"Hrvatska da odustane od tužbe"

"Moje lično mišljenje je da, ako bi se, i samo ako bi se, glavni zahtevi sadržani u tužbi mogli ostvariti vansudskim putem, ne bi trebalo nastaviti sa daljim vođenjem postupka", izjavio je Šimonović, hrvatski zastupnik pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.

On je kazao da se ti zahtevi prvenstveno odnose na jasno određivanje odgovornosti za stradanja u Hrvatskoj, kažnjavanje svih odgovornih za zločine, kao i utvrđivanje istine o sudbini nestalih osoba i povratak otetog kulturnog blaga.

Podgorički profesor međunarodnog prava Nebojša Vučinić ocenio je da posle presude Međunarodnog suda pravde po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore za genocid tužba Hrvatske za agresiju protiv SRJ "nema šanse".

Vučinić je podgoričkoj Republici rekao da je pitanje plaćanja ratne odštete Hrvatskoj političko, jer za drugi način isplate neke odštete "nema pravnog osnova".

Hrvatska je sredinom 1999. godine podnela tužbu pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije za genocid i agresiju, koja je delom istovetna sa tužbom koju je istom sudu podnela Bosna i Hercegovina.

Međunarodni sud pravde u Hagu presudio je da Srbija, kao pravna naslednica tadašnje SRJ, nije odgovorna za genocid u Srebrenici, ali da jeste odgovorna što nije učinila ništa da ga spreči niti da kazni počinioce.

Šeparović: Hrvatska ne sme odustati od tužbe

Bivši hrvatski ministar pravde, s početka devedesetih, Zvonimir Šeparović izjavio je danas da presuda Međunarodnog suda pravde nije razlog da Hrvatska odustane od tužbe u sličnom procesu.

Hrvatska je tužbu podnela 1999. pred istim sudom, a u ime hrvatske vlade podneo ju je Šeparović. "Tužba koju sam u ime hrvatske vlade predao Međunarodnom sudu pravde u Hagu 14. septembra 1999. nije postala bespredmetna, niti je treba povući, niti treba odustati od tužbe protiv Crne Gore, već treba insistirati na tužbi", rekao je Šeparović.

On tvrdi da je "genocid izvršen u Vukovaru, Škabrnji, Voćinu, nad Dubrovnikom, o čemu postoje valjani dokazi jer se još vode postupci
protiv vodećih Srba pred Međunarodnim tribunalom u Hagu i srpskih generala koji su učestvovali ili barem nisu sprečili zločine genocida, što može biti relevantno u našem postupku protiv Srbije i Crne Gore".

Prema njegovim rečima, presuda Međunarodnog suda pravde u procesu po tužbi BiH, koliko god bila nepravedna jer nema neposredne osude Srbije i Crne Gore za izvršenje ili učestvovanje u genocidu, ipak ima veliku istorijsku vrednost i dalekosežnu važnost u tome što je Srbija prva država u svetu koja je osuđena za kršenje Konvencije o genocidu.

"Presuda je konačna i nema prava žalbe, ali revizija nije isključena, stranke mogu u roku od 10 godina podneti nove dokaze i izazvati ponavljanje postupka. Zainteresovane stranke, države u sporu mogu se obratiti Generalnoj skupštini i Savetu bezbednosti UN da se zatraži da se Sud izjasni u obliku savetodavnog mišljenja o dodatnim
pravnim pitanjima", tvrdi Šeparović.

On je dodao da smatra iluzornom ideju Šimonovića, prema kom Hrvatska najvažnije ciljeve može ostvariti drugim putem. "Nama treba odluka suda, pa makar i samo onakva kao u slučaju tužbe BiH. Vukovar je naša Srebrenica", rekao je Šeparović.

"Miloševićeva smrt srušila tužbu"

Glavni zastupnik Bosne i Hercegovine Sakib Softić kaže da je neizricanje presude Haškog tribunala protiv Slobodana Miloševića "bila tragična" za tužbu BiH protiv Srbije pred Međunarodnim sudom.

"Po mojoj proceni, da bi Međunarodni sud presudio u našu korist trebali smo imati direktnu pismenu naredbu Miloševića da Ratko Mladić počini genocid. Mi to nismo imali, ali ukoliko se takvi dokaz pojavi u narednih deset godina, kada možemo tražiti reviziju, mi ćemo ga sigurno upotrebiti", rekao je Softić za "Dnevni avaz".

Na pitanje da li bi to mogli biti dokumenti sa suđenja Miloševiću, koji se trenutno nalaze u Haškom tribunalu, Softić je odgovorio da je tražio od Međunarodnog suda pravde da pribavi te dokumente, ali je sud to odbio, uz konstataciju da ima dovoljno dokaza za donošenje odluke.

On je rekao da će biti zadovoljan ukoliko Srbija postupi po nalogu suda i uhapsi ratne zločince, a da će, ukoliko se to ne desi, BiH preispitati sve druge opcije, pa i tražiti sankcije.