Sutra konačan tekst ustava

U konsultacijama o tome kako će izgledati njegova konačna verzija ne učestvuju sve relevantne političke partije i ličnosti. Predstavnike vojvođanske administracije niko nije pitao za mišljenje kako će najvišim državnim pravnim aktom biti regulisan status te pokrajine.

Uzak krug političara u Srbiji zna šta piše u tekstu novog ustava Srbije. Prema informacijama koje sa sastanaka s premijerom Vojislavom Koštunicom iznose jedino radikali ostalo je usaglašavanje pojedinih delova, među njima onog o statusu Vojvodine.

Odredbe novog ustava

U članu 16 nacrta ustava Srbije navodi se da su opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i međunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Srbije i neposredno se primenjuju.

Radikali i socijalisti su u delu o izručenju državljana Srbije tražili da to bude dozvoljeno samo ako je reč o međunarodnim obavezama koje su prihvaćene pre nego što je počinjeno krivično delo za koje se tereti građanin. Na taj način izbegao bi se pravni okvir za izručenje optuženih pred sudom u Hagu.

Prema novom ustavu, predsednik države se bira na neposrednim izborima,  mandat bi trajao pet ili, prema radikalskom predlogu, četiri godine, a bio bi lakše smenjiv. Prema nacrtu, predsednika bi mogla da smeni dvotrećinska većina u skupštini, ukoliko Ustavni sud utvrdi da je prekršio ustav.

Ustavni sud činilo bi 15 sudija. Pet sudija imenuje predsednik, pet skupština, a poslednjih pet se utvrđuje na opštoj sednici Vrhovnog kasacionog suda Srbije. Ustav se može promenti na zahtev jedne trećine narodnih poslanika, na predlog predsednika Republike ili premijera, ili na predlog 150.000 birača.

Ustav se usvaja se dvotrećinskom vecinom u parlamentu, ali je za potvrđivanje na referendumu potrebno da se za izjasni većina izašlih glasača, a ne 50 odsto upisanih birača, kao do sada.

Čekaju se izmene poslovnika

Administrativni odbor Skupštine Srbije jednoglasno je danas prihvatio izmene i dopune Poslovnika o radu, kojima je predviđeno da predsednik parlamenta može sazvati posebnu sednicu radi usvajanja predloga ustava, proglašenja ustava i zakona za sprovođenje ustava.

O predloženim izmenama, koje je na sednici Odbora obrazložio predsednik parlamenta Predrag Marković, Skupština treba da se po hitnom postupku izjasni noćas, na novoj vanrednoj sednici, koja je počela nakon usvajanja rebalansa budžeta.

To treba da omogući da Skupština ustav usvoji u što kraćem roku, kako se očekuje, možda već u subotu.

Ko piše ustav, ko ga podržava

Ivana Dulić-Marković danas je na proslavi Međunarodnog dana prava javnosti rekla da ne zna šta piše u novom ustavu.

"Ja sam zaista celo jutro razmišljala da li da se pojavim ovde iz jednog jedinog razloga, što treba da obeležimo Međunarodni dan prava javnosti da zna, a ja kao građanin, kao potpredsednica Vlade i kao potpredsednica stranke, ne znam šta piše u ustavu. Možda je dobra prilika da tražimo tu informaciju", rekla je vicepremijerka.

Funkcioner Saveza vojvođanskih Mađara Tamaš Korhec izjavio je da ta stranka neće pozvati Vojvođane da izađu na referendum o novom ustavu Srbije, ako on ne predviđa adekvatnu autonomiju za Pokrajinu.  On je kazao da SVM nije ultimativno odredio svoje zahteve o autonomiji i pravima manjina, ali smatra da se takvi zahtevi ne smeju ignorisati.

"Ako se dobar deo naših zahteva uvaži, onda ćemo biti otvoreni za kompromise", rekao je Korhec. Prema njegovim rečima, nije dobro što javnost nije upoznata sa verzijama ustava koje se razmatraju, i što se predlog ustava usaglašava u veoma uskom krugu: "To je možda pragmatično, ali nije u duhu demokratskog procesa."

Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš ljut je što predstavnike pokrajinske administracije niko nije zvao na razgovore i kaže da je za poslednje konsultacije i ekspresno donošenje novog ustava saznao iz medija. Vojvodina, prema njegovim rečima, traži zakonodavnu izvršnu i delimičnu sudsku vlast, da sama odlučuje o svom novcu i zaštiti svojih ekonomskih potencijala.

"Postoje granice ispod kojih Vojvodina ne može da ide i mi moramo da se dogovorimo da li su Vlada i državna administracija spremne da zadovolje interese građana Vovodine. Ako uspemo da se dogovorimo oko toga, ja ću biti prvi koji će pozvati građane Vojvodine da izađu i podrže referendum. Ako toga ne bude, ja ću, na svoju veliku žalost, pozvati građane Vojvodine na bojkot", kaže on.

Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak najavio je da će ta stranka krenuti u kampanju za bojkot referenduma o novom ustavu ako u njemu ne budu poštovani zahtevi iz Vojvodine. LSV je u gradovima Vojvodine počeo prikupljanje potpisa građana koji se ne slažu s takvim načinom donošenja novog ustava.

