O Kosovu s grčkom ministarkom

Bakojanijeva, koja se u Beogradu sastala sa predsednikom i premijerom Srbije, popodne je otputovala u Prištinu, gde će, kako je navela, naglasiti potrebu za konstruktivnim razgovorima srpskog i albanskog pregovaračkog tima u Beču i za nalaženjem rešenja za zaštitu svih manjina na Kosovu.

Premijer Srbije je u razgovoru s Dorom Bakojani upozorio da bi otimanje teritorije, što bi značilo podelu Srbije, bilo kršenje međunarodnog prava i trajno bi ugrozilo stabilnost regiona. On je naveo da bi bilo veoma opasno da bilo ko bilateralno prizna nezavisnost Kosova. 

Posle razgovora sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, Dora Bakojani je izjavila da je pitanje Kosova ušlo u kritičnu fazu: "Mi smo privrženi multikulturalnom Kosovu, gde će svi živeti bez razgraničenja i izolacije i na tome radimo u svim međunarodnim institucijama. Nadamo se da ćemo u tome uspeti", prenela je Dora Bakojani. Boris Tadić je ponovio da je nezavisnost Kosova neprihvatljiva za Srbiju i naveo da je gošću iz Grčke obavestio da Srbija želi mir i kompromis na Kosovu, a ne nasilje, kao i da sve vreme želi da ostvari članstvo u EU i u evroatlantskim integracijama. Sledećoj sednici Saveta bezbednosti, kojim trenutno predsedava Grčka, a koja će biti posvećena Kosovu, prisustvovaće predsednik Srbije. Tadić najavljuje da u Njujork ide kako bi pojačao pregovaračku poziciju Srbije i da bi istakao njenu spremnost da do kraja učestvuje u pregovorima.

Dora Bakojani je u susretu s liderom Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliverom Ivanovićem, kako je on izjavio, rekla da Atina smatra da proces rešavanja statusa Kosova ne treba ubrzavati i da ne treba određivati veštačke rokove, a da rešenje statusa mora zadovoljiti obe strane. "Dora Bakojani je rekla da EU nije zauzela konačan stav po pitanju Kosova i da se zalaže za donošenje odluke kroz pregovore, iako se jedan broj zemalja zalaže za to da odluka bude doneta do kraja godine. "Podržao sam principijelan stav Grčke i tražio da nastavi da deluje u tom pravcu", kaže Ivanović i dodaje da svestan da su i svet i Evropa umorni od kosovskog problema, ali da to ne sme biti motiv za brzo donošenje odluke.

Sutra nastavak pregovora u Beču

U Beču se sutra nastavljaju pregovori o decentralizaciji na Kosovu, a teme sastanka biće formiranje novih opština u Pokrajini i pitanje Kosovske Mitrovice.

Stav albanske strane je da Mitrovica treba da bude jedinstven grad sa dve opštine, dok srpska strana želi da severni deo bude zasebna, nova opština kojoj bi se pripojila i postojeća opština Zvečan.

Srpska strana traži formiranje ukupno 12 novih opština sa srpskom većinom, dok albanska nudi pet. Glavna primedba srpske strane je da Priština želi da se u okviru decentralizacije ista ovlašćenja daju i novim srpskim opštinama i opštinama sa albanskom većinom.

SB pozvao Srbe u institucije

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija pozvao je juče Srbe da se uključe u rad privremenih institucija na Kosovu.

U svom izveštaju o stanju na Kosovu šef UNMIK-a Joahim Riker je rekao da bi odlaganje donošenja rešenja budućeg statusa Kosova moglo da doprinese daljim poteškoćama u pokrajini. Riker je rekao da se narednih meseci mogu očekivati tenzije na Kosovu, uoči završnice pregovaračkog procesa, kao i da bi dalje odlaganja budućeg rešenja moglo samo da odloži proces pomirenja i ekonomski oporavak na Kosovu.

Šefica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić izjavila je da je pitanje bezbednosti prvi problem koji treba rešiti na Kosovu: "Od prošle redovne sednice Saveta bezbednosti UN-a o Kosovu dogodio se 51 incident manjeg ili većeg intenziteta u kojima je bilo napada na živote i imovinu Srba. U proteklih godinu dana takvih napada bilo je 260", kazala je ona.

Predstavnica SAD u UN pozvala je Beograd i Prištinu da budu "realistični" u procesu pregovora o budućem statusu pokrajine, ocenivši da obe strane moraju da budu spremne na "teške kompromise". Predstavnica Velike Britanije je ocenila da je postignut suštinski napredak u ključnim oblastima, ali da se mora nastaviti dalje sa primenom standarda. S druge strane, ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin izjavio je da na Kosovu nisu ispunjeni standardi koje je postavila međunarodna zajednica i da bi bilo kontraproduktivno postavljati vremenske okvire za određivanje budućeg statusa pokrajine.

Server: Nametnuto rešenje moguće

Potpredsednik vašingtonskog Instituta za mir i direktor Balkanske inicijative Danijel Server je rekao da svaki mehanizam za nametanje rešenja, pa i postizanje rešenja putem pregovora zahteva novu rezoluciju Saveta bezbednosti UN koja bi mogla da bude prihvaćena uprkos mogućim zamerkama Beograda i Prištine.

"U određenom momentu, Amerikanci i Evropljani će, na neki način, pridobiti Rusiju da usvoji rezoluciju. Nametanje rešenja je moguće, ali će biti potrebno da Amerikanci i Evropljani plate određenu cenu Moskvi. Mislim da će oni vremenom to moći da ostvare", rekao je Server.

Server je kazao da problem sa stavom maksimalne autonomije jeste što niko ne zna šta to znači: "Beograd nije jasno obrazložio o kakvoj samoupravi je reč i ko bi zastupao kosovske Albance na međunarodnom planu. Beograd ne želi da ih predstavlja na tom planu, ali ne želi ni da oni sami predstavljaju sebe. To nije rešenje, već problem".

Čović: Opasno ubrzanje

Povodom Rikerove izjave da sporo rešavanje statusa Kosova može izazvati nestabilnost, bivši šef Koordinacionog centra za Kosovo Nebojša Čović kaže za B92 da međunarodni faktor koristi takve teze kada nema drugu argumentaciju.

"Na Kosovu se ništa ne događa slučajno, i ako bi se dogodile demonstracije ili neko nasilje kao 17. marta 2004, tu je 'iskusan' KFOR koji bi morao da zaštiti Srbe i nealbansko stanovništvo. Dakle, takve pretnje ne mogu biti izgovor za ubrzanje priče o statusu Kosova. Velika brzina sve nas na Balkanu može da dovede u nove opasne probleme", rekao je Čović.

On očekuje da će Ahtisari izneti svoj plan oko 20. septembra na sastanku Kontakt grupe u Njujorku: "To je još jedan stepenik u ubrzanju kada je status Kosova u pitanju. Inače, suštinskog napretka, nažalost, nema - obe strane čvrsto stoje iza svojih stanovišta. Voleo bih i kada bi međunarodni medijatori objasnili šta shvataju pod rečju 'kompromis' - ko tu šta popušta, da ne bi zamagljivali javnu scenu".

Što se tiče poruke Rusije oko eventualnog veta, Čović kaže da takve poruke treba tumačiti vrlo pažljivo, jer oni svuda kažu "ako je to interes Rusije".

"Ne postoji ni nagrada ni kazna za Kosovo"

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković je juče na tribini "Put Srbije u Evropu" u Političkoj akademiji Narodne partije Austrije kancelara Volfganga Šisela rekao da ne postoji nagrada niti kazna koja bi primorala Srbiju da prihvati dokument o uspostavljanju nezavisne države na teritoriji države Srbije.  

"Srbija nema nikakvu nameru da upravlja Kosovom. To treba da čini albanska većina i mora se obavezati da štiti ljudska prava Srba na Kosovu i da čuva verske i kulturne spomenike. To je ponuda Srbije. Mislim da je ona kompromisna i veoma evropska. Mislim da je ovaj kompromis moguć i da on jedino donosi održivo rešenje za Kosovo", kazao je Drašković.