Prvi hici u diplomatskoj "Kosovskoj bici"

Nova "Kosovska bitka" se ubrzano približava, a prvi hici već su ispaljeni.

U ovoj fazi bitke borba će se voditi između diplomata. Ipak, citiraćemo ovde Slobodana Miloševića, bivšeg srpskog lidera, koji je u svom čuvenom govoru na Gazimestanu na Kosovu 1989. godine rekao: "Šest vekova kasnije, danas, opet smo u bitkama. One nisu oružane, mada i takve još nisu isključene".

Ono što je javnosti poznato jeste da je okončan četrnaestomesečni pregovarački proces u Beču o budućem statusu Kosova. Tokom sledećih nekoliko nedelja, Marti Ahtisari, bivši finski predsednik koga su Ujedinjene nacije zadužile da nadgleda ovaj proces, napraviće poslednje izmene u svom planu, koji ce potom predočiti Ban Ki Munu, generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija. Potom će ga podneti Savetu bezbednosti.

Kao što je već poznato, u Ahtisarijevom planu se predviđa nezavisnost Kosova, doduše uslovljena na različte načne, uz visoki nivo autonomije za srpsku manjinu. Srbija je u potpunosti odbacila plan, a lideri kosovskih Albanaca su ga prihvatili.

Planom se, takođe, predviđa završetak misije Ujedinjenih nacija na Kosovu, a zamenili bi je velika misija Evropske unije koja bi se pozabavila policijom i pravosuđem i jedna manja koju bi predvodio takozvani Međunarodni civilni predstavnik sa opseznim ovlašćenjima da interveniše u kosovskom političkom životu. Ova funkcija je osmišljena po ugledu na instituciju Visokog predstavnika u Bosni.

Svi se slažu kako je neophodna nova rezolucija Saveta bezbednosti da bi se okončao mandat misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i prenela ovlašćenja na civilnog predstavnika imajući u vidu da je sadasnji međunarodni pravni status Kosova određen Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti.

Upravo u ovoj tački nema saglasnosti o tome kuda dalje.

Do nedavno, zapadne diplomate su očekivale da će Rusija – pre ili kasnije – dati svoj pristanak za nezavisnost Kosova čime bi otvorila novo poglavlje u svojoj istoriji tako što bi podržala, ili se makar uzdržala od protivljenja novoj rezoluciji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Međutim, ne samo da ruske diplomate nisu pristale da to učine već neprestano ponavljaju u poslednje vreme kako neće podržati bilo šta o čemu se Srbi i Albanci nisu međusobno dogovorili. Pošto se Srbi i Albanci ne mogu dogovoriti o konačnom statusu sporne teritorije, ovakve izjave ruskih diplomata praktično predstavljaju pretnju vetom.

Nepoznanica je da li Rusi zaista misle to što govore ili podižu tenzije u okviru priprema za mogući proces političke trgovine u kome bi dobili ustupke od Sjedinjenih Američkih Država po drugim pitanjima.

Iz tog razloga, nekoliko stvari se sada dešava – neke na javnoj sceni, a neke u kuloarima. Iza zatvorenih vrata, Ahtisari i druge zapadne diplomate već duže vremena tvrde da će Kosovo biti veliki test za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku Evropske unije, koja je pretrpela teške udarce nešto ranije zbog rata u Iraku. Stoga se jedinstven stav smatra kljućnim.

Njihov je argument da se Evropska unija sada priprema za ogromnu političku i diplomatsku investiciju na Kosovu, ali da će Rusija, u slučaju odsustva jedinstva unutar Evropske unije i preko Atlantika, zabiti klin u zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku Unije usled čega bi moglo doći do haosa.

Upravo se zbog toga pokušavaju okupiti "otpadnici" unutar Evropske unije po pitanju Kosova kako bi prihvatili jedinstven stav. Neke zemlje, poput Velike Britanije koja aktivno podržava Ahtisarijev plan, pokušavaju privoleti one ćlanice Evropske unije, koje su izražile svoju skepsu prema nezavisnosti Kosova ili koje smatraju da bi takav razvoj događaja mogao imati nepoželjne posledice po njih same, da usvoje zajednički pristup.

Španija, na primer, koja ima sopstvene probleme sa separatizmom, sada se podstiče da posmatra jedinstvo Evropske unije kao bitnije od svoje sumnjičavosti u pogledu nezavisnosti Kosova. Slovačka i Rumunija će se verovatno prikloniti zajedničkom stavu.

Diplomate kažu da su šanse za usvajanje rezolucije Ujedinjenih nacija kojom bi se prihvatio Ahtisarijev plan znatno veće ako bi se Evropska unija i Sjedinjene Americke Države zajedno suprotstavile Rusiji oko ovog pitanja.

Prvi plotuni u ovom obračunu vec su ispaljeni. Ričard Holbruk, američki diplomata koji je omogućio zaključivanje Dejtonskog mirovnog sporazuma čime je okončan rat u Bosni 1995. godine, objavio je članak u Vašington postu 13. marta u kome iznosi svoj lični stav o Kosovu.

Holbruk je sada privatno lice, ali se takođe zna da je blizak američkoj administraciji tako da njegove reči nose veliku težinu.

On tvrdi da ce ruski pokušaj da se stavi veto, razvodni ili odloži usvajanje Ahtisarijevog plana značiti da će "krhki mir na Kosovu netragom nestati u roku od nekoliko dana, te da će doći do novog talasa nasilja – možda čak i novog rata".  

Potom dodaje: "Ako Rusija bude blokirala Ahtisarijev plan, za haos do koga će doći biće odgovorna Moskva i to će uticati na druge aspekte ruskih odnosa sa Zapadom".

Što je još značajnije, ako Savet bezbednosti ne bude doneo novu rezoluciju o Kosovu zbog Rusije, tvrdi Holbruk, kosovski Albanci će jednostrano proglasiti nezavisnost, a Sjedinjene Američke Drzave i mnoge muslimanske države verovatno će priznati novu državu, iako većina članica Evropske unije to neće učiniti.

"Evropska bezbednost i stabilnost i odnosi Rusije sa Zapadom su na crti", smatra Holbruk.

Diplomate i dalje insistiraju kako nema rezervnog plana ukoliko Ahtisarijev predlog ne bude usvojen. Postoji, kažu oni, samo plan za "kontrolisanu" nezavisnost. Alternativa je "nekontrolisana" nezavisnost pošto neće biti ni misije Evropske unije, niti civilnog predstavnika ako ne bude rezolucije.

U kuloarima, neke diplomate su već počele da razmišljaju o tome šta bi se moglo desiti ako aktuelni plan propadne. Ipak, niko ne želi da govori o tome u javnosti. Niko – još uvek – ne želi da razmišlja o mogućoj katastrofi na Kosovu.

Ako je Holbrukov članak uvodni plotun u diplomatskom ratu, možemo očekivati da se uskoro začuje huk diplomatske artiljerije. U isto vreme, verovatno će u pozadini biti diskretnih razgovora o kojima mnogi od nas nikada ništa ne čujemo, makar dok se ne napišu istorijske knjige o tome.

Tim Džuda, vodeći komentator za Balkan, autor je knjiga: "Srbi: Istorija, mit i raspad Jugoslavije" i "Kosovo: Rat i osveta". Balkan insajt je BIRN-ova internet publikacija.