Šta donosi ustav

Ministar finansija Mlađan Dinkić je izjavio da će novim ustavom biti omogućena autonomija Vojvodine. "Ona će faktički donositi i pravne akte, samo što će to biti odluke a ne zakoni. Ali, Vojvodina će moći da raspolaže svojim parama. A to je najvažnije."

Radikali i dalje insistiraju na tome da autonomija Vojvodine bude na dosadašnjem nivou i kažu da je to premijer prihvatio, što sada treba da bude usaglašeno s Demokratskom strankom. Ako to ne bude prihvaćeno, radikali su ti koji će pozvati na bojkot, kaže Gordana Pop-Lazić.

U pisanje novog ustava nije uključen Srpski pokret obnove, koji je član vladajuće koalicije. Ipak, lider te stranke Vuk Drašković najavio je da će ga oni podržati jer su, kako kaže, u pitanju ustav i za Srbiju izuzetno važni izbori.

Koštuničin savetnik Vladeta Janković kaže da je u državnom interesu da usvajanje ustava u Skupštini i na referendumu obavi do novembra, ali da nije ubeđen da je to ostvarivo. "Izbori? Ne bih tu smeo da kažem nešto iole pouzdanije", kaže on.

Na primedbe da se najviši državni akt donosi bez javne rasprave, Vladeta Janković odgovara da rasprava o ustavu traje već godinama. "Nema tu ničega što već nije bilo u javnosti i o čemu već nije raspravljano. Radi se onako kako je jedino moguće. Ustav ne donosite tako što će svaki pojedinac u ovom narodu reći svoje mišljenje. Vi morate biti nekim predstavljeni, neko mora govoriti u vaše ime. Ja ne znam za koga ste glasali na izborima, ali se nadam da imate u Parlamentu nekog ko govori u vaše ime, ako nemate, žao mi je, onda ste ostali u manjini. Ali svejedno, ogromna većina naroda ima one koje je ovlastio da o tome razgovaraju. Nema tu nikakve tajnovitosti", kaže on.

Janković kaže da se pregovori o novom ustavu odvijaju dobro, ali da ne može da zna kako će tačno koja formulacija glasiti. "Sva ljudska prava će biti zaštićena, što je neko rekao, u polušali, jedino pedofile nismo zaštitili. Biće obezbeđena sva prava nacionalnim manjinama, etničkim grupama, predviđen je demokratski postupak u izborima narodnih predstavnika, biranju vlasti. Biće razgraničene, kao što u Evropi moraju biti, izvršna, zakonodavna i sudska vlast", kaže on.

"Oktroisan ustav"

Donošenje ustava jeste prioritet za Srbiju, koja je postala nezavisna država, slaže se predsednik organizacije Pravnici za demokratiju profesor Stevan Lilić. Međutim, on ističe da je rad na novom ustavu intenziviran tek poslednjih nedelja, iako je donošenje najvišeg pravnog akta navođeno kao prioritet vladajućih koalicija od 5. oktobra 2000.

"Moglo bi se reći da je ovaj ustav i posledica političke nagodbe vladajućih stranaka i opozicije, bez učešća građana. A takvo donošenje ustava se u teoriji naziva 'oktroisani ustav', vrsta nametnutog ustava. Sve ovo jako podseća na 'Žabljački ustav', koji je takođe donet za petnaestak dana, pogotovo što nema mogućnosti da se uključe razni faktori, poput sindikata, civilnog sektora, stručnih udruženja", kaže za B92 Stevan Lilić.

Građani će svoju glas o ustavu moći da kažu na referendumu, ali njima se uglavnom šalju poruke da podrška tekstu novog ustava znači potvrđivanje statusa Kosova unutar Srbije.

Zoran Stojiljković iz CESID-a smatra da iritira nedostatak informacijama u javnosti o drugim delovima ustava. Sa ustavom se žuri kako bi pre rešenja statusa Kosova Srbija dobila novu vladu, koja bi se lakše izborila sa posledicama te međunarodne odluke, kaže Stojiljković i dodaje da to nije jedini razlog brzanja oko ustava.

"Ne mogu imati ništa protiv toga da predlog rešenja Kosova može sačekati na izborima osnaženu vladu koja ima stabilnu parlamentarnu većinu i koja te udare može relativno lakše podneti. Priča oko ustava je potrebna svima, ali pre svega DSS-u i manjinskoj vladi, jer ona može da kaže kako je sačuvala čist obraz", kaže Stojiljković.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ocenio je da se novi ustav Srbije donosi "preko kolena" i da tako donet ustav može da stvori nova žarišta krize u samoj Srbiji. "Ako se ne uvažavaju osnovni zahtevi za decentralizaciju, onda se svesno ide ka tome da jedan deo građana koji žive u nekoj regiji ostane i dalje nezadovoljan i da to bude buduće moguće žarište krize. A ova vlast je majstor za proizvođenje kriza", rekao je Popov.

Beogradski centar za ljudska prava navodi da je zaprepašćen načinom pripreme nametanja novog ustava. Centar navodi da su sve parlamentarne stranke spremne da donesu ustav samo zbog sumnjivog nacionalnog razloga, upisivanja deklaracije o položaju Kosova u preambulu ustava. "Ako je to jedini razlog, a to svakodnevno govore zvaničnici, naročito premijer, onda nam novi ustav i ne treba, jer i sadašnji ustav govori o Kosovu i Metohiji kao delu Srbije", navodi se u saopštenju.