Tadić: Karte su još otvorene

"Pregovori su krenuli svojom dinamikom, koja je prilično nezavisna od takvog Ustavnog rešenja. Svoje interese moramo da branimo na drugim mestima, mnogo jače i snažnije, a to znači da pokušamo da ubedimo zemlje koje će odlučivati o budućnosti Kosova da one imaju stvarne interese na prostoru Balkana, gde je Srbija centralna zemlja. To je mnogo bolja metodologija", kaže Tadić.

"Od početka pregovora naš tim se trudi da vrati Kosovo iz zagrljaja nezavisnosti. Niko nam, od početka, nije garantovao suverenitet nad Kosovom, a mi smo se borili da nezavisnost sprečimo", rekao je Tadić. On je rekao da postoji nekoliko međunarodno-pravnih scenarija na koje bi proces oko Kosova mogao da se okonča.

"Karte su još otvorene i scenarij još nije definisan. Ali, naravno, kao zreli političari, mi znamo za razne planove i pokušavamo da sprečimo svaki negativan ishod za nas", rekao je predsednik Srbije.

Predsednik Srbije je rekao da je glavni argument Srbije protiv nezavisnosti Kosova upravo međunarodno pravo. "Haški tribunal je deo međunarodnog prava, pa kada jedna zemlja nesaradnjom s Tribunalom pokazuje da krši principe tog istog prava, onda se čitava međunarodna zajednica pita 'zašto bismo takvoj zemlji uvažavali argument međunarodnog prava kao osnov za protivljenje nezavisnosti Kosova'", kaže Tadić.

Kako navode svetske agencije, pregovori o Kosovu su došli do tačke kada je izvesniji njihov neuspešan kraj nego postizanje kompromisa.

Trka statusa i ustava

Stevan Lilić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, kaže da ni do sada nije bilo sporno da formulacija o Kosovu treba da uđe u novi Ustav Srbije, ali da se još ne zna kako će sve to izgledati u čisto političkoj ravni. Lilić kaže da još nije poznato da li će status Kosova biti rešen pre donošenja novog ustava, ili će prvo biti donet najviši pravni akt Srbije. "Jer, šta ćemo ako nas rešenje statusa preduhitri i još bude drugačije od onoga što želimo da zapišemo u Ustavu", zapitao je Lilić.

Lilić kaže da je problem s donošenjem novog Ustava u tome što bi referendum morao biti organizovan i na Kosovu, a upravo zbog tog korpusa albanskih glasova vlast u Srbiji se nalazi pred velikim referendumskim problemom. "Ako je Kosovo deo Srbije, kao što ćemo definisati u preambili novog Ustava, onda i kosovski Albanci moraju da budu uključeni u njegovo donošenje", kaže Lilić.

Ekspert vladajuće koalicije, koji radi na usaglašavanju predloga teksta novog Ustava Zoran Lončar, procenio je da će referendum o Ustavu sigurno uspeti jer je to referendum na kom će se čuti glas naroda o Kosovu. "Čvrsto sam uveren da će na referendumu jednodušno, voljom celog naroda, biti potvrđeno da je Ustavom definisano da je Kosovo deo Srbije", rekao je Lončar.

Uporedo s vestima o ubrzanom dovršavanju predloga teksta novog Ustava, u javnosti su se pojavila nagađanja da je napredak postignut zahvaljujući određenim političkim ustupcima vladajuće koalicije Srpskoj radikalnoj stranci. Radikali tvrde da je definisanje statusa Kosova u budućem Ustavu, koje je jednoglasno prihvaćeno u Skupštini, upravo njihovo rešenje, a, između ostalog, traže da novim Ustavom bude predviđeno i da predsednik bude biran u Parlamentu, a gradonačelnici u lokalnim skupštinama.

U Centru za slobodne izbore i demokratiju objašnjavaju da takvo rešenje nije nepoznato, ali upozoravaju da to ne bi bilo dobro za zemlju koja je u tranziciji i u kojoj politička svest tek treba da sazri. "Očigledno je da iza toga stoji politički interes jedne partije, SRS. Mislim da Ustav treba da zastupa interese društva kao celine, svih građana Srbije, a ne bilo koje od partija", kaže on.

Rezultati CESID-ovog istraživanja pokazuju da stranke demokratske orijentacije u ovom trenutku raspolažu natpolovičnom većinom glasova birača i da ima naznaka da bi referendum o Ustavu mogao da uspe ako bi se partije potrudile da sprovedu veoma ozbiljnu kampanju. Međutim, pojedini analitičari smatraju da je kompromis vladajuće većine s radikalima nužan, imajući u vidu njihovu političku snagu, posebno kada je reč o jedinstvu o budućnosti Kosova.

Zoran Stoiljković navodi da je neophodno stvarati atmosferu konsenzusa nužnog za svaku državu, pa i za Srbiju u ovoj teškoj situaciji. "Ali, pitanje je ko će biti čiji talac kada budu usvajane konkretne formulacije", kaže on.