O Kosovu Savet Evrope i EU

Situacija u Srbiji će biti jedna od glavnih tema zimskog zasedanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Pored prvih reakcija na rezultate jučerašnjih izbora, o Srbiji će se pričati i kada je u pitanju pronalaženje rešenja za budući status Kosova. Najavljeno je da će se Savetu Evrope obratiti specijalni izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari, kao i grčki premijer Kostas Karamanlis.

Delegati Parlamentarne skupštine prekosutra će razmotriti predlog izveštaja koji je podneo lord Rasel Džonson, iz Alijanse evropskih liberala i demokrata.

Iako u svom izveštaju navodi da su stavovi Srbije dosta argumentovani i utemeljeni na međunarodnom pravu, a da nezavisnost Kosova može negativno da utiče na situaciju na jugu Srbije, u Makedoniji i BiH, lord Džonson naglašava da upravo nezavisnost Kosova može da obezbedi trajnu stabilnost, kako na samom Kosovu, tako i u regionu.

“Ako Kosovu ne bude data nezavisnost, ishod takvog rešenja može da bude samo razdraživanje Albanaca i stvaranje njihovog nezadovoljstva”, navodi Rasel Džonson.

Sa druge strane, on naglašava da zvanični Beograd i građani Srbije moraju da prihvate realnost da Kosovo mora da dobije nezavisnost jer je to, kako se navodi, želja većine na Kosovu.

“Parlamentarna skupština stoga ohrabruje Srbiju da prihvati fleksibilniji i pragmatičniji stav u pregovorima”, navodi se u predlogu izveštaja koji će biti razmatran u sredu.

Ukoliko se, smatra Džonson, pregovori Beograda i Prištine otegnu u nedogled, mora se uzeti u obzir opcija nametanja rešenja.

Politički lideri Kosova i ostali akteri u regionu moraju, međutim, preuzeti obavezu da neće tražiti niti podsticati dalje promene međunarodnih granica u regionu, i moraju, kao stalne, prihvatiti sadašnje granice Kosova.

Treba uzeti u obzir da je slična rezolucija bila predložena i na prošlogodišnjem zasedanju Saveta Evrope. Srpska delegacija je tada uspela da izlobira da se izmeni tekst tog akta i da se ni u jednoj rečenici ne pomene nezavisnost Kosova, već da se ohrabre Beograd i Priština da pronađu kompromisno rešenje.

Generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis pozvao je danas u Strazburu sve strane uključene u razgovore o kosovskom pitanju da budu konstruktivne, odgovorne i pragmatične.

Dejvis je rekao da kao generalni sekretar SE radi na osiguranju najvećih mogućih standarda za sve stanovnike Kosova. "Ne možemo im ponuditi bolju prošlost, ali sigurno moramo učiniti sve što možemo kako bismo im ponudili bolju budućnost", rekao je on.

Veliki broj amandmana

Predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Rene van der Linden izjavio je da ne zna kako će izgledati konačna rezolucija Saveta Evrope u vezi sa Kosovom, jer je više od 80 govornika prijavljeno za raspravu u sredu.

Povodom izveštaja lorda Džonsona, Linden je naveo da je dosta amandmana podneto na taj predlog i da će biti vođena duga rasprava.

"Nadam se da će u raspravu biti uključen i izaslanik Ujedinjenih nacija Marti Ahtisari i da će svojim predlozima doprineti zajedničkom saopštenju", rekao je Van der Linden. On je naveo da će Ahtisari u sredu predstaviti delove svog predloga budućeg statusa Kosova, javlja specijalni izveštač B92 iz Strazbura Marko Subotić.

Ministri EU o Kosovu

Izvori iz Brisela naveli su da se očekuje da će 2. februara biti dobijene zamisli za rešenje statusa Kosova, posle čega će uslediti "duže razdoblje pregovora", kako je precizirao jedan visoki zvaničnik nemačkog predsedništva EU.

Zamoljen da kaže da li se do juna može očekivati rešenje za status Kosova, predstavnik nemačkog predsedništva EU je novinarima rekao da je teško proceniti tok i dužinu tih pregovora, ali je naglasio da se "pretpostavlja, smatra da će biti dugi".

Dobro obavešteni međunarodni diplomatski izvori u Briselu preneli su Beti da je ruska strana "izgleda, predložila da se razmisli o nastavku pregovora Beograda i Prištine u etapama".

Moskva je, kažu ti izvori, nezadovoljna onim što je kao rešenje nagovestio izaslanik Ujedinjenih nacija Marti Ahtisari i traži da se "nadoknadi ono što je propustio Ahtisari u proteklih više meseci".

Istovremeno su se u nekim medijima pojavile i tvrdnje da je Evropska unija prihvatila predlog Moskve da usledi novi niz pregovora Beograda i Prištine pošto izaslanik Ujedinjenih nacija Marti Ahtisari, najpre Kontakt grupi 26. januara, a potom 2. februara srpskoj i albanskoj strani, predoči zamisli o rešenju za status Kosova.

Nova runda pregovora bi krenula u martu, i to bi trebalo da dovede do što većeg približavanja stavova srpske i albanske strane, tako da se možda izbegne ili svede na minimum očekivani ruski veto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

U Evropskoj uniji i Vašingtonu smatraju da su veoma ozbiljne pretnje Moskve da će u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija staviti veto ako se do rešenja za status Kosova ne bi došlo dodatnim pregovorima, nagodbom i, posebno, protiv volje Srbije.

Visoki zvaničnik nemačkog predsedništva Unije preneo je da će u okviru zasedanja evropskih ministara biti održan i sastanak "trojke EU" i zvaničnika Crne Gore, sa ciljem da se prvenstveno usvoje načela, prioriteti i uslovi "evropskog partnerstva" sa Crnom Gorom.

To je neophodno pošto je Crna Gora prošle godine postala nezavisna država i, kao i ostalim zemljama zapadnog Balkana, biće utvrđen kratkoročni i srednjoročni okvir kretanja Crne Gore ka evropskim strukturama.