"Rusija se uzdržava od glasanja"

Rusija će se, bez obzira na sadašnje protivljenje, uzdržati od glasanja u Savetu bezbednosti, čime će omogućiti usvajanje Ahtisarijevog plana u kom se ne pominje odrednica o nezavisnosti Kosova, ali se suštinski stvaraju uslovi za njeno proglašenje, izjavio je predsednik Međunarodne krizne grupe Garet Evans.

On je u intervju za Radio Slobodna Evropa ocenio da je Ahtisarijev predlog veoma pažljivo i mudro skiciran jer je izbegnuta odrednica o nezavisnosti Kosova, koja je trn u oku, pre svega za Rusiju.

"Iako je Putin u poslednje vreme u više navrata izjavljivao da neće podržati rešenje s kojim se ne složi i Srbija, mnogi posmatrači, uključujući Međunarodnu kriznu grupu, slažu se da će se na kraju Moskva uzdržati od glasanja u SB UN, omogućavajući u suštini usvajanje Ahtisarijevog predloga", kaže Evans.

Prema njegovim rečima, to ne bi značilo formalno proglašenje i priznavanje nezavisnosti Kosova u SB UN, ali bi omogućilo stvaranje praktičnih uslova za državnost Kosova i prepuštanje svakoj zemlji pojedinačno da ga prizna.

"Veoma je važno da su usaglašeni stavovi u međunarodnoj zajednici da suverenost Srbije nad Kosovom pripada prošlosti. Dakle, ako Evropska unija i SAD nastupe u tom smislu jedinstveno u SB UN, biće veoma teško ostalim članicama da odbiju Ahtisarijev predlog" naglasio je Evans.

Predsednik Međunarodne krizne grupe je dodao da je, međutim, teško očekivati da Generalna skupština prizna nezavisnost Kosova.

"Možda će to biti ostvarivo na duže staze. Kosovo neće uživati potpunu nezavisnost čak i pošto ga priznaju pojedine zemlje jer će još dugo biti potrebno međunarodno prisustvo na tom prostoru. U današnjem svetu mnoga rešenja nisu u potpunosti, idealno tipski čista, već su kombinacija raznih elemenata. Imajući u vidu proces proširenja EU, koje bi trebalo da obuhvati i balkanske zemlje, pitanje ograničenog suvereniteta Kosova neće biti toliko bitno i uznemirujuće za njegove stanovnike kao što je sada", naglasio je Evans.

Majer: Sve podseća na Dejton

Stiven Majer nije siguran da će pregovorima Beograda i Prištine u Beču biti postignuto neko rešenje.

"Ako Kosovo postane nezavisna država, ona bi bila vrlo decentralizovana, slabo funkconalna i bez saradnje etničkih zajednica, slično situaciji u Bosni i Hercegovni", smatra Majer, stručnjak za Balkan i profesor političkih nauka na Nacionalnom univerzitetu za pitanja odbrane.

On je za Glas Amerike rekao da nije siguran šta će biti postignuto u Beču u svetlu činjenice da su pozicije obe strane jasne i ušančene. "Za mene Ahtisarijev predlog je i čudan i izazovan jer se u njenju ne pominju reči nezavisnost Kosova ili suverenitet Srbije, mada sadržaj jasno određuje dalje kretanje Kosova ka nezavisnosti", kaže on.

Majer dodaje da je ono što je najčudnije, ali i važno, što se dokumentom tvrdi da će se njime održati multietničko Kosovo, ali se upravo suprotno predlaže. Sve se čini da etničke zajednice budu odvojene i zasebne i da mogu da održavaju veze sa spoljnim entitetima, što se prvenstveno odnosi na Srbe, smatra on.

"To me sve podseća na Dejtonski sporazum, u čijem formulisanju sam svojevremeno učestvovao. Postoji paralelna situacija, što se ogleda u separaciji etiničkih zajednica i nastojanju na stvaranju države sastavljene od dva entiteta, srpske manjine i albanske većine", kaže Majer.

Majer ukazuje da su "ta dokumenta uglavnom u interesu međunarodne zajednice i nekih zapadnih sila, i to mnogo više nego u interesu naroda tih regiona, čime se stvara prirodna nestabilnost i prirodna osnova za buduće konflikte".