Reakcije u Srbiji i BiH na presudu

Premijer Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da je rasvetljavanje svih ratnih zločina i sankcionisanje njihovih počinilaca jedini put ka neophodnom pomirenju na prostoru bivše Jugoslavije. "Presuda međunarodnog suda pravde u Hagu po tužbi Bosne i Hercegovine protiv SRJ posebno je važna jer je oslobodila Srbiju teške optužbe da je počinila genocid", naveo je Koštunica u izjavi.

On je dodao da Srbija preduzima i preduzimaće sve mere da ispuni svoje međunarodne obaveze prema Haškom tribunalu. "U interesu je Srbije da se ta saradnja što pre okonča", izjavio je Koštunica.

Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da je presuda Međunarodnog suda pravde veoma važna za Srbiju i njene građane jer je utvrdila da Srbija nije sprovodila genocid u BiH.

Opširnije o Tadićevom obraćanju možete pročitati ovde.

Drašković: Kažnjavanje moralna obaveza Srbije

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković ocenio je da Srbija "sa istorijske tačke gledišta" može da bude zadovoljna presudom Međunarodnog suda pravde jer nije odgovorna za genocid, ali da je njena moralna obaveza da krivci za taj zločin budu kažnjeni.

Ističući da Srbija nije obavezna da plati bilo kakve reparacije BiH, Drašković je ocenio da su za državu Srbiju daleko važnije istine da "nije kriva za veliki zločin u Srebrenici, da ga nije ni podržavala ni podsticala", ali i da "optuženi za taj masakr moraju biti pronađeni i predati Međunarodnom sudu".

"Ovo je obaveza za svaku vladu Srbije, ali i obaveza za svaku stranku, za sve medije i javne ličnosti u državi. Ko god te optužene javno promoviše u nacionalne heroje i doprinosi njihovom skrivanju od pravde, on srozava moralnu vertikalu odnosa prema zločinu i srpske nacije i srpske države", navodi se u Draškovićevoj izjavi.

Razočaranje u Federaciji

Odluka Suda pravde u Hagu izazvala je veliko razočarenje u bosanskohercegovačkoj javnosti, tj. njenom delu koji podržava tužbu. Presuda se doživljava kao znak da savremeni svet nema instrumente, volju i nameru da spreči i sankcioniše genocid.

Najbolja slika raspoloženja tog dela javnosti je izjava člana Državnog predsedništva Željka Komšića, koji je uz lični stav naglasio kako će poštovati odluku suda: "Ja ću reći privatno da sam razočaran, ne znam šta je uzrok ovakvoj odluci suda i nije moje da je komentarišem, da li nedostatak dokaza, da li pogrešna procjena. Iskoristiću to pravo da kažem da je 1992. najveći genocid počinjen u Bosni i Hercegovini i to je nama svima jasno koji smo tu živjeli i svako ko drugačije tumači, jednostavno bježi od istine. Na nama je da poštujemo ovu odluku suda".

Član Predsedništva Haris Silajdžić smatra da odluka ima politički karakter, upravo onakav kakvog su se pribojavali zastupnici tužbe: "Jasno je sasvim da se radi o jednoj presudi koja po nama nije potpuna, ali nosi u sebi činjenicu da je prekršena Konvencija o genocidu. Bosna i Hercegovina mora poništiti rezultate genocida. Oni postoje u svim porama društva. Da bismo to poništili, moramo promijeniti uređenje i ustav koji su nastali kao direktan rezultat tog genocida".

Ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Sven Alkalaj saopštio je da odluka Suda pravde "nije zadovoljavajuća ni za jednu stranu", ali da je u potpunosti treba prihvatiti, kao i odgovornost koja proističe iz nje.

"Očekujemo da će u skladu sa odlukom Suda Republika Srbija hitno uhapsiti sve optužene za ratne zločine, te ostvariti punu saradnju sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu", kazao je Alkalaj.

Veliko olakšanje u RS-u

U Republici Srpskoj je primetno veliko olakšanje nakon presude. Međutim, javnost zabrinjava pitanje da li je na ovaj način praktično prebačena odgovornost na Republiku Srpsku.

Banjalučki pravni stručnjak Miroslav Mikeš smatra da je Srbija delovala onako kako je morala i da RS ne može snositi posledice zbog takvog stava Srbije.

Predsedavajući Predsedništva BiH, Nebojša Radmanović, komentarisao je tužbu s pozicija državnika i izrazio nadu da presuda neće doneti zaoštravanje situacije u zemlji, kao i u odnosima Bosne i Hercegovine sa Srbijom: "Ovakva presuda će sigurno izazvati niz razočarenja u Bosni i Hercegovini i samo pojačati tenzije, bez obzira ko se osjećao ovako ili onako. Ne mogu sada reći šta će se desiti u odnosima sa Srbijom. Sva tri člana Predsednštva su se potpuno odvojeno opredjelila za dobrosusjedske odnose. Nadam se da ćemo na tome istrajati  kao članovi Predsjednišva u ime svih građana Bosne i Hercegovine, nadam se da će to biti prihvaćeno i u Beogradu".

Republika Srpska, međutim, nema mnogo razloga za radost zbog oslobađanja Srbije i Crne Gore od odgovornosti. Činjenica da je sud pravde utvrdio da je počinjen genocid u Srebrenici, otvorila je pitanje odgovornosti za taj genocid. Prema ovoj presudi, odgovornost za genocid usmerena je isključivo na bosanske Srbe i njihovo vođstvo.

Dodik: Stravičan zločin, a ne genocid

Premijer Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da u Srebrenici nije počinjen genocid i odbacio odgovornost RS, njenih institucija i srpskog naroda za zločine u Srebrenici.

"Odbacujem bilo kakvu odgovornost RS, njenih institucija, a pre svega, srpskog naroda za kvalifikacije za koje se daju o Srebrenici, a za koje ja mislim, bez obzira na autoritete koji to izriču, da se nije radilo o genocidu i da on nije planiran i nije učinjen iz niza materijalnih činjenica koje se mogu dokazati", rekao je Dodik na konferenciji za novinare.

Dodik je kazao da tužba BiH protiv Srbije i Crne Gore za njega i dalje ostaje nelegalna i nelegitimna i dodao da ona nikada nije bila proizvod zvaničnih institucija BiH.

Premijer RS je pozvao sve u BiH da prestanu sa pričom o postojanju kolektivne krivice naroda za počinjene zločine, navodeći da je sada svu pažnju potrebno usmeriti na dijalog koji će značiti napredak u BiH.

Pobedila teorija o individualizaciji odgovornosti

Portparol srpskog Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić ocenio je da je u presudi Međunarodnog suda pravde u Hagu pobedila teorija o individualnoj odgovornosti za zločine počinjene u ratu u Bosni i Hercegovini.

Vekarić je Beti rekao da presuda suda u Hagu za Srbiju dobra i da ima istorijski karakter kao prva odluka suda u jednom takvom predmetu, kao i zbog toga što je utvrđeno da je genocid u Srebrenici počinjen, ali da Srbija nije odgovorna za to.

"Utvrđeno je da je Srbija odgovorna jer nije učinila ništa da bi sprečila genocid i da bi kaznila počinioce, a posledice toga već trpimo", rekao je Vekarić i dodao da je sada neophodan "obračun" sa počiniocima ratnih zločina.

Zastupnici Srbije: Srbija oslobođena najteže optužbe

Pravni tim Srbije zadovoljan je odlukom Međunarodnog suda pravde koja je, kako kažu, potvrdila da Srbija nije izvršila genocid u Bosni.

Glavni zastupnik Srbije, Radoslav Stojanović kazao je da, ipak, nijedna strana nema razloga za veliko slavlje: "Ja izražavam svoje profesionalno zadovoljstvo, ali neću se veseliti, neću se radovati, jer je ovaj proces došao kao posledica jedne velike tragedije".

U pismenoj izjavi koju je pročitao Saša Obradović, član pravnog tima Srbije, traži se da Srbija, koja je proglašena odgovornom za propuste da uhapsi Ratka Mladića, što pre ispuni sve preostale obaveze prema Haškom tribunalu: "Nadamo se da će ovakva presuda otvoriti vrata za pomirenje naroda bivše Jugoslavije, pre svih naroda Bosne i Hercegovine. Našoj državi ostaje obaveza da se suoči sa onima koji su izvršenjem teških zločina ukaljali ime srpskog naroda. Zato zahtevamo da preostali begunci od Tribunala budu odmah uhapšeni, gdegod da se nalaze".

Za glavnog zastupnika Bosne i Hercegovine, Sakiba Softića, presuda Suda je delimični uspeh njegovog tima: "Djelimično sam zadovoljan kao i druga strana, vjerovatno, ali ne možemo pobiti činjenicu da je Srbija prva zemlja koja je učinjena odgovornom zbog kršenja konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida i to za nesprečavanje i zbog nekažnjavanja zločina genocida".

Ganić: Kompenzacija zbog Crne Gore i Kosova

Bivši član predsedništva BiH Ejup Ganić izjavio je da je oslobađajuća presuda Međunarodnog suda pravde pokazala da BiH međunarodnoj zajednici služi kao moneta za potkusurivanje: "Mi služimo kao neka kompenzacija zbog odlaska Crne Gore i skorog odlaska Kosova".

On je kazao da je oslobađajućom presudom Međunarodni sud pravde BiH oduzeo pravo na istoriju.

Iako je rekao da je taj sud doneo odluku da Srbija "de jure" nije odgovorna za genocid u BiH, Ganić smatra da je međunarodna zajednica "de facto" priznala da su počinjeni zločini.

"Priznavala je samo Miloševićev potpis na Dejtonskom sporazumu, jer je njega smatrala moćnim komandantom Srba u Srbiji i Srba u BiH koji su razrušili BiH", rekao je Ganić koji predaje na sarajevskom univezritetu.

Dačić: Presuda značajna za državu

Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić ocenio je da je presuda Međunarodnog suda pravde značajna za državu i narod, ali i SPS, čiji su predstavnici bili na vlasti u vreme rata u BiH.

U izjavi agenciji Beta, Dačić je ocenio da se presudom da SRJ nije odgovorna za genocid u Srebrenici "obesmišljavaju priče o komandnoj odgovornosti Srbije i SRJ".

Šutanovac: Dobra presuda

Potpredsedik Demokratske stranke Dragan Šutanovac izjavio je da je "dobro" što je Međunarodni sud pravde u Hagu presudio da SRJ nije odgovorna za genocid u Srebrenici jer bi u suprotnom "ceo narod bio žigosan".

"Svi zločinci koji su učestvovali u ratnim zločinima trebalo bi da se nađu pred sudom, ne samo Haškim tribunalom, nego i sudovima u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj", rekao je Šutanovac na konferenciji za novinare.

"Dobro je za sve koji žive u Srbiji što naša zemlja nije oglašena kao genocidna, jer da je sud doneo takvu odluku, bojim se da bismo svi bili žigosani, bez obzira da li smo bili protiv toga ili smo podržavali takve aktivnosti", rekao je Šutanovac.

NVO: Presuda nije amnestija od zločina

Srbija ne sme da shvati presudu Međunarodnog suda pravde kao amnestiju od zločina, kažu u nevladinim organizacijama koje se bave ljudskim pravima. Predstavnici tih organizacija podsećaju da je međunarodni sud osudio Srbiju za prikrivanje zločinaca, i nesprečavanje genocida u Srebrenici.

Inicijativa mladih za ljudska prava apelovala je na zvaničnike Srbije da "ozbiljno i odgovorno" saopšte javnosti činjenice, i istinu utvrđene presudom Međunarodnog suda pravde u Hagu, te da ni na koji način ne dovedu u pitanje žrtve genocida. Ta nevladina organizacija smatra da vlasti u Srbiji ne smeju sebi da dozvole da se raduju zbog presude, već moraju da učine sve kako bi se odgovorni za genocid našli pred licem pravde.

Beogradski centar za ljudska prava saopštio je da državni organi Srbije moraju što pre da ispune obaveze koje im je nametnuo Međunarodni sud izricanjem presude po tužbi BiH.

Centar ističe da je aktuelna presuda obaveza Srbiji da kroz deklaraciju iskaže svoj odnos prema utvrđenoj odgovornosti za nesprečavanje genocida u Srebrenici, ali i da momentalno preduzme efikasne mere za ispunjavanje obaveze da se optuženi za zločine izruče Haškom tribunalu.

Nikolić: 1.000-2.000 ubijeno u Srebrenici

Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić ocenio je da je Međunarodni sud pravde danas potvrdio "ono što je znao ceo svet - da Srbija nije učestovala ni u kakvom genocidu" u Bosni i Hercegovini.

Navodeći da nije ni očekivao da Srbija bude kažnjena merom kakvu je tražila BiH, Nikolić je ocenio da je suđenje i presuda "deo velike zavere u kojoj je trebalo napisati tužbu za grozno delo, da presuda bude da mi (Srbija) u tom groznom delu nismo učestovali, ali da to grozno delo bude utvrđeno".

Nikolić je rekao da "iako se radi o teškom ratnom zločinu (u Srebrenici) u kojom je možda 2.000 ili 1.000 ljudi ubijeno", nije se radilo o svim muslimanima i na čitavoj teritoriji".

Svilanović: Unaprediti odnose sa BiH

Funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Goran Svilanović ocenio je da bi Srbija posle izricanja presude po tužbi BiH za genocid, trebalo da preduzme nekoliko gestova koji bi vodili daljem unapređenju odnosa Beograda i Sarajeva.

Svilanović je Beti rekao da će presuda izazvati veliko razočarenje u Sarajevu, ali da bi Srbija svojom inicijativom i konkretnim potezima trebalo da pokaže da joj je stalo da se odnosi Srba i Bošnjaka i dve države unapređuju.

"Sve to neće imati smisla ukoliko Srbija ne uradi sve da pronađe, uhapsi i izruči Ratka Mladića i sve one koji su odgovorni za Srebrenicu i druge zločine. Bez toga nema govora da ćemo uspeti da na neki način pomirimo srpski i bošnjački narod", rekao je Svilanović, koji je i bivši šef diplomatije SRJ i SCG.

Ističući da je pravni tim Beograda veoma dobro uradio posao i da mu treba čestitati, Svilanović je ukazao da je sada sve na političarima u Sarajevu, ali pre svega u Beogradu i podsetio da se od presude upravo očekivalo da bude "temelj u procesu pomirenja".

Čanak užasnut

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak izjavio je da je "ostao bez reči" na presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu po tužbi Bosne i Hercegovine protiv SRJ za genocid.

"Neka krv i pepeo Bosne padnu na ruke svih onih koji su doneli ovakvu presudu", poručio je Čanak.

LDP: Presuda antihaškom lobiju

Liberalno demokratska partija smatra da posle donošenja ove odluke Međunarodnog suda pravde nema nikakvog razloga za likovanje u Srbiji. Strašna je činjenica da se Srbija, zbog svoje uloge u ratovima na području bivše Jugoslavije, uopšte našla na optuženičkoj klupi i da joj je suđeno za učešće u najstrašnijem zločinu koje međunarodno krivično pravo poznaje.

"Presuda Međunarodnog suda konačno definiše zločin u Srebrenici kao zločin genocida čime je stavljena tačka na relativizaciju zločinačke politike sprovođene u ime Slobodana Miloševića, a s kojom je Vojislav Koštunica proglasio kontinuitet i u vrednosnom smislu i u pogledu načina vladavine", kaže se u saopštenju LDP-a.

Liberalno demokratska partija smatra da je danas doneta presuda i antihaškom lobiju u Srbiji. Nesposobnost i nespremnost, izrugivanje međunarodnim instutucijama i veličanje i pomaganje optuženih pred Haškim tribunalom dovele su Srbiju na optuženičku klupu Međunarodnog suda pravde.

"Sud vrlo konzervativno ocenio pojam genocida"

Stručnjak za međunarodno pravo Pravnog fakulteta u Zagrebu Ivo Josipović ocenio je da je Međunarodni sud pravde u presudi protiv Srbije zauzeo vrlo konzervativni pristup, oslonivši se na pravnu tradiciju koja vrlo usko shvata pojam genocida.

Sud se, kako je rekao, rukovodio konzervativnim shvatanjem Međunarodne konvencije o sprečavanju i kažnjavanju genocida, prema kojoj je precizno određeno šta se smatra genocidom i u taj pravni okvir očito nisu ušli mnogi zločini počinjeni na ovim prostorima.

Konzervativnost Suda Josipović vidi i u proceni učestvovanja države Srbije i Crne Gore u genocidu, jer je zauzet stav da su jedino neposredno učestvovanje državnih tela u planiranju, pripremi i sprovođenju genocida jedini relevantni faktori na osnovu kojih se država može osuditi za genocid, što je vrlo teško dokazivo.

To je, smatra Josipović, korak unazad u odnosu na praksu Haškog suda za bivšu Jugoslaviju, koji je u nekoliko sudskih predmeta prepoznao i ustanovio doktrinu delovanja putem agenata, koji su bili obučavani, ali i logistički i na svaki drugi način podržavani od matične zemlje.

U ovim bi se pravnim momentima, tvrdi Josipović, današnja odluka Međunarodnog suda pravde najviše mogla izložiti kritikama.

U Sarajevu sutra miting Pravda za žrtve genocida

Nevladina organizacija "Asocijacija žrtava genocida u BiH" pozvala je građane da sutra dođu na miting "Pravda za žrtve genocida u BiH", u 15 sati ispred zgrade vlade BiH u Sarajevu.

Miting će biti održan povodom današnjeg izricanja presude o tužbi BiH protiv Srbije i Crne Gore pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.

Koordinator "Asocijacije žrtava genocida" u BiH Zijad Bradić izrazio je nezadovoljstvo presudom tog suda i istakao da su "žrtve genocida razočarane".

"Međunarodni sud pravde jasno je ocenio da je u jednom delu teritorije BiH, u Srebrenici, počinjen genocid. Nažalost, tužba protiv vojnog i političkog vrha tadašnje SRJ nije u celosti dokazana", smatra Bradić.