Posle Đinđića nove vrednosne dileme

"To ide nešto sporije, između ostalog, zato što se ne poštuju naši zakoni, poput zakona o saradnji s Hagom", kaže ona. "Obaveza nove vlade je da ukloni tu prepreku, a to su nam obećali i predstavnici stranaka koje treba da naprave vladu", kaže ona.

"To očekuju i građani jer je saradnja s Hagom uslov za integraciju u Evropsku uniju", rekla je Ružica Đinđić za Blic.

Govoreći o suđenju optuženima za ubistvo njenog supruga, ona je izrazila očekivanje da će sudsko veće potvrditi prinicip nezavisnosti suda i odrediti kazne primerene najtežim krivičnim delima.

Ona je ocenila da suđenje traje dugo zbog opstrukcija advokata optuženih, ali je izrazila očekivanje da će se sud izboriti sa opstrukcijama i doneti pravednu presudu.

Ružica Đinđić je dodala da, iako je bila nositeljka izborne liste DS-a, nije prihvatila da bude poslanica iz porodičnih razloga.

"Poslanički mandat zahteva mnogo vremena i veliki angažman, a moja deca su još mala i ja sam im potrebna. Pristala sam da budem nositeljka liste jer sam tako najbolje mogla da doprinesem DS-u, s obzirom na prezime koje nosim", kaže ona.

Suđenje optuženima za ubistvo Zorana Đinđića nije završeno ni četiri godine od ubistva premijera u dvorištu Vlade Srbije, 12. marta 2003. godine.

Optužnica za ubistvo premijera podignuta je 21. avgusta 2003, a suđenje je počelo krajem decembra te godine.

Suđenje je sada u završnoj fazi i dokazni postupak je skoro gotov, pa se izvođenje završnih reči i presuda mogu očekivati tokom aprila ili maja.

Advokat porodice Đinđić, međutim, traži svedočenje Vojislava Koštunice i nekoliko njegovih saradnika, zbog političke pozadine ubistva, o čemu možete čitati u posebnoj vesti.

Nove vrednosne dileme

O tome koliko se Srbija promenila za ove četiri godine govori član Đinđićevog kabineta Aleksandar Vlahović.

"Mislim da je Srbija napravila jedan snažan napredak u protekle tri-četiri godine kada je u pitanju napredak na polju ekonomske tranzicije", smatra on.

"Međutim, ono što se u Srbiji promenilo u negativnom smislu jeste promena vrednosnog sistema, tog novog vrednosnog sistema koji je vlada Zorana Đinđića započela da izgrađuje nakon onog dugog i veoma teškog perioda za našu zemlju", kaže on.

"Mislim da otvaranje tih novih vrednosnih dilema negativno utiče na planu suštinske integracije Srbije u Evropu", kaže Vlahović.

"Mislim da je Srbija napredovala, naravno, postoje i dokazi za to, ali je moje ubeđenje da je mogla da napreduje mnogo brže", rekla je ministarka u Đinđićevoj vladi Gordana Matković.

SAD podržavaju naslednike Đinđićeve politike

SAD podržavaju one snage u Srbiji koje se bore za ideale i vrednosti koje je promovisao ubijeni premijer Zoran Đinđić, saopštila je američka ambasada u Beogradu.

"Ubeđeni smo da je isti onaj demokratski duh koji je Zoran Đinđić probudio oktobra 2000. i danas prisutan u Srbiji i odlučni smo da nastavimo da sarađujemo sa reformskim snagama u cilju ispunjenja njegove vizije", ističe se u saopštenju.

Premijer Đinđić je, kako se dodaje, dao ogroman doprinos socijalnim, ekonomskim i demokratskim reformama u Srbiji i popravljanju veza sa svetom.

"Do poslednjeg dana premijer Đinđić promovisao je viziju demokratske Srbije kao integralnog dela transatlantske porodice naroda", navodi se u saopštenju Ambasade SAD u Beogradu.

Na Pravnom fakultetu održan memorijalni skup

Tek posle smrti Zorana Đinđića Srbija je shvatila da je samo sa njegovom politikom imala šansu, ocenjeno je večeras na memorijalnom skupu povodom četiri godine od ubistva premijera Srbije.

Profesor Pravnog fakulteta i ministar prosvete u Vladi Zorana đinđića, Gašo Knežević je pred punim amfiteatrom beogradskog Pravnog fakulteta istakao da je glavna đinđićeva osobina bila brzina.

"On je pokušao da natera Srbiju da trči. Ona u velikoj meri nije bila spremna da trči. Zbog toga su postojali momenti kada on i Srbija nisu korespondirali", ukazao je Knežević.

Prema rečima novinara NIN-a Dragana Bujoševića, protiv Đinđića je vođen medijski rat, koji je počeo još u vreme vladavine Slobodana Miloševića, a nastavljen i u vreme Vojislava Koštunice.

"Zoran Đinđić je izgubio medijski rat protiv Vojislava Koštunice jer nije želeo da kontroliše mediji, niti da manipuliše njima lansirajući izmišljene priče", naveo je Bujošević.

Punomoćnik porodice Đinđić, advokat Rajko Danilović govorio je o razlozima "odugovlačenja procesa protiv ubica premijera Srbije".

"Suđenje traje dugo jer su okrivljeni pripadnici Jedinice za specijalne operacije, koji imaju mnogo pomagača u politici i službama bezbednosti", kazao je Danilović.

Prema njegovim rečima, i "neki mediji imaju zadatak da utiču na javno mnjenje i predstave okrivljene kao nevine žrtve".

"Reč je o političkom ubistvu ne samo zato što je ubijen premijer, već i zato jer su neki ljudi u politici podržavali opciju da Đinđić bude uklonjen", rekao je Danilović.

Memorijalni skup "Doktor Zoran đinđić" organizovali su studenti Pravnog fakulteta i Evropskog studentskog foruma. Na kraju skupa prikazan je dokumentarni film "Ako Srbija stane", čiji su delovi propraćeni burnim aplauzom.

Istoričar: Stisnuti zube i ići dalje

Graðani odaju pštu (Fonet)

Istoričar Vladimir Petrović, saradnik Instituta za savremenu istoriju, kaže da smrti vladara, posebno one nasilne, izazivaju izvanredno jake emotivne reakcije.

Ljudi se izuzetno precizno sećaju detalja vezanih za te trenutke i često ih smatraju ključnim za svoj identitet u društvenoj zajednici. U takvim uslovima javlja se fenomen da se ljudi često vraćaju u prošlost, razmišljajući šta bi bilo da nije bilo tragičnog ubistva.

"S jedne strane, to jeste izraz pijeteta, ali nas, s druge strane, zakopava u prošlost“, ističe Petrović.

"Oslanjajući se na harizmatske figure mladih lidera, koje možemo žaliti, moramo razmišljati i o tome ne samo šta bi oni uradili, već šta ćemo mi da uradimo, jer uglavnom to jesu ljudi koji su na taj način razmišljali", kaže on.

"Strašno je, no ne smemo dozvoliti da upravo ono što je presečeno tim metkom propadne u našem žalu zbog toga što je presečeno. Žal jednostavno moramo progutati i jednostavno stisnuti zube i nastaviti dalje kako najbolje možemo“, kaže Petrović.

Mišljenje istoričarke Latinke Perović možete pročitati u rubrici Mišljenja.

Usporene reforme

Predstavnici političkih partija, nevladinih organizacija i analitičari složili su se u oceni da je ubistvo premijera Đinđića bilo veliki gubitak za Srbiju i da je usporilo proces reformi.

Analitičar Zoran Lutovac nada se da će nova vlast u Srbiji nastaviti da vodi zemlju istim putem kojim je vodio ubijeni premijer Zoran Đinđić.

"Da je ostao živ, imali bi Srbiju sa još boljim imidžom, koja bi se suočavala sa obavezama i još spremnije dočekivala socijalno- ekonomske i statusne probleme", ocenio je Lutovac.

Predsednik Socijaldemokratske unije Žarko Korać rekao je da Srbija nikada neće nadoknaditi politički gubitak Zorana Đinđića i da je bez njega reforma u Srbiji mnogo "duža i mučnija".

"Očigledno je da Srbija neće skoro nadoknaditi taj politički gubitak, njegov talenat i političku energiju. On je čovek koji je u jednom trenutku postao partner Zapada, i po ubeđenju mnogih bio u stanju da vodi bitku za modernu, demokratsku, evropsku Srbiju", naglasio je Korać. 

Nekadašnji šef poslaničke grupe DOS-a u parlamentu Čedomir Jovanović rekao je da većina građana Srbije svoju budućnost identifikuje sa idejama Zorana Đinđića.

FENS: Odnos vlade i civilnog društva još gori

Federacija nevladinih organizacija Srbije (FENS) i Građanske inicijative ocenili su, povodom godišnjice ubistva Zorana Đinđića, da odnos pokojnog premijera prema nevladinom sektoru treba da bude putokaz za buduće vlade Srbije.

Odnos vlade i civilnog društva danas je gori nego ikada i ogleda se u pokušajima da se ograniči učešće građana u bilo kakvom donošenju odluka, ocenjuje se u saopštenju.

Podseća se da je Đinđić u pismu FENS-u u februaru 2003. poručio da je "saradnja sa nevladinim organizacijama neosporni interes Vlade Srbije".

FENS je kritikovao i predloženi "šest princip" za formiranje vlade, uz ocenu da njime pokušava da se menja izborna volja građana.

"Odlučno ćemo se zalagati za puno poštovanje demokratskih principa i procedura. Na to nas, između ostalog, obavezuje i život koji je Zoran Đinđić dao za prave demokratske principe", zaključuje se u saopstenju FENS-a i Građanskih inicijativa.