Kao što je gospodin Ahtisari javno podržao nezavisnost Kosova, kao što su Amerikanci javno podržali nezavisnost Kosova kroz rečenice gospodina Nikolasa Bernsa. Tako isto, i srpsko "ne" znači nepodržavanje, odnosno odbacivanje plana.

B92: Rusija je jedina zemlja koja je javno istupila i rekla da je ona za nastavak pregovora. Koliko je podrška za sada samo Rusije dovoljna da se dođe do nastavka pregovora i da se izabere novi specijalni predstavnik ?

Sanda Rašković-Ivić: Rusija je izašla prva, to ne znači da je Rusija usamljena. Rusiju će, po mojim saznanjima, vrlo brzo slediti Kina. Sem Rusije i Kine, tu imamo nestalne članice Saveta bezbednosti, neke koje još nemaju stav, kao na primer Peru, i neke koje podržavaju maksimalno rešenje uz maksimalno poštovanje međunarodnog prava, kao što je Južnoafrička Republika, Indonezija, Gana, Slovačka takođe, znači mi tu imamo dosta veliki prostor za diplomatsko delovanje.

B92: U svom izveštaju generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Ahtisari pominje da pregovori nisu svrsishodni. Čemu onda ovakva inicijativa?

Sanda Rašković-Ivić: Pregovori nisu svrsishodni po Ahtisarijevom mišljenju. Gospodin Ahtisari nije uspeo kao međunarodni pregovarač da pomakne strane jedne prema drugima. Po mom mišljenju, on nije uspeo u tome... što se meni čini da je gospodin Ahtisari imao već gotovo rešenje u svojoj glavi pre nego što je pristupio pregovorima.

"Emocije nisu jak argument"

Jedan od predstavnika kosovskih Srba Oliver Ivanović kaže za B92 da nije realno očekivati promenu stava SAD, Velike Britanije i nekih evropskih zemalja, ali da zemljama koje su nestalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija nije posvećena dovoljna pažnja.

"Veton Suroi je proveo meseca dana na putovanjima po Aziji i Africi. Čini mi se da su Albanci i ovog puta bili pametniji i brži od nas", kaže Ivanović.

"Ništa nije izgubljeno i nije kasno sve do odlučujuće sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, pa mislim da naši emisari treba da putuju, ali je još važnije da to ne budu savetnici, već predsednik i premijer, jer jedino tako možemo pokazati koliko nam je stalo do tog pitanja", kaže on.

"Spuštajući to na nivo savetnika, mi smo dali signal da to pitanje doživljavamo kao emotivno, ali emocije nisu jak argument za one s kojima mi razgovaramo", kaže on.

"Kina je velika nepoznanica, ona nije previše zainteresovana za taj slučaj, ali njom se ne treba igrati, ona se u svakom trenutku može odlučiti na veto", navodi Ivanović.

"Kina i Rusija su pre oko dva meseca uložile veto po pitanju Burme. Ako su se na tom pitanju složile, mislim da je izglednije da to urade i po pitanju Kosova, koje je komplikvonije i pitanje koje izaziva više buke i galame", kaže Ivanović.

"Protivljenje Rusije i Kine Ahtisarijevom planu bilo bi ozbiljna smetnja njegovom sprovođenju, pa bi SAD morale da razmisle da li će o takvom pitanju ulaziti u konflikt. Ja mislim da neće i da će se opredeliti za neku drugu varijantu, a to bi moglo biti žrtvovanje Ahrisarija, dovođenje novog čoveka i manjih poboljšanja tog plana", kaže Ivanović.

"Za Kosovo krivi SPS i SRS"

Funkcioner Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandar Kravić izjavio je da predsednik i premijer Srbije, Boris Tadić i Vojislav Koštunica, ne treba da se ponašaju kao da su krivci što je Kosovo na pragu nezavisnosti.

Kravić je rekao da Tadić i Koštunica, "suprotno logici i istini", prihvataju odgovornost za status Kosova, umesto da građanima objasne da je Pokrajina "nezavisna od Srbije zbog katastrofalne politike Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke" u protekloj deceniji.

"Nije Kosovo otišlo u nezavisnost zbog DS-a i DSS-a, već zbog SPS-a i radikala, i to građanima moraju objasniti Tadić i Koštunica", kazao je on.