"Paket plus" i Akcioni plan

Srpska delegacija predstavila je evropskom komesaru Oliju Renu plan o saradnji i budućim odnosima Beograda i Brisela, nazvan "Paket plus". Dulić-Markovićeva i Dinkić izneli su Renu sugestije na koji način EU može pomoći Srbiji u narednom periodu. Te ideje odnose se, pre svega, na ekonomsku podršku u oblasti investicija, kao i na podršku EU u oblasti obrazovanja i olakšavanju viznog režima.

"Evropska unija je spremna da podrži Srbiju, ali mi prvo moramo da uradimo svoj domaći zadatak", rekao je ministar finansija Mlađan Dinkić posle razgovora u Briselu sa komesarom za proširenje Olijem Renom. Dinkić kaže da pristupni fondovi spremno čekaju Srbiju, ali da Beograd treba da učini prvi korak – završi saradnju sa Haškim tribunalom kako bi mogao da koristi nova novčana sredstva EU: "Najkraće rečeno, sve od nas zavisi –  od Vlade Srbije i od građana Srbije. Možemo ekspresno da uđemo u EU ako uradimo ono što je naša obaveza, ako sprovedemo neophodne reforme i ako, naravno, ekspresno završimo saradnju sa Hagom. EU je spremna da nas prati, ali ne može Srbija ući u EU tako što će je neko uvući, nego mi moramo da uradimo naš domaći zadatak. Zaista imamo veliku gol šansu, na nama je da damo gol". 

"Najveći deo pitanja se odnosio na to šta mi radimo na Akcionom planu, i ja sam pokušala da dam odgovore na sva pitanja koja se tiču toga da li ispunjavamo obaveze i da li će biti rezultata iz akcije, a to je hapšenje Mladića zbog ratnih zločina", kazala je nakon razgovora potpredsednica Vlade Srbije zadužena za evropske integracije, Ivana Dulić-Marković.

Oli Ren (FoNet)

Nakon razgovora sa srpskim zvaničnicima, Oli Ren je izjavio za Tanjug da je EU veoma privržena evropskoj perspektivi Srbije. On je naglasio da ga je iskustvo sa svim zemljama zapadnog Balkana po pitanju saradnje s Haškim tribunalom naučilo da izbegava optimizam ili pesimizam: "Veoma mi je drago što je finsko predsedništvo EU održalo u julu dodatni sastanak, koji je omogućio Savetu da usvoji mandat za pregovore sa Srbijom pre predviđenog roka, prvobitno najavljenog za septembar. To znači da se pregovori mogu nastaviti čim Srbija pokaže da može da u potpunosti sarađuje s Haškim tribunalom, što podrazumeva akcije koje vode hapšenju i izručenju Ratka Mladića".

Oli Ren je dodao da je važna primena Akcionog plana i pre svega - rezultati. U intervjuu Tanjugu on je izrazio nadu da će se rezultati postići što pre, kako bi mogli da se nastave pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.

Ljajić: Dokazi do sredine septembra

Nakon susreta zvaničnika EU sa potpredsednicom Vlade Srbije i ministrom finansija, saopšteno je da se najveći deo razgovora odnosio na to da li i šta Srbija čini kako bi završila saradnju sa Haškim tribunalom, odnosno uhapsila Ratka Mladića, optuženog za genocid u BIH. Sa svoje strane, Oli Ren, funkcioner Unije, poručio je da se pregovori sa Briselom mogu nastaviti čim Srbija pokaže da može da u potpunosti sarađuje s Tribunalom. To znači da Srbija mora u narednih mesec dana da dokaže da sprovodi sopstveni akcioni plan:

"Ja mislim da bismo do sredine septembra morali da pružimo dokaze da Akcioni plan daje rezultate. To je taj hrvatski scenario o kome se ovde govorilo, kada haški optuženik Ante Gotovina nije bio u Hagu, ali je Hrvatskoj dozvoljeno da nastavi pregovore sa Evropskom unijom jer je dokazala da traga za njim. Mislim da imamo realne šanse da mi to ovde učinimo, da pružimo konkretan dokaz da ulažemo ogromne napore da Mladić bude lociran i uhapšen", rekao je Ljajić.

Ljajić tvrdi da se akcioni plan sprovodi uspešno, i da to znači sprovođenje i na terenu, i u uspešnoj koordinaciji bezbednosnih službi čime je dokazana politička volja da Mladić bude uhapšen:

"Nešto ne mogu da kažem, iako bih vam rado rekao, ali ono što mogu da kažem jeste da je plan dao rezultate u smislu bolje koordinacije nadležnih službi, pre svega civilnih i vojnih, dao je rezultat u smislu komunikacije koju ostvarujemo i sa Haškim tribunalom, ali i sa predstavnicima Vašingtona i Brisela. Treće je da je Akcioni plan dao rezultat u smislu činjenice da je u dobrom delu međunarodne zajednice, pa i u Tribunalu, otklonjena dilema da li u Srbiji postoji politička spremnost da Mladić bude uhapšen i izručen. Operativne akcije se izvode, bukvalno svaka informacija se proverava."

U Beogradu se već danima nalazi Patrik Lopez Terez, označen kao glavni istražitelj Haškog tužilaštva. On će, kada ode iz Srbije, biti u poziciji da proceni Ljajićeve reči o spremnosti i konkretnim akcijama Beograda. Do tada Vlada Srbije će na sve načine pokušavati da se, poput Hrvatske, oslobodi obaveze prema Tribunalu, istovremeno tražeći saveznika u Briselu, da se njene, do sada neuspešne akcije, proglase dovoljnim za nastavak pregovora sa EU